Sedam decenija Muzeja Jugoslovenske kinoteke: Svetilište filma

Podsetio je da je nakon osnivanja Jugoslovenske kinoteke 1949. godine, ona povremeno koristila više različitih bioskopskih sala za svoje programe, sve do 1952. kada je počeo rad njen Muzej u starom bioskopu Union tj. Kosovo, u Kosovskoj ulici broj 11, gde se i danas organizuju svakodnevne projekcije.Muzej Jugoslovenske kinoteke je tokom ovih sedam decenija postao kultno mesto i za profesionalce i za ljubitelje filmske umetnosti koji su se baš na tom mestu zaljubili u pokretne slike. Danas je to jedina dvorana u našoj zemlji gde se svakodnevno, pored digitalnih projektora, vrti i filmska traka.

- Još kao dete sam sa sestrom Teodorom dolazio u ovu dvoranu, i upozoravali su nas na blagajni da budemo tihi jer smo još mali. Stvarno sam odrastao ovde, žuljao se na drvenim stolicama koje mi sada nedostaju. Sentimentalnost je jedno od onog što me vezuje za ovo mesto. Tu sam izgradio svoj ukus, neke filmove sam gledao uvek kada su na projekciji kao što je Bertolučijeva "La Luna" kojoj se jednom zapalila traka, kuljao je dim iz kabine, ali kinoperater je to sredio pa je projekcija nastavljena - prisetio se za portal Nova.rs Jugoslav Pantelić, i dodao:- Muzej kinoteke je stvarno kultno mesto Beograda. Ne postoji filmski stvaralac, mnogi nažalost nisu više među nama, koji nije zavoleo film i stekao znanja o njemu baš ovde. Značajno je što mladi i danas pune ovu salu, kao i dvoranu Makavejev, i kada ih vidim pomislim kako će neko od njih jednog dana da stoji na nekom svetskom festivalu sa nagradom.Beograd je, naglasio je Pantelić, bogat grad jer ima Kinoteku i tako pruža mogućnost ljudima da se na ovom mestu edukuju i pogledaju nešto što s pravom ima etiketu klasika sedme umetnosti.

Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, naglasio je da je to mesto svetilište filma.- Kao običan gledalac ovde sam došao kada mi je bilo 18 godina i gledao sam skoro svakog popodneva po tri filma. Sećam se veličanstvenog programa i redova ispred sale. Imali smo tada maltene prvi u svetu da pogledamo čitave retrospektive autora kao što su Džon Ford, Lusi Bunjuel, Fransoa Trifo - ispričao je Erdeljanović.Posebno se osvrnuo na, kako je rekao, neverovatne programe koji su se tu prikazivali.- Među njima su bili američki socijalni filmovi 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, fantastični sovjetski nemi fillmovi, nordijska kinematografija, i najvažnije - prvi u svetu smo videli skoro sve najznačajnije nemačke filmove - neme, Vajmarske republike a potom i neviđen program nacističke kinematografije jer smo bili u takvoj poziciji da smo trake dobijali i sa Istoka i sa Zapada. Naša sala je i tada a i danas mesto gde se prikazuju stari filmovi i jedino mesto gde se prikazuju filmovi na 35-mm traci - istakao je prvi čovek Arhiva JK.

Novinarima je potom prikazan kratak film "Poplave u Savamali i Dušanovoj ulici" koji je snimljen 1911. ili 1912. godine. To je prvi film za koji se zna da ga ja snimio jedan Srbin a ime mu je Slavko Jovanović i bio je kinooperater u biskopu kod našeg prvog filmskog producenta Svetozara Botorića.Na konferenciji za medije govorio je i Marjan Vujović, upravnik muzeja i urednik programa Muzeja kinoteke, i podsetio na desetine hiljada projekcija i milione gledalaca koji su ih pogledali.- I to su njegovi eksponati, po tome je ovaj muzej specifičan jer ima postavku koja se iz dana u dan menjala a činile su ga pokretne slike. Kako je Muzej JK za vreme FEST-a u duhu tog međunarodnog festivala, u holu je priređena izložba odabranih plakata sa ove smotre filma a u planu je da u godini jubileja Kinoteke i Festa, bude realizovana stalna postavka Festa u dvorani Muzeja - rekao je Vujović i najavio dve projekcije na ovaj važan datum.Prvo je prikazan film "Poštanska kočija" Džona Forda kojim je tog 2. marta 1952. i počeo rad ove ustanove, a svečanom projekcijom remasterizovane verzije prvog dela filmskog remek-dela "Kum" Frensisa Forda Kopole obeležiće se večeras i 50. godišnjica prikazivanja ovog ostvarenja.