0
Još uvek su mi sva osećanja pomešana, priznaje za Nova.rs laureatkinja Nagrade "Beogradski pobednik" Sanja Savić Milosavljević.
Iako četvrta dobitnica, spisateljica, scenaristkinja i dramaturškinja Sanja Savić Milosavljević postala je danas prva dama ovenčana Nagradom „Beogradski pobednik“ za roman „Martin udio“.
Odmah posle proglašenja laureata mlada književnica skromno je priznala za Nova.rs:
– Još uvek su mi sva osećanja pomešana. Nisam baš racionalno razlučila šta je sad najvažnije, ali lep je osećaj u svakom slučaju…
Kroz smeh kaže da nagradu nije očekivala, ali priznaje da joj se „jeste nadala“.
– Priželjkivala sam nagradu, iskreno, ali uvek čovek misli da su kolege bolje od njega. Što, naravno, ne znači da nisu. Prosto, sad se, eto, tako desilo da mene podrži žiri – priča, pominjući kako je pre dve godine, kada je „Beogradskim pobednikom“ ovenčan pokojni Goran Petrović bila je u najužem izboru za nagradu.
Podsećanja radi, Sanja Savić Milosavljević rođena je u Sarajevu 1988, a diplomirala je i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Scenaristkinja, rediteljka, romanopisac, dramski pisac i docent na Katedri za opštu književnost i teatrologiju Filozofskog fakulteta na Palama debitovala je u pozorištu komadom „Kod šejtana ili Jedna dobra žena“, nakon čega su joj izvedene drame „Srebrni car“ i „Kao da ne bismo“. Objavila je četiri zbirke pripovedaka, i jednu poezije, rediteljka je i koscenaristkinja tri kratka igrano-animirana filma, i dugometražnog „Naši očevi, majke i njihova djeca“. Nagrađeni roman je njen četvrti, posle dela „Neoštrine“, „Tuđa kost“ i „Teferič na Slaviji“, o kojima je pisala književna kritičarka portala Nova.rs Vladislava Gordić Petković. Bila je i scenaristkinja tri serije, od čega su dve – „Vreme zla“ i „Vreme smrti“ rađene u produkciji kuće United Media.
Govoreći o teškoj priči o ratnom stradanju koju donosi u poslednjem, nagrađenom delu, ističe da „Martin udio“ nije preobiman roman:
– U tom smislu nije bilo potrebno neko obimno istraživanje zarad pisanja. Ali, s druge strane, veoma je emotivan, i za mene izrazito važan jer se tiče tema koje su potekle iz mog odrastanja. U tom smislu mi je bilo dosta teško da sva ta sećanja savladam i opišem.
S obzirom da je uspešna dramatruškinja i dramska spisateljica, a radila je i na dve TV serije u produkciji kuće United Media – „Vreme smrti“ i „Vreme zla“, pitamo je kako usklađuje književnost s primenjenim radom za televiziju?
– Pisanje doživljavam kao posao. Kao što neko ore njivu, tako ja „orem“ laptop. Pokušavam sve da uskladim, da pratim svoj ritam. Kad dođe vreme za roman, onda sam tome posvećena, da bih potom samo „prešla“ na televiziju. To je, možda, i spasonosno – da čovek nije fokusiran samo na jedno, pa da očekuje neku vrstu priznanja. Idem jednim putem do neke tačke, a onda pređem na drugu trasu, i tako redom… Može biti zahtevno u organizacionom smislu, ali nije nemoguće – zaključuje Sanja Savić Milosavljević, a nagrada će joj biti uručena početkom februara u Biblioteci grada Beograda.
Bonus video: Vladan Matijević
