Svetlana Slapšak "Osvetnice", Laguna, 2022. i Tanja Mravak "Naša žena", Booka, 2022.
Svetlana Slapšak, „Osvetnice“, Laguna, 2022.
Pitki i otmeni triler iz pera najmarkantnije intelektualke bivše Jugoslavije igra se raznorodnim znanjima i ovećim komadom iskustva: istorijom i kulturom, književnošću i aktivizmom, dnevnikom političkih događaja.
Svetlana Slapšak sastavlja tmurnu priču o rešavanju ubistva Borivoja Čekerušića, otkrivajući i razrađujući tematske slojeve rata i osvete, iskorenjenosti i nostalgije. Komandir pariske policije Sel i dodeljena mu saradnica jugoslovenskog porekla Zaga kormilare teškom i čudnovatom istragom. Suočeni su sa slučajem u kom interes svedočenja nadilazi važnost kažnjavanja, kriminologiju natkriljuje etička odgovornost, a sporost muških mehanizama vlasti zamenjuje efikasnost ženskih tajnih društava.
Svetlanu Slapšak opsedaju i aktivizam i artivizam: strategija otpora ne svodi se na slepi, nekontrolisani poriv, a artivizam promoviše pomeranje granica, oslobađanje imaginacije, kovanje jezika koji je plod i ishod novih iskustava. Ona piše o tome kako žene žive u uslovima katastrofe (političke, socijalne, etičke), jedne drugima uvek dajući utočište.
Kao i prethodni romani, „Osvetnice“ sadrže elemente učenog eseja i šarmantne pouke, a Svetlana Slapšak kao dragstor radi na dekonstrukciji kolektivne ideologije i demonstraciji ženskog odsustva iz muških svetova. „Poljski Jevrejin Francuz i jugoslovenska kosmopolitska Balkanka“ zato ravnopravno rešavaju slučaj ubistva i stanje neiskorenjive nepravde. Zaga sebe naziva običnom službenicom koja povezuje Ujedinjene nacije, francusku policiju i ženski tajni sud za zaštitu žrtava silovanja, uvek za jednu moždanu vijugu ispred melanholičnog Francuza.
Tanja Mravak, „Naša žena“, Booka, 2022.
U kratkim pričama jasno se vide sve zamke idile. Život u zajednici, bračnoj ili seoskoj, podrazumeva plišani teror običaja i navika. Dalmatinski Karver Tanja Mravak efektno predstavlja kako ta nežna i opora diktatura deluje, skicirajući junakinje koje će čitaoce časom izmanipulisati i uveriti da su sitkomski površne. Međutim, ono što te žene i cure znaju i ispovedaju dodiruje dubine, psihološke i političke.
Upoznajemo toksične tetke koje žive od fabrikovanja mini-kriza u svojim trezvenim brakovima; skeniramo veze na daljinu u kojima više nema nežnosti ni koliko u česmi koja curi; vreba nas majčin novi dečko koji je avetinjski uredan, ili nežni deda piroman, u priči koja je kriptoposveta bajkama Ivane Brlić Mažuranić.
Svi junaci i svi grobovi njihovih prošlosti, sentimentalnih ili političkih, tvore slatko-oporu sliku današnjice koja čitaoce u istoj meri zabavi i zabrine, često oboje u isto vreme.
Bonus video: Ljiljana Kapor o knjizi „Kaporova školica“ i suprugu Momi Kaporu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar