0
Sećate se kako je pre pet godina "Universal" neslavno pokušao da otvori svoj (novi) svet superheroja filmom "The Mummy" sa Tomom Cruiseom? E, pa, nešto slično, a deluje da će biti i isto toliko neslavno, dešava se sa Marvelovim "Morbiusom", koji je malo neobičniji, manje očigledno "pozitivan" superheroj, a ni svojim "Nosferatu-mutant" izgledom baš ne priziva mase ushićenih građana koje žele da pozdrave njegova dobra dela. Iako sama ideja nije loša, rekao bih da izbor relativno neubedljivog Daniela Espinose (možda ste/smo voleli njegov Safe House) ukazuje da "Universal" nije želeo naročito da rizikuje.
Slobodan VujanovićRezultat je film koji nam prikazuje nastanak heroja na način koji je u isto vreme i staromodan, ali i retro-nostalgičan. Michaela Morbiusa upoznajemo u flešbeku, koji nam priča kako je odmalena bio „neizlečivo bolešljive“ prirode, ali talentovan i inovativan. Izumom veštačke krvi doći će i do „Nobelove nagrade“, koju će odbiti kao nedovoljno razvijen patent. Ono što potom saznajemo jeste da je njegov, podjednako bolešljivi, ali prebogati, drug iz detinjstva, „Milož“, sada njegov glavni finansijer. Kao i da je Morbius, izgleda uspeo da uspostavi stabilnu vezu između svog i DNK „vampirskog slepog miša“, ne bi li pobedio svoju i Milovu bolest. Sve dato bez previše dramaturške b(r)uke i sjaja efekata.
Najlepši momenat filma dolazi u trenutku kada Morbius, u parku, obaveštava svog prijatelja Mila da je na pragu otkrića. Način na koji je postavljena scena instantno (re)kreira utisak gej para (s početka osamdesetih), obolelog od side, koji traži leka svojoj sudbi. Nažalost, ostatak filma niti potencira ljubavni odnos momaka, niti traži načina da njihovu bolest poetičnije objasni kao crnu mrlju na propuštenoj mladosti ili neproživljenom hedonizmu.
Stvari kreću da se odvijaju previše brzo, sa dosta mehaničkim razvijanjem odnosa i bez imalo poezije. Morbius, koji ni sebe nije pošteno postavio, već mora u svoj prvi dvoboj. Espinosa na vizuelnom planu sve akcione scene tretira dosta stripovski, sa blurom i sloumoušnima, koji su me podsetili na 300, ali sa znatno manje kreativnog i tehničkog talenta na delu. Dok je princip Morbiusovog superherojskog dejstvovanja skoro u celini preuzet iz drugog nastavka X-Men, tj. od Alan Cummingovog „Nightcrawlera“ i čuvene sekvence u Beloj kući sa početka tog filma.
Gledaocima, koji već dve decenije survavaju svoj duh na Marvelov „Univerzum“, ovo će delovati prearhaično, preskromno u spektaklu i kao propuštena prilika da se dublje zainteresujemo za Morbiusa. I biće u pravu. Ali, ne treba da žalimo. Jedan potencijalno mrtav superheroj možda otvara vrata nečemu drugačijem i manje formulaičnom.
Bonus video: Glas, dirka, bas Solitude
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare