Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitična ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novine "Nova". Ovaj konkretno piše Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga.
Godina koju ostavljamo iza sebe bila je godina opadanja, kriza koje su se vrtložile i odlaganja rešenja. Pandemija je prestala da bude javna tema, ali to ne znači da je pandemija okončana.
Iz pandemije se ušlo u rat kome se ne vidi kraj, a koji se od ratova u dugom nizu poslednjih decenija razlikuje i po tome što se pregovori ne pominju ili se pominju stidljivo i tek ponekad ritualno.
Iz rata se ušlo u nuklearnu pretnju koja je, jednom izgovorena, ostala da visi u vazduhu kao mač nad glavama preplašenog evropskog čovečanstva. Evropa se pokazala kao gubitnik rata u kome formalno ne učestvuje, ali u njemu gubi politički uticaj, kulturnu snagu i meku moć, oživljavajući svoje strahove od daljeg ekonomskog i političkog opadanja do sloma potrošačkog društva.
Energetska kriza je učinila da su se ljudi u leto plašili kako će preživeti zimu, dok u danima zime zebu od toga kako će se voziti na leto. Tri decenije posle kraja Hladnog rata nastao je novi Hladni rat, pri čemu ostaje samo otvoreno pitanje na kojoj će linije pasti Gvozdena zavesa. Svet se podelio kao nikada u novijoj istoriji, dok ljude na različitim stranama podele i dalje povezuju ne toliko velike ideje i zajednički koncepti budućnosti koliko živi strahovi i provrelo nezadovoljstvo.
Kada je mnogo strahova, onda je i mnogo agresije u rečima i nasilja u delovanju. Obnovljeni su događaji u mesecima posle glavnih talasa pandemije, ali nije obnovljena društvenost.
Sve su ređi glasovi u prilog demokratji. Ušli smo već neko vreme u period u kome se cene bezbenost, čvrsta ruka i brza rešenja, a ne kritičko mišljenje, društveni dogovor i odluke koje su plod javne podrške.
Izbori su potvrdili autoritarizam kao politički model u Srbiji, a ličnu vlast kao trenutnu političku sudbinu. Skupština više nije jednostranačka, u njoj postoji opozicija, ali vlast instinktivno i takoreći organski sprečava pluralizam kako u javnosti, tako i u Skupštini. Otuda se Skupština pretvara u prostor sukoba, incidenata, teških reči i proceduralnog gušenja parlamentarizma kako bi se u javnosti kompromitovala ideja višestranačkog sistema i parlamentarnog života.
Populizam nije izgubio privlačnost, niti je iz svoga zamaha isterao svoje demone. S populizmom ćemo se tek suočavati: on se neće povući sa scene ni mirno, ni bezbolno, niti će sam od sebe ustupiti prostor liberalnim vrednostima i demokratskim procesima. Ekonomska kriza menja imena i forme pojavljivanja, ali od 2008. godine i svetske ekonomske krize ne silazi sa scene.
O svim ovim pitanjima objavljene su tokom 2022. godine značajne knjige. Od knjige „Čovek je čoveku virus“ Renate Salecl, koja govori o tome kako su se promenili društvo, a kako ljudi u danima i godinama pandemije do „Sunovrata“ Manuela Kastelsa, koji govori o uzrocima krize liberalne demokratije. Ili su objavljeni značajni tekstovi: od serije tekstova Henrija Kisindžera do serije tekstova Branka Milanovića. I tek će se o događajima kojima smo svedoci i savremenici pisati knjige iz različitih oblasti i žanrova, uključujući i književnost. Nije to garancija nikakve slave, ni privilegije, ni tužna uteha ljudi koji žive u uzburkanim vremenima.
Ako budemo u prilici da svedočimo, našim mogućim budućim slušaocima sve stvari neće delovati verovatne, a većina ni logično. Godina za nama otvorila je toliko pitanja da ćemo na neka od njih odgovarati decenijama, a politička scena Evrope, oblikovana u 2022. godini, ostaće iskustvo s kojim će se suočavati nekoliko narednih generacija.
Kultura je ostala na margini i u lokalnim i u globalnim razmerama. Populizam nije nastao ni samo zbog nejednakosti, ni samo zbog ekonomskih kriza za koje se nije videlo razrešenje u postojećim modelima, već možda najpre zbog globalnog marginalizovanja kulture i kritičkog mišljenja. Bez obnove značaja kulture populizma se neće smiriti, niti će izgubiti na prodornosti i privlačnosti. Možda on svim ljudima koji ga prate ne deluje kao rešenje, ali im deluje kao način da slome svet u kome misle da su ostali bez dostupnih rešenja.
Posle dve godine pauze zbog pandemije koronavirusa imali smo Sajam knjiga u Beogradu. To je najbolja strana Sajma: bio je moguć. Iznutra gledano, bilo je manje posetilaca i bilo je manje novih knjiga. Među mnogim krizama manje je primećena kriza papira. To je kriza koja potresa evropsko izdavaštvo, a njene će se posledice tek osetiti u narednoj godini. Ove godine je zbog nje bilo manje knjiga, sledeće godine može ih biti još manje. To će dodatno podriti unutrašnje snage kulture, pogotovu što su te snage već dugo vremena pod ekonomskim pritiskom i bez dovoljno javne podrške.
Ali kao što je rekao Umberto Eko u razgovoru sa Žan-Klod Karijerom: „Ne nadajte se da ćete se osloboditi knjiga.“ Zaista se ne nadajte. U najboljim knjigama našeg vremena nalaze se očaravajuće slike mašte, podsticajne primeri znanja i iskustva, oslobađajuće rasprave kakve nemamo u društvenom prostoru. Nije sve loše, dobre su knjige.
Bonus video: Gojko Božović o političarima bez obrazovanja u obrazovanju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar