"Sa Ljubom Bandovićem sam kliknuo na prvu"

Janković, koji iza sebe ima uspešnu književnu karijeru kao autor romana koji su prevođeni u inostranstvu, kaže da mu je drago što mu je data prilika da potpiše i jedan scenario, posebno što je ulogu pisao za glumca takvog ranga kao što je Ljubomir Bandović.- Scenario mi je naručio Nikola Burovac, kazao mi je da na umu za glavnu ulogu ima Ljubomira Bandovića što mi je mnogo značilo jer je scenaristi mnogo lakše kad zna kome je namenjen, tada njegovu glumu i mimiku unosi u ono što piše. Poslao sam ga Burovcu čim sam ga završio, posle dve nedelje mi je zazvonio telefon, čujem reči: "Ovde Ljuba Bandović, meni se ovo sviđa, ja hoću ovo da igram". Ubrzo smo se videli, „kliknuli“ smo na prvu, on je zaista fenomenalan lik, razgovarali o svemu i svačemu pa i o nekoj drami, monodrami, duodrami koju bismo mogli u nastavku saradnje da uradimo - kaže Janković.

Objašnjava da je „Poslednji strelac“ više od običnog trilera na kakve je publika navikla posebno iz američke produkcije.- To je prilično realna priča, ima totalno neočekivan, nepredvidiv kraj. Od mene je tražen triler, ja sam hteo dramu, našli smo se na pola puta. Ljubomir Bandović je nosilac glavne uloge, igra penzionisanog pripadnika BIA Nenada Kuruzovića kome ostaje još tri meseca života. Posle deset godina u Beograd se vraća čovek koji je odgovoran za smrt njegove žene i on se tada nađe pred šekspirovskom dilemom, osvetiti se ili ne. Priča ide na nekoliko nivoa, taj kriminalac ima vrlo interesantan odnos prema Kuruzoviću, jer kako u filmu priča „ako u nešto mogu da se pouzdam u životu to su moji neprijatelji, jedino su mi oni sigurni, prijatelji su me razočaravali i zato poštujem Nenada Kuruzovića. Poštujem ga jer je dosledan svojoj osveti i neprijateljstvu prema meni, da smo u nekom boljem životu i boljem svetu, verovatno bismo bili najbolji prijatelji“ – otkriva Janković fabulu filma.Ističe da je pisanje scenario vrlo izazovan poduhvat koji ima svoja pravila različita od onih koje zahteva književni rad.- Ljudi misle da je pisanje scenarija lak posao, da su to jednostavni dijalozi „dobar dan, kako si, dobro sam, kako ti“ ali to uopšte nije tačno. Mehanizam je totalno drugačiji, nije ih lako pisati jer imaju svoju zakonitost i pravila koja ne važe u pisanju romana ni drama za pozorište. Ovo iz razloga što u jednoj rečenici kroz te dijaloge, treba da kažete ono što biste u romanu napisali na deset stranica. Iz tog razloga sam nabavio sve što sam mogao od literature o pisanju scenarija, učio sam o tome, i dalje učim – rekao je Janković.Upitan šta mu je inspiracija u umetničkom radu ali i konkretno za „Poslednjeg strelca“, Janković ističe da u Srbiji samo inspiracije ne manjka.- Ova zemlja je takva da je dovoljno otvoriti novine, ući u istorijske arhive, popričati sa nekim babama i dedama i uvek će se pojaviti neki mit, legenda, neka priča... . Roman "Peta žica" sam napisao nakon što sam u novinama pročitao da je u Srbiji sve više žena ubica, pa sam pričao sa sudijama, advokatima, inspektorima, žrtvama i shvatio da to može da bude dobra tema. Da je to zaista bilo tako dokazuje i to što sam u ženskom zatvoru u Požarevcu dva puta ima promociju tog romana. A, što se tiče inspiracije za „Poslednjeg strelca“, pa Ljuba Bandović je dovoljna inspiracija, šta god mu date da glumi, znate da će to biti dobro. Kao scenarista imam pravo da u dogovoru sa producentom tražim glumce koje bih voleo tu da vidim, u igri je i Tanja Bošković, ali bih želeo da u glumačkoj postavi budu i niški glumci jer sam i ja Nišlija a oni su to zaslužili – kazao je poznati romanopisac.

Govoreći o svom književnom radu kaže da nastavlja da piše o svom junaku Jevremu Utviću, te da očekuje da na jesen a možda i ranije objavi roman „Utvare“.- Ja sam pre svega pripovedač, neko ko piše romane, scenario je nešto što se na to nadovezalo. Imam ih još nekoliko urađenih, ne znam da li će to biti serije ili filmovi, nadam se da će mi „Poslednji strelac“ otvoriti vrata i ka daljem uspešnom radu kao scenaristi – zaključuje Janković.Branislav Janković je rođen 1969. godine u Nišu, novinar je, pisac i publicista. Objavio je romane "O vukovima i senkama", "Suze Svetog Nikole", "Vetrovi zla", "Peta žica", "Poslednji cirkus na svetu", "Gvozdeni oblaci", "Mačka u koferu" i "Zidanje ambisa". Autor je zbirke priča "Bezimeni". Prevođen je na ruski, makedonski i engleski, a u pregovorima je da se njegove knjige pojave i u Francuskoj.