Performansom savremenog cirkusa "Nula" u produkciji "Cirkusfera/Cirkobalkana" na Skveru Mira Trailović večeras je počeo trodnevni Bitef - Prolog, pod sloganom "Na ivici budućnosti", kao najava objedinjenog 54. i 55. izdanja Bitef festivala, koje publiku očekuje sledeće godine. Usledila je odmah i predstava u Bitef teatru, "Dolina jeze" Štefana Kegija.
Pre prve predstave iz ovogodišnjeg programa – „Dolina jeze“ Štefana Kegija u koprodukciji Rimini protokola i Kameršpilea iz Minhena, koju je u Bitef teatru izveo robot u liku pisca Tomasa Melea, ljubiteljima pozorišta su se na Skveru Mire Trailović obratili umetnički direktor Bitef festivala Ivana Medenica i urednica nekadašnjeg programa „Bitef na filmu“ i autorka knjige „Čekajući Bitef“ Vera Konjović.
– Okolnosti su vanredne i ove godine najavljujemo objedninjeno 54. i 55. izdanje Bitef festivala koje će se desiti 2021. godine. Verujem da će Bitef – Prolog biti dobar uzorak onoga što je trebalo i što će biti Bitef festival. Odluka da ne održimo Bitef festival ove godine bila je racionalna, jer organizovanje međunarodnog događaja, ovakvog značaja i obima, veoma je otežano, gotovo onemogućeno u okolnostima pandemije – rekao je Medenica.
Iako Bitef festival nikada nije prekidan u svojoj poluvekovnoj istoriji, kontinuitet nije jedini razlog odluke tima da organizuje Bitef- Prolog.
– Dva su još bitna razloga. S obzirom da je Bitef bio i još jeste ono što smo zvali festival avangradnog pozorišta, smatrali smo da i sada treba da budemo avangarda i ponudimo model kako je moguće i u ovakvim okolnostima da se pozorište desi. Drugi razlog jeste da obnovimo ideju pozorišta kao važne agore društvenog samopreispitivanja. Bitef nikada nije bio festival pozorišta koje je samo sebi svrha, već onog koje pokreće značajna pitanja kulture i društva. Zbog toga smo napravili letnju pozornicu na Skveru Mire Trailović što ima posebnu simboličku vrednost i to na mestu gde se nalaze pijaca, crkva i baletska škola – istakao je Medenica.
Umetnički direktor je posebno ukazao na činjenicu da Bitef organizuju pre svega zahvaljujući svojim ljudskim resursima.
– Vlastitim snagama, ljudima, mi u Bitef trvđavi želimo da sačuvamo značajan plamen Bitefa i u doba korone. Zato sam i ja prvi put od kada sam umetnički direktor Bitefa pred vama na otvaranju, a ne neki specijalni gost iz inostranstva. Sve radimo sopstvenim snagama. A kada govorimo o vlastitim ljudskim snagama, sa nama je večeras jedna od najjačih snaga Bitefa, koja je od samog početka sa nama, urednica pratećeg programa „Bitef na filmu“, vođa prevodilačkog tima, Vera Konjović – rekao je Ivan Medenica.
Vera Konjović se prisetila prošlosti, za koju kaže da uvek deluje lepše gledana iz sadašnjosti i podsetila na zamisao Mire Trailović o osnivanju Bitef festivala i svesrdnu pomoć Jovana Ćirilova u njenoj realizaciji.
– Ne mogu da se ne setim vremena od pre tri decenije. Počeo je rat. Stradali su ljudi, životinje, civilizacija, a najviše istina. Mogao je da strada i Bitef da nije bilo upornog Jovana Ćirilova, koji se žestoko suprostavio onima koji su tvrdili da u ratnim vremenima nema mesta za naš festival. Jovan je tvrdio da bi prekid za Bitef bio fatalnije od rata i bio je u pravu. Da li smo se vratili u 1991. godinu? Na neki način jesmo. Zahvaljujući onima koji su uskočili u cipele od sedam milja Jovana Ćirilova i u njima jurnuli ove godine da spasu Bitef, stojim pred vama i verujem da će biti još mnogo Bitefa, predstava, susreta, razgovora i ideja – istakla je Konjović.
Ona je pozvala da ovogodišnji Bitef posvetimo Miri Trailović, Jovanu Ćirilovu i svima koji su bili uz njih.
– Posvetimo ga i onima koji su u teškim uslovima uspeli da organizuju ovogodišnji Bitef i nameravaju da to rade i u buduće, svemu i svima u prkos – rekla je Vera Konjović, otvorivši Bitef-Prolog.
Večeras su na Skveru Mira Trailović i u Bitef teatru bile na snazi sve propisane mere za sprečavanje širenja koronavirusa.
Publika je sedela u ograđenim kvadratnim prostorima sa po četiri stolice, maske su bile obavezne i napolju i unutra. Prilikom ulaska u pozorište poštovala se distanca, posetiocima je merena temperatura i dezinfikovane ruke, a unutra razmak između gledalaca je bio dva sedišta.
A na sceni jedan glumac – humanoidni robot, replika pisca Tomasa Melea, koji usled bipolarnog poremećaja ličnosti ima strah od javnog nastupa, te ga replika zamenjuje.
Govoreći o Meleu, njegovim problemima i borbi sa samim sobom, ali i o Alanu Tjuringu, engleskom matematičaru, izumitelju računara, tvorcu koncepta algoritama, koji je izvršio samoubistvo, humanodini robot i njegov autor Štefan Kegi pokreću niz pitanja o identitetu, ljudskosti, robotici, empatiji, šta nas čini ljudima, koliku slobodu imamo u odlučivanju…
Istovremeno publika je i na otvorenoj sceni Bitefa na velikom platnu pratila predstavu, a nakon završetka drmaturg Minja Bogavac vodila je razgovor sa rediteljem Štefanom Kegijem koji se uključio iz Bona i govorio o svojoj inspiraciji za predstavu, robotima u sadašnjosti i njihovoj budućnosti.
Drugog dana Prologa, u nedelju 13. septembra, biće još tri izvođenja „Doline jeze“ u Bitef teatru uz emitovanje na Skveru i „Jutjub“ kanalu.
U pratećem programu na otvorenoj sceni Bitefa biće prezentacija programa Polifonije, kao i još jedno izdanje „Filozofskog teatra“, u okviru koga će Maja Pelević razgovarati sa Svetlanom Slapšak, teoretičarkom i aktivistkinjom iz Ljubljane.
Celokupan program festivala uživo se prenosi na „Jutjub“ kanalu Bitefa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar