Foto:Starstock/Photoshot / Avalon / Profimedia

Britanski reditelj Pol Votson preminuo je u 81. godini.

Priznati britanski dokumentarista, ali i čovek prozvan „ocem rijaliti TV-a“ umro je za vikend nakon duge borbe s demencijom.

Pol Votson najpoznatiji je po nizu dokumentaraca, među kojima su „Porodica“, „Silvanija Voters“ i „Malkolm i Barbara“, a sin reditelja Danijel Votson podsetio je kako je njegov otac „putovao svetom, upoznajući ogroman broj ljudi i prikupljajući priče svojom kamerom“.

– Svojim dokumentarcima otvorio je prozore za pogled u živote često zanemarenih ljude, koje je sretao. A takve priče nam danas nedostaju. Gde god da je sada, siguran sam da će imati istu, neiscrpnu fascinaciju u svom okruženju i onima koji ih nastanjuju.

Pol Votson je rođen u Londonu, a karijeru je započeo šezdesetih godina na britanskom javnom servisu BBC. Iza njega je ostalo na stotine filmova, kao i brojne nagrade, među kojima su Bafta, priznanje Kraljevskog televizijskog društva, Priks Evropa…

Nametnuo se dokumentarnim serijalom „Family“ (Porodica), koji je 1974. godine uradio za BBC One. Taj dokumentarac smatra se prekretnicom, odnosno jednim od prvih televizijskih eksperimenata znanih kao „muva na zidu“, koji će utrti put rijaliti programima. Tim dokumentarcem o porodici Vilkins iz Redinga, koji je producirao, izazvao je pometnju, pa i kontroverze jer je na više nego iskren način dočarao život radničke klase.

– Ljudi iz radničke klase nisu do tada nikada bili na tako direktan način predstavljani na televiziji – rekao je jednom Votson.

A u tom serijalu šestočlanu porodicu Vilkins pratio je iz dana u dan, sve njihove uspone i padove, da bi sve kulminiralo udajom jedne od ćerki, koju su zbog nenadane popularnosti serijala, pratili i paparaci.

– Tokom emitovanja dobijali smo onoliko odvratnih pisama pripadnika srednje klase u kojima su protestovali, pitali nas kako se samo usuđujemo da javno „pokažemo“ te ljude… Evo Vilkinsovih, koji žive neuslovno, a čak uče dete kako da prevarom da dođe do bodova za dobijanje stana. Takve stvari nikada nisu viđene na jednom mejnstrim TV kanalu do tada – pričao je Votson.

No, dokumentarac koji je, takođe za BBC One, uradio 1992. godine, „Sylvania Waters“ (Silvanija Voters) smatra se prvim rijaliti šou programom u istoriji televizije. U tom dokumentarnom serijalu pratio je život australijske porodice iz predgrađa Sidneja. I opet je izazvao kontroverze, naročito kad je jedan od članova porodice otkrio da se suočavao s uznemiravanjem i maltretiranjem zbog dokumentaca.

Ogromnu pažnju, ali i kritike na sebe je Votson navukao kad je za britanski kanal ITV 2007. uradio film „Malcolm and Barbara: Love’s Farewell“. U filmu, koji je radio čak 11 godina, pratio je sredovečnog muškarca Malkolma Pointona, kojem je dijagnostikovana Alchajmerova bolesti. I kako bolest sve više uzima maha, odražava se to i na njegov brak. I pre nego što je film emitovan na televiziji, izazvao je negativne reakcije u britanskoj javnosti, zbog pogrešne pretpostavke da prikazuje i trenutak smrti glavnog junaka.

Votson je potpisao i dokumentarce „The Fishing Party“, „The Dinner Party“ i „Rain in My Heart“.

– Rijaliti televizija je prekršila sva pravila – i u tome nema ničeg lošeg… Impresionisti su to uradili, kubisti isto. To je priroda umetnosti. Pa, pogledajte mene. Kada sam došao na televiziju bio sam dosadan mladi levičar i umoran od onih koji su do tada pričali u kameru. Ali, pustili su me da snimim i da ljudi sami govore u svoje ime – priznao je 2006.

Međutim, kao „otac rijalitija“ uputio je kasnije, kako podseća „Gardijan„, oštre kritike na račun ovog TV formata:

– Rijaliti televizija se pretvorila u jeftinu, bazičnu stvar. Snishodljivi gadovi koji su stali iza nje, mislili su da javnost ne zna ništa o snimanju filmova, ali publika upija TV. Televizija je dragocena roba i jedan od velikih izuma 20. veka. Televizija vas može uvesti u svaki dom – smatrao je dokumentarista.

Pol Votson s Bafta nagradom Foto:Starstock/Photoshot / Avalon / Profimedia

Ovenčan je 2008. Bafta nagradom za izuzetan doprinos industriji, uz obrazloženje da je „jedan od giganata dokumentarnog filma, koji je uradio niz nezaboravnih i često kontroverznih dokumentaraca, uvek težio inovacijama u formi i sadržaju i uvek u tom poduhvatu uspeo“.

Bonus video: Ispraćaj Žarka Lauševića

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar