Premijera u Beogradskom dramskom pozorištu; "U raljama života"; Prema romanu Dubravke Ugrešić napisala Biljana Srbljanović; Režija: Andrej Nosov
„Štefica Cvek u raljama života“, roman Dubravke Ugrešić iz 1981. godine, kultni status je stekao dobrim delom zahvaljujući filmu Rajka Grlića. S druge strane, privlačio je pažnju teoretičara književnosti, posebno teoretičarki, iz više razloga. Na nivou forme bio je predstavnik tada slavljenog postmodernizma, žanrovski je intrigirao kao parodija sveprisutnih vikend ljubavnih romana, dok je tematski propitivao stereotipe u životnim i ljubavnim očekivanjima najvećeg procenta žiteljki socijalističke Jugoslavije, u decenijama prosperiteta posle Drugog svetskog rata. Ti stereotipi su bili podržavani, dobrim delom i inicirani, takozvanim ženskim časopisima.
Izlazili su na nedeljnom nivou, pod obavezno su donosili jedan ljubavni roman, pa stranice za krojenje i šivenje, savete vezane za oblačenje, friziranje i šminkanje (imperativ lepe i doterane žene), milion saveta vezanih za kuvanje (imperativ dobre domaćice), poneki savet vezan za roditeljstvo (tu se valjda sve podrazumevalo), tople ljudske priče plus slike iz glamuroznog sveta filmskih zvezda.
Ti časopisi su velikom broju žena donosili sreću na nedeljnom nivou, kao i ljubavni romani odvojeno objavljivani, čiji su tiraži u Jugoslaviji prelazili brojku od milion ipo primeraka nedeljno!
Bio je to zaborav par ekselans, od vrste koju danas nude sapunice. Između te izmišljene slike sveta i stvarnog života zjapila je provalija bez dna. Zapravo radi se o potpuno različitim dimenzijama, koje se ne dodiruju. O tome je Štefica Cvek Dubravke Ugrešić.
Šta smo dobili u Beogradskom dramskom pozorištu, koprodukcija sa Art produkcijom? Dobili smo variranje nekoliko stereotipnih muško ženskih odnosa. Sve se zbiva u jednoj noći, tokom devojačke večeri Šteficine drugarice. Vidimo prvo tri devojke i tetku, u beznačajnim razgovorima, značenjski i dramski nepotentnim. Selimo se zatim na momačko veče, tu je već malo zanimljivije, ali na nivou vica, gde se kao vučni igrač izdvojio Luka Grbić, u liku nesnosno amoralnog zavodnika prevaranta, manipulatora detinje nesvesnog sebe. Kada se spoje ove dve grupe bude malo svađa, dosta alkohola i droge, malo seksa, i najmanje od svih same Štefice. Sledi grupno oznojeno i izgužvano buđenje u danu venčanja. I završni monolog Ive Ilinčić kao Štefice, koji počinje kao priča o njenom sanjanom muškarcu, ali prerasta u podugačak spisak opštepoznatih loših bračnih momenata.
Ko je Štefica Cvek Biljane Srbljanović i Andreja Nosova? Pitanje za milion dolara! Tokom najvećeg dela predstave ona je zbunjena i neprilagođena devojka iz vremena Ugrešićkine Štefice, kada je predstavljala određeni prototip, a kakve danas postoje na nivou greške. Međutim, u nekoliko navrata izlazi na proscenijum, i sa partnerom (Šofer) varira neke od poznatih replika iz filma, kao neki drugi lik, kao potpuno drugačija osoba. Komentar na situaciju, postmodernistički? Može biti, ali se postupak gubi kroz čitav drugi deo. Tek, neutemeljenost lika ni sav talenat Ive Ilinčić ne uspeva da reši.
Ostali likovi su rešavani anegdotski. Tetka Vesne Čipčić je na ivici karikature, kao i Šteficine drugarice, u tumačenju Dunje Stojanović i Vanje Nenadić. Aleksandar Vučković je topli, simpatični Šofer, koji stereotipe o ženama izgovara kao naučenu lekciju. Marko Todorović je defanzivni mladoženja papučar, dok Miloš Petrović Trojpec nije najsrećnije oblikovao Mister Frndića.
Odavanje počasti starom, kultnom naslovu, sa prebacivanjem u savremenost nije stiglo ni do pola puta. Predstava je na momente duhovita, kao prava pučka komedija, i taman kad bi da se razmaše u tom pravcu pojavi se zbunjena Štefica koja nosi neko drugo, neuhvatljivo značenje.
Veza sa kultnim romanom i još kultnijim filmom postoji samo u naslovu.
Bonus video: Najpoznatiji negativac Holivuda dobio svoju voštanu figuru
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare