10
Zdravkov rođendan proslavili smo u najužem porodičnom krugu, svi pod maskama. Iako smo oboje revakcinisani, i dalje strepimo čekajući da protekne period od propisane dve nedelje posle primanja vakcine. Utisak mi je kao da sada, posle godinu dana života sa koronom, vlada i neka pandemija strahova. Ova, najnovija varijanta od koje odgovoran svet pati je - strah od straha.
Zdravko se slikao sa unucima, a ja sam sliku podelila s prijateljima na fejsbuku, ne sluteći da ću narednih nekoliko dana morati da odgovaram na stotine čestitki i lepih želja u ime slavljenika. On, siroma, nema fejsbuk, pa sam promovisana u piara.
Neobjašnjiva mi je pojava nedostatka elementarne ljudske odgovornosti. Ne shvatam postojanje onoga čemu mediji tepaju kao „korona žurkama“. To su skupovi od nekoliko stotina tesno zbijenih osoba u zatvorenim prostorima noćnih klubova. Razumljiva mi je želja mladog sveta za provodom, shvatljivo mi je da je svima, a posebno mladima, dosta ovog dugotrajnog zatvaranja. Ne razumem da nisu svesni da ugrožavaju zdravlje i život ljudi sa kojima se slučajno sreću, sa kojima žive, rade ili koje posećuju. Oni ruše zdravstveni sistem. Baš kao i oni koji po celom gradu nakažnjeno bacaju iznošene maske. Nije ovo pitanje demokratskih sloboda, ovo je pitanje građanske dužnosti, brige i solidarnosti sa drugima.
Naš neprocenjivi pogled sa terasa stana na sedmom spratu svakodnevno sužavaju kule i soliteri koji zatvaraju vidik iz centra grada na reke, Novi Beograd, Zemun… Najnovija žrtva je dvospratna kuća stara sto godina u Resavskoj ulici, delo poznatog arhitekte Jovana Ilkića, koja je uživala status zaštićenog kulturnog dobra. Sravnjena je sa zemljom, to mesto mi je liči na vilicu iz koje je iščupan prednji zub. Sada tim mestom dominiraju kranovi čija veličina ukazuje na visinu buduće, moderne zgrade. Ona će nam, jasno se vidi, definitivno zatvoriti pogled na Brankov most i Zemun. Na nesrećnom Ilikiću i uništenom pogledu hiljada Beograđana neko će zgrnuti milione…
Foto: Privatna arhiva
Naš život sve više počinje da liči na rijaliti program. Više nismo sigurni šta je stvarnost, ralnost, a šta nečija gluma. Baš kada je novinarka TV N1 dobila odlikovanje, njena matična kuća je optužena da neprijateljski ruši državni sistem vakcinacije. Događaj, iz ugla struke, nije bio vredan premijerkine vanredne konferencije za štampu, ni njenog pozivanja na „državni razlog“. Na jednom punktu za vakcinaciju, u Belekspo centru, nekoliko građana je za vreme praznika naišlo na zatvorena vrata. Reporterka je o tome snimila prilog. Kasnije je pokušala da proveri da li je na tom mestu tog dana vakcinacija bila zvnično zakazana. Nadležnima iz eUprave premijerka je zabranila da daju informacije da bi se sama, istog dana, obratila javnosti obračunavajući se sa onima koji za to pitaju, pa samim tim ugrožavaju proces vakcinacije i kvare međunardnu sliku Srbije. Nikada do sada premijerka nije progovorila o činjenici da je svaka šesta vest u izvesnim dnevnim listovima lažna. To su oni mediji koji podržavaju režim a on ih zato velikodušno finasijski nagrađuje. A u pitanju je ozbiljno zagađenje celokupnog ovdašnjeg medijskog prostora. Eto stvarnog razloga da nešto postane „državni razlog“ i da izazove oštro reagovanje nadležnih.
