Kad filmadžije ne mogu bez mora: Državne nagrade, godišnji presek slovenačke kinematografije i silni filmovi iz Srbije u Portorožu

Mondensko letovalište Portorož narednih dana biće u znaku filma. Jer, kako je svojevremno za Nova.rs pričala Nataša Bučar, direktorka Filmskog centra Slovenije tamošnji filmski stvaraoci jako vole more.

- Vole da snimaju na moru i da se taj godišnji filmski skup dešava na moru. I festival je zato u Portorožu.

I od danas do 26. oktobra čak 101 film od danas naći će se pred publikom u čuvenom slovenačkom letovalištu. Po 28. put do nedelje uveče održava se Festival slovenskog filma Portorož. U Takmičarskom programu je čak 69 filmova, koji se bore za nagrade Vesna, 28 ostvarenja biće prikazano u revijalnoj selekciji, a četiri u okviru Posebnog programa. Festival se, po tradiciji, odvija u dve predivne sale ovog popularnog stecišta - Auditorijum Portorož i Magazin Grande.

Festival slovenačkog filma je pregled slovenačke audiovizuelne produkcije, koji svake godine predstavlja produkciju dugometražnih i kratkih igranih, dokumentarnih i animiranih filmova nastalih u Sloveniji tokom prethodne godine. Po tome je, kako je pričao za naš sajt direktor festivala Bojan Labović, i specifičan:

- U selekciji nisu samo dugometražne forme, već i srednjemetražne i kratke. Dakle, imamo sve tipove filmova - od igranih, preko dokumentarnih, do animiranih i eksperimentalnih. Čak imamo i kategoriju studentskih filmova. I ogroman je broj filmova koji bivaju prijavljeni za festival, čak ne možemo sve ni da prihvatimo. A to znači da je produkcija filmova u Sloveniji na vrlo zavidnom nivou - svedočio je Labović.

Na večerašnjem otvaranju festivala biće uručena nagrada za životno delo na području filmske umetnosti - Metod Badjura za životno delo. Ovogodišnji laureat najuglednijeg priznanja u oblasti filmskog stvaralaštva u Sloveniji jeste montažer Janez Bricelj, koji je tokom bogate i dugogodišnje karijere učestvovao u više od 170 filmskih i televizijskih projekata, stvarajući impozantan opus različitih montaža. Briceljovo majstorstvo u savladavanju montažnih tehnika ostavilo je neizbrisiv trag u slovenačkoj kinematografiji, zbog čega će večeras primiti značajno priznanje.

S obzirom da je ovo jedan od prvih festivala u regionu koji slavi nacionalnu produkciju, narednih dana će u Portorožu publika moći da vidi ostvarenje koje je imalo premijeru na 31. Sarajevo film festivalu, gde je i nagrađen čitav ženski glumački ansambl - "Fantasy" scenaristkinje i rediteljke Kukle. Od igranih filmova tu su i "Nestašne devojke" Urške Đukić, "Gora se ne bo premaknila" Petre Seliškar, "Elvis Škorc" Borisa Jurjaševiča, "Dan zmage" Zvezdana Martića, "Novi sošolci" Tonija Cahuneka, "Ne pozabi me" Anje Medved, "Ko pridem ven" Metoda Peveca, "Pa tako lep dan je bil" Perice Paija, "Zgodbe iz čarobnoega vrta" grupe autora, "OHO film" Damjana Kozolea, "Skriti ljudje" Mihe Hočevara i "Zemlja krast" Žige Virca.

Obaranje rekorda

Festival koji se bliži 30. rođendanu susretao se prvih dvadesetak godina, seća se Nataša Bučar, s različitim problemima. Između ostalog, i s kritikama slovenačkih medija, koji su ga nazivali festivalom bez publike, nečem što služi kao "sindikalni izlet filmadžija na more".

- Ali, uspeli smo proteklih godina da pobijemo tu priču da nema publike. I prošle godine oborili rekord po posećenosti. Istina je i da su ovde filmadžije jedni drugima publika, da se bodre, što je divno. U sali od 400 mesto gotovo svaki dan je sve puno, a čak su i projekcije studentskih kratkih filmova, koje su u deset ujutru, skoro pune!

A pored aktuelne slovenačke produkcije u domenu igranog, dokumentarnog, studentskog filma, biće narednih dana proslavljena i značajna godišnjica. Naime, 120 godina slovenačkog filma biće obeleženo projekcijama dva ostvarenja - "Vikend", kog je daleke 1963. režirao Jože Bevc i "Po isti poti se ne vračaj" (Istim putem se ne vraćaj) Jožea Babiča iz 1965. godine.

Najavljujući novo, 28. izdanje festivala Nataša Bučar, direktorka Filmskog centra Slovenije podsetila je da je ova institucija jedina u Evropi kojoj je po zakonu zadužena za produkciju festivala namenjenog predstavljanju slovenačke filmske produkcije.

- Festival jača pre svega kao mesto za dijalog o domaćem filmskom pejzažu i radosna sam što ćemo ugostiti direktora Evropske filmske akademije Matijsa Voutera Knola koji će s našim filmskim stvaraocima pričati o mogućnostima koje nudi akademija, sve važnija platforma za evropske filmove i autore.

U sklopu pratećeg programa, Slovenački filmski centar u i Opština Piran će 24. oktobra organizovati ceremoniju otvaranja spomen-obeležja na Prvomajskom trgu u Piranu, koji je Evropska filmska akademija u aprilu ove godine uvrstila na listu Blaga evropske filmske kulture. Svečanost će uveličati Matijs Vouter Knol, direktor Evropske filmske akademije, vodeće evropske organizacije u oblasti filma, a narednog dana održati i razgovor.

Bučar je napomenula da je, u skladu s evropskim trendovima, Slovenački filmski centar nedavno počeo da finansira i serije:

- Tako je program festivala obogaćen projekcijama prve dve dugometražne serije nastale uz podršku Slovenačkog filmskog centra. Nakon projekcija uslediće i diskusija o budućnosti dugometražnih serija u Sloveniji koja će takođe pokušati da odgovori na pitanje kakva je pozicija Slovenačkog filmskog centra u daljem jačanju dobrog okruženja za stvaranje kvalitetnih serija - kazala je Nataša Bučar.

Srpski filmovi u Portorožu

Na 28. izdanju Festivala slovenačkog filma Portorož biće prikazano i sedam srpskih filmova i koprodukcija, od kojih je šest nastalo u saradnji sa slovenačkim koproducentima i uz podršku Slovenačkog filmskog centra.

U glavnom takmičarkom programu biće prikazan film "Majka Mara" Mirjane Karanović, u čijem središtu je uspešna poslovna žena čiji život iz korena menja iznenadna smrt sina jedinca. Kroz odnos sa mlađim muškarcem, pokušava da se suoči sa gubitkom i pronađe način da nastavi dalje.

U istoj selekciji biće prikazane i četiri manjinske srpske koprodukcije. Jedna od njih jeste film "Nestašne devojke" rediteljke Urške Đukić koji prati introvertnu 16-ogodišnju Luciju koja se pridružuje ženskom horu katoličke škole, i sprijateljuje se sa Anom-Marijom, popularnom i koketnom učenicom treće godine. Tu je i "Dražen" Danila Šerbedžije i Ljube Zdjelarevića, biografski film o jednom od najvećih jugoslovenskih i hrvatskih košarkaša Draženu Petroviću. Takođe, i "Nakon ljeta" Danisa Tanovića koji donosi priču o mladoj Zagrepčanki, vanbračnoj ćerki bogataša, koja dolazi na ostrvo i započinje aferu s oženjenim britanskim piscem u krizi srednjih godina. Film "Skriveni ljudi" Mihe Hočevara prati dvojicu junaka koji se prebijeni, izgužvani i u lisicama, bude zajedno na obali reke blizu Ljubljane i kreću na put kako bi pronašli Sigov pasoš i identitet….

Pored takmičarskog, publika će u okviru revijalnog programa videti kratki studentski film "Avgust" reditelja Dana Grabnara, nastao u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U središtu radnje je Petar, koji se nije upisao na fakultet i provodi leto pomažući ocu u kućnim poslovima, zarobljen u tišini sela.

Slovenačku publiku očekuje i jedna ekskluziva. Naime, u programu specijalnih projekcija, biće prikazan dugoočekivani, novi film reditelja Slobodana Šijana "Budi bog s nama". Šijan, koji je koscenarista uz Biljanu Maksić i Vladimira Mančića, donosi priču o Bošku Tokinu, kog igra Miloš Biković, i snimanju prvog avangardnog filma na ovim prostorima "Budi Bog s nama", u kojem upoznajemo Beograd iz zlatnog doba 20-ih godina prošlog veka, kao grad avangarde, dadaizma, futurizma i zenitizma; Beograd regtajma, džeza i čarlstona, ali i automobilizma, aeroplana i seksualne revolucije... Beograd koji je tada smatran Parizom na Balkanu, a dočaravaju ga, pored Bikovića, i Goran Bogdan, Miloš Samolov, Sloboda Mićalović, Jovana Stojiljković…

Nataša Bučar priznala je da je za Filmski centar Slovenije ovaj festival od samog početka bio izazov:

- Sloveniju odlikuje mala zajednica filmadžija koja je jako konkurentna između sebe. A tu konkurenciju samo pojačava to što na festivalu dodeljujemo državne nagrade, koje znače velike reference za karijeru, ali i za buduće filmove.

I filmovi u Takmičarskom programu bore se za nagradu koja, ne slučajno, nosi ime Vesna. Jer simbolizuje snagu junakinje iz legendarnog istoimenog filma koji je 1955. godine režirao František Čap, reditelj češkog porekla, koji danas predstavlja jedan od stubova istorije slovenačkog filma.

Filmski evro

Specifičan je ovaj festival i po svom "filmskom, kulturnom evru". Naime, pre nekoliko godina direktor festivala Bojan Labović došao je na ideju da svi oni koji dolaze na ovu filmsku smotru s akreditacijom, koja podrazumeva besplatan ulaz na filmove, ipak plate jedan evro za svaku projekciju. Taj novac ide u fond iz kog se studentima umetničkih akademija plaća boravak u Portorožu. Prošle godine je, tako, čak 120 studenata boravilo u Portorožu zahvaljujući "kulturnom evru".

Tradicija se nastavlja i sad, te su sve festivalske projekcije besplatne za stanovnike opštine Piran, ali je prilikom preuzimanja karata uz ličnu kartu potrebno platiti filmski evro, koji plaćaju i svi ostali gosti i posetioci festivala uz svaku kupljenu ili preuzetu kartu čime festival nastavlja da studentima umetničkih fakulteta (AGRFT, AU UNG i ALUO) finansira boravak u Portorožu. Doduše, ove godine se taj jedan pretvorio, zbog poskupljenja, u dva evra po karti.