Nedavno je u Zagrebu, u 97-oj godini, preminula Dara Janeković (1924-2021), najveća jugoslovenska i hrvatska novinarka 20. veka, Srpkinja sa Banije. Sahrani su prisustvovali predsednici Hrvatskog udruženja novinara i udruženja boraca. Niko od kolega iz novina, niko od čitalaca koje je sa ratišta i kriznih žarišta informisala dugih 70 godina, niko od čitalaca njenih brojnih knjiga...
Živela je opasno, na tankim linijama smrti a otišla je tiho, neprimetno, ispraćena nekrolozima u nekoliko hrvatskih novina i regionalnih portala.
#DaraJaneković ? ?1.12.1924-30.07.2021 https://t.co/0OLBqWuti0 pic.twitter.com/47STfKtp6A
— #nadazdravic (@nadazdravic) August 6, 2021
U francuskom listu Imanite nazvali su je ’’jugoslovenskom Orijanom Falači’’. Zapanjujuća je sličnost karijera te dve novinarke. Obe su, kao tinejdžerke, bile učesnice antifašističkog rata. Dara je iz rata izašla kao kapetan prve klase, okićena ordenjem. Pišući za partizanske novine, neizlečivo se zarazila novinarstvom u kome je ostala do kraja prve decenije 21. veka. I, antifašizmom, antinacionalizmim, antikolonijalizmom, antitotalitarizmom, antidesničarstvom… Ti virusi prisutni u krvi, više puta su je za malo koštali života. Uz odsustvo dlake na jeziku.
U novinarstvu je bila sve. Reporterka, intervjuerka, fotoreporterka, snimateljka, urednica u matičnoj kući Vjesniku, predsednica Udruženja novinara, učesnica na tribinama UN o medijskoj slobodi… Zamenjivala je čitave ekipe. Stalna dopisnica iz Pariza, specijlna izveštačica sa ratišta, žarišta, iz krznih situacija iz Evrope, Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike… Zbog otvorenog zalaganja za oslobođenje Alžira, i čitavog trećeg sveta, u ekstremističkoj organizaciji OAS osudili su je na smrt. Bomba je eksplodirala u njenom stanu Parizu. U Zagrebu devedesetih napadali su je na ulici nazivajući je četnikušom, nju bivšu partizanku, policija joj je pretresala stan, prećeno joj je.
Tri su imena koja Srbi iz Hrvatske ne bi nikada smjeli zaboraviti zbog onoga što su pisali u 1990-ima i o 1990-ima i kako su se držali do kraja života. To su, po abecednom redu, Dara Janeković, Jovan Mirić i Stipe Šuvar.
— Dejan Jovic (@DejanFpzg) August 8, 2021
Decenijama na crnim listama ekstremista svih boja, bila je na belim listama publike. Njene reportaže i intervjue sa liderima i intelektualcima ( Simon de Bovoar, Miroslav Krleža ) prenosili su najpoznatiji svetski listovi. Na listi njenih sagovornika bili su i neki do kojih Orijana nije uspela da dođe: Indira Gandi, Sirimavo Bandaranaike, Norodom Sihanuk, Deng Sijaoping, Ču Enlaj, Anvar El Sadat, Muarem El Gadafi, Bem Bela, Kurt Valdhajm, Mustafa El Barzani, tri puta Jaser Arafat, tri puta Josip Broz Tito… Dobila je sve novinarske nagrade u zemlji i one značajne, svetske kao Međunarodna nagrada za reportažu o podeljenoj Koreji: ’’Zabranjena trideset i osma paralela’’.
Deset dana provele smo u Istočnom Berlinu one, 1975. kada je, posle Međunarodne konferencije žena, magla bila tako gusta da je obustavljen avio saobračaj. Osamdesetih sam za TV Beograd pravila emisiju o Dari, u njenom stanu u Zagrebu gde je radila istovremeno na tri knjige za tri pisaća stola! Dvehiljadite smo se družile u Beogradu, izveštavala je o padu Miloševića. Znam da je radila na knjizi o Stevi Krajačiću, najvećoj enigmi komunističkog pokreta. I da joj nisu dozvolili da je objavi. Čule smo se telefonom, sve dok je bila u svom stanu, pre neželjenog smeštaja u dom…
Ovoga puta Dara nije prešla tanku liniju smrti. Ali je svojim tekstovima i svojom hrabrošću ušla u svaku bolju istoriju novinarstva.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare