Foto: Promo

Za ovu nedelju Vladislava Gordić Petković vam preporučuje knjige "Isijavanje "Namika Kabila i „Život pesnika: political nigredo” Slobodana Tišme.

Vladislava Gordić Petković Foto: Vladislav Mitić

Namik Kabil, „Isijavanje”, Akademska knjiga, 2022

„Nisu oni ludi što jedu mirise”, kaže glavni junak. „Oni” su Šveđani, kod kojih Trebinjac Besim prvi put vidi da bosiljak može da se jede.

U pola rečenice, Kabilov protagonista nam objasni istoriju kulturnih kontakata: prvo se smeješ navikama tuđina, potom ih krišom prihvatiš, priznajući da drugačije iskustvo donosi nešto novo i poetično, zabranjeno i čudno. Nova navika daje prostora da se pobegne iz sopstvene kuće, kojoj se zna svaki pedalj, budi nadu da se može preboleti rodni grad u kom su i „kulise svjetla” i „pramen prijeke sile”.

Došavši u rodno Trebinje, kom se stalno vraća „avionom i mislima”, Besim pristupa rekapitulaciji svog života. Namik Kabil nas uvodi u niz ispovesti koje će osvetliti i snove, i traume, i razloge zašto se bira ustajali raj „Skandalije”, kako svoju novu zemlju naziva jedan prostodušni emigrant.

Kao i većina romana u regionu danas, „Isijavanje” će pokazati da posle rata i seoba nema ugodnih, idiličnih ozdravljenja. Rane možda mogu da zacele tek kad se spozna čemer i tuga kasno otkrivenih sličnosti onih koji su stalno mislili da se međusobno razlikuju. Spoj sećanja, nevoljnih ispovesti, i terapeutskih dijaloga otvara novi sumorni prostor za definisanje emocija.

Slobodan Tišma, „Život pesnika: political nigredo”, Nojzac, 2022.

„Svet je užasan”, kaže pripovedač, u nadi da postoje „egregori dobrote”, koji bi mogli da taj svet promene. „Umetnost će nam biti svakodnevna odbrana od nekih težih iskustava (…) Umetnost će biti samo zabava iza koje će da viri nešto strašno. Ali šta će nam to dublje iskustvo kad će nam ionako presesti.”

Stubovi-nosači romana koji besprekorno imitira autobiografiju umetnika su alhemija, antropologija i (ponovo pronađeno) vreme. Okušavajući se u magijskom pretapanju sećanja u priču i skeniranju novosadskih prostora, Tišmin junak postaje prorok sopstvene prošlosti, koji se igra konvencijama jezika i nagriza ih neprimetno.

Sam naslov podsetiće na kapitalnu studiju Đorđa Vazarija iz XVI veka o životima umetnika, a Tišmino pripovedanje na Vazarijev običaj da beleži anegdote na granici mašte i trača. „Život pesnika” je ispovest o stalno ponavljanim pokušajima čitanja života: pre nego što čitalac (pro)padne u iskušenje da Tišminu knjigu proceni kao esejističko-anegdotalno štivo, saplešće ga pripovedni futur. To buduće vreme priče savršeno se poklapa sa ritmički ponavljanim podnaslovom in illo tempore (u davno doba).

„Život pesnika: political nigredo” je spiritistička seansa u kojoj se kazivač obraća prošlosti, budućnosti i njihovoj granici. Forsiranje futura postaje lukavi rat sa normama. Ili, kako sam junak kaže: „Kada će se nešto srušiti, ostaće mnogo šuta”.

Bonus video: Milena Marković, dobitnica NIN-ove nagrade

Komentari

Svi komentari (0)