Odrasla sam na biciklu, išla na takmičenja, ali jednom sam pala, i doživela traumu: Sanja Savić Straka o izložbi u slavu slomljenog bicikla

U trenucima aludiranja na apstrakciju, svodeći se na fragmente i trenutke, izložba donosi vrlo ličan i kroz sopstvenu dimenziju stila i sklada, na svoj način iskren i u dominaciji ubedljiv, dinamičan i raznovrstan osećaj. I to na ukupan utisak umetnosti Sanje Savić Strake.

Autorka za Nova.rs kaže da je ideja za čitav opus "Sećanje" u stvari sećanje na njeno detinjstvo.

- Pošto opus traje od 2006. godine, trudila sam se da sagledam različita životna iskustva kroz naše odrastanje i starenje. Kroz godine različito posmatramo događaje iz detinjstva, na njih gledamo sa novim emocijama i osećanjima, pa ta sećanja različto i doživljavamo. Sticanjem novih životnih iskustava shvatam da sva sećanja sada doživljavam na novi način - kazala nam je autorka koju smo pitali i zbog čega toliko različitih tehnika u jednoj temi?

- Različite tehnike sam koristila baš zbog toga što su sećanja različita pa se nekih sećamo živo, a neka su nam ostala u magli i nejasna. Zbog toga sam koristila i crtež, i animaciju, linorez, grafike, akvarel, linogravuru, akrilno platno, kolaž, ali najviše volim da kombinujem tehnike.

Na izloženim radovima dominira motiv bicikla, koji je zaista i pratio odrastanje autorke. Iz detinjstva pogled sa bicikla pretvorio se u pogled na bicikl.

- Bukvalno sam odrasla na biciklu, išla sam i na takmičenja, ozbiljno sam jurila kroz detinjstvo na njemu. Desio mi se i jedan nemio događaj, kada sam pala i oštetila bicikl, a kasnije sam shvatila da je to neka mini-trauma. Po prirodi sam pozitivna, pa sam nekako zaturila sve ono čega nisam želela da se sećam. Kasnije sam shvatila zbog čega crtam baš polomljeni bicikl i da na taj način to iz sebe izbacujem. Uz dominantni crveni polomljeni bicikl su motivi koji predstavljaju moj boravak kod bake na selu, kao što su taraba, bakina kuća...

Izložbu je otvorio akademski slikar Aleksandar Mitrović koji kaže da bicikl, kao umetnički i životni simbol u delima Sanje Savić Strake, govori o putovanju, slobodi i vezanosti za vreme, vraća u detinjstvo i nostalgiju, i podseća na period radosti i bezbrižnosti.

- Istovremeno podstiče nas na razmišljanje o promenljivosti i prolaznosti. Točak sa svojim neprekidnim okretanjem postaje metafora za životni ciklus i protok vremena, ukazujući da uspomene nisu statične već da svaki put kada ih prizovemo postaju nešto drugo - izmenjeni odraz onoga što smo tada bili i onoga što smo sada - rekao je Mitrović.

Sanja Savić Straka rođena je 1976. godine u Zemunu gde živi i radi. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Oprema knjige i animacija, u klasi profesora Jugoslava Vlahovića i Rastka Ćirića. Specijalnu nagradu za studentski animirani film "Sećanje" na Evropskom festivalu animiranog filma "Balkanima" osvojila je 2009. godine. Članica je Saveta umetničke galerije "Stara kapetanija" i ULUPUDUS-a. Od 2019. godine aktivno izlaže, a do sada je imala osam samostalnih i učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama.

Izložba "Sećanja" u Narodnom muzeju Užice otvorena je do 29. aprila.

Bonus video: Izložba u Galeriji SANU