5
Verovali ili ne, ali prošlo je 45 godina od jednog od najpoznatijih horora svih vremena “Noć veštica” (Halloween, 1978) čuvenog Džona Karpentera. Film koji nas asocira na strah, Majkl Majersa, njegovu stravičnu masku, Džejmi Li Kertis i fenomenalnu muziku od koje nas podilazi jeza.
Do dana današnjeg, “Noć veštica” čuvenog Džona Karpentera je i dalje merilo po kome neizbežno procenjujemo svaki drugi “slešer” (podžanr horor filma sa krvoprolićem i velikim brojem ubistava) koji vidimo, a čak i nakon što smo ga videli najmanje dvadeset puta, shvatamo da nije izgubio ni jedan delić svoje snage i kvaliteta.
Radnja filma je povezana sa proslavom praznika koji se u mnogim zemljama obeležava 31. oktobra, a njegovo ključno obeležje je maskiranje. Na Noć veštica 1963. šestogodišnji Majkl Majers kuhinjskim nožem ubija svoju stariju sestru. Petnaest godina kasnije, Majers beži iz psihijatrijske bolnice, vraća se kući i počinje da prati tinejdžerku Lori Strod (Džejmi Li Kertis) i njene prijatelje. Majklov psihijatar dr Sem Lumis (Donald Plezens) polazi u poteru za Majklom kako bi sprečio nova ubistva…
– “Noć veštica je bez sumnje film koji našoj generaciji puno znači jer nam je među prvima otkrio da se pravo zlo obično krije iza maske – kaže za Nova.rs Đorđe Kalijadis, autor bloga Jorgoslovlje, koji se bavi filmom.
– Nebitno je da li je to maska Majkla Majersa ili maska šoping mola, uvek bi trebalo biti obazriv. Svakako, uticaj ovog filma na ekspanziju slešer horora osamdesetih, koji su u to vreme bili apsolutni hit za pravovernu bioskopsku publiku, je nemerljiv. Džon Karpenter je inače u jednom intervjuu rekao da ga na filmu ne zanimaju intelektualiziranja i ideje, već isključivo emocije. Parafraziraću sada ali smatrao je da bi publika u bioskopu trebalo da se smeje, plače ili plaši. S obzirom da su njegovi najveći uzori bili Hauard Hoks i Alfred Hičkog, dva velika majstora žanra, ne bi trebalo da nas čudi ovakva izjava – dodaje Kalijadis.
Ono što se danas najviše ističe kod “Noći veštica”, posebno kada se uporedi sa sopstvenim nastavcima, jeste koliko je suzdržan. Dok je žanr vrlo brzo prihvatio krvoproliće i sve smešnija ubistva, “Noć veštica” skoro u potpunosti izbegava to u korist podizanja napetosti do gotovo neuporedivih visina, do te mere da ste praktično naterani da mislite da viđate Majkla Majersa svuda oko sebe. Kada padne noć u Hedonfildu i Majkl je u potrazi, odjednom počnete da radite upravo ono na šta nas upozorava dr Sem Lumis, viđate ga na svakom uglu ulice i tražite ga u svakoj kući.
– Moj prvi susret s filmom „Noć veštica“ bio je osujećen jer sam kao dete bio oteran u krevet pola sata pre početka kako se ne bih sreo sa sadržajem za koji su naši roditelji bili upozoreni da nije za dečije oči – priseća se za Nova.rs scenarista Kosta Peševski i dodaje:
– To je inače bio prvoklasan televizijski događaj koji se desio sredinom 80-ih jer TV Beograd je premijerno pustila film u kasnom terminu a pre početka emitovanja jugosolovenskoj publici se uživo, preko video linka, obratio reditelj Džon Karpenter lično. Zamislite značaj takve TV premijere za to vreme. Sutradan smo se mi mučenici koji smo bili uskraćeni za doživljaj okupili oko starijih drugara kojima roditelji nisu branili da gledaju i oni su nam prepričali ceo film. Zvučalo je strašno i krvavo. Koju godinu kasnije film je repriziran i moj najbolji drug iz ulice i ja, izborili smo se za pravo da ga gledamo, ali sutradan preko dana sa VHS snimka i uz roditeljski nadzor. Bilo je to pravo malo religijsko iskustvo gledanja filma za dete koje je konačno zakoračilo na zabranjeni teren. Bio sam prestravljen i ushićen u isto vreme. Majkl Majers mi je narednih meces dana izvirivao iza svakog ćoška.
Pisci scenarija za “Noć veštica” bili su Debra Hil i Džon Karpenter, autorski tandem koji je zajedno radio na nekoliko filmova koji su takođe bili zapaženi i popularni: “Magla”, “Bekstvo iz Njujorka” i “Bekstvo iz L.A”. Zanimljivo je da je muziku za “Noć veštica”, koja izaziva jezu, komponovao sam Karpenter. Naslovna tema je jedan od najprepoznatljivijih saundtrekova među horor filmovima ikad. Film je snimljen sa skromnim budžetom od 300 hiljada dolara ali je zaradio 47 miliona na blagajnama u SAD i 70 miliona širom sveta, tako da je jedan od najprofitabilnijih nezavisnih filmova svih vremena.
Đorđe Kalijadis kaže da je Karpenter svojim filmskim uzorima pravio male omaže kroz brojne detalje u svojim filmovima.
– “Noć veštica” je definitivno posveta Alfredu Hičkoku. Za glavnu glumicu koja igra dadilju angažovao je Džejmi Li Kertis, ćerku Dženet Li koja je igrala kod Hičkoka u “Psihu”, dok psihijatra igra Donald Plezens koji se zove Sem Lumis kao doktor iz “Psiha”. S tim što su kod Karpentera strava i užas podignuti na višu frekvenciju, kao kad neki garažni bend pozajmi rif od Rolingstonsa, odvrne ga na oštriju distorziju i onda te raznese na svoj način. Opet, inteligentno napravljen žanrovski film daje mnogo više prostora za intelektualna čitanja i učitavanja, iako Karpenter nije imao takve namere. U malim gradovima sve izgleda idealno, ali kad se zagrebe, ispod se kriju velike devijacije prouzrokovane malograđanskim moralom. Zato su ti mali gradovi zgodni za horor film, kao neki „gradić Pejton“ u kojem dolazi do krvoprolića – smatra Kalijadis.
Do sada je tokom nekoliko decenija izašlo 12 nastavaka “Noći veštica” kao deo franšize, i svaki uključuje Majkl Majersa, osim trećeg dela iz 1982. Međutim, nijedan od ovih filmova nije dostigao kvalitet i značaj originalnog ostvarenja iz 1978.
– Danas „Noć veštica“ gledam iznova i iznova bez straha ali i dalje s ushićenjem. Reč je o autentičnom remek-delu žanrovske kinematografije koje tera na pretpostavku da je Karpenter u svojoj generaciji i u svom miljeu možda najtalentovaniji reditelj posle Spilberga. I ako je lišen misaone dimenzije koja obično stoji iza kultnih filmova „Noć veštica“ donosi sirovu katarzu suočenja sa strahom i to je njegov neosporni kvalitet – zaključuje Kosta Peševski.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, tu je Lori Strod, koju je oživela neprevaziđena Džejmi Li Kertis, kao stvaran i autentičan lik. Lori doživljavamo kao stvarnu osobu, a veliki deo zasluga zašto nam “Noć veštica” toliko snažno ostaje u sećanju do danas je to što je Džejmi neko sa kim možemo da saosećamo i da se povežemo. Osećamo sve što Lori oseća: njenu strepnju, i iznad svega, njen strah.
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
