Kada je umetnica Fransoaz Žilo napustila Pabla Pikasa posle duge i burne veze, rekao joj je da neće biti ništa bez njega, pokušavši da joj uništi život i karijeru. Međutim, Francuska je tek sada, godinu dana od njene smrti, odlučila da joj se oduži, te će Pikasov muzej prvi put uvrstiti njen rad u okviru stalne postavke, ukazujući da nije bila samo njegova partnerka već vrsna umetnica.
„Zamišljaš da će ljudi biti zainteresovani za tebe? Neće nikada, zaista. Biće to samo neka vrsta radoznalosti koju će imati prema osobi čiji je život tako intimno dotakao moj“, sećala se Žilo mnogo godina kasnije šta joj je Pikaso govorio.
Nakon razlaza, slavni umetnik i njegovi uticajni prijatelji u umetničkim i intelektualnim krugovima Francuske vodili su protiv nje ono što je ona opisala kao „rat“, na kraju je primoravši da napusti Francusku i nastani se u SAD, gde je obnovila svoj život i karijeru i nastavila da slika do njene smrti 2023. u 101. godini.
Međutim, barem u Francuskoj, njen uspeh je uvek bio u senci čoveka koji se smatra jednim od najvažnijih umetnika 20. veka. Sada će Pikasov muzej u Parizu pokušati da delimično ispravi ovu grešku otvarajući svoju novu stalnu postavku njegovih radova, ali koja uključuje prostoriju sa radom Fransoaz Žilo, piše „Gardijan“.
– Ona nije predstavljena kao Pikasova muza ili inspiracija. Ne postoji nijedna od njenih slika ili fotografija; umesto toga koncentriše se na Fransoaz Žilo kao umetnicu – rekao je portparol muzeja podsećajući da je ovako nešto urađeno prvi put, te je izložba izazvala veliko interesovanje.
Žilo je upoznala Pikasa u pariskom kafiću 1943. na vrhuncu nacističke okupacije. Ona je imala 21, a on 61. Žestoko nezavisna, Žilo je uradila ono što se nijedna od mnogih drugih Pikasovih žena nikada nije usudila: napustila ga je, uzevši njihovo dvoje dece, Kloda i Palomu.
Pikaso je uništio njenu imovinu, uključujući pisma upućena njoj od Matisa, zahtevao je da galerija „Louise Leiris“ prestane da je predstavlja, i insistirao je da više ne bude pozivana da izlaže na prestižnom „Salon de Mai“. Francuska je na mnogo načina tretirala Žilo čak i gore nego Pikaso. Dok je pokrenuo tri tužbe kako bi sprečio objavljivanje njene biografije iz 1964. „Život sa Pikasom“, 80 istaknutih intelektualaca i umetnika je u komunističkom listu „Les Lettres Francaises“ pozvalo da se knjiga zabrani. Delo je prodato u milion primeraka i prevedeno na 16 jezika, ali je izbegavanje njenog rada ono što je opisala kao „građansku smrt“.
Deset godina nakon renoviranja, Pikasov muzej – koji drži najveću svetsku kolekciju Pikasovih dela – postavio je novu stalnu postavku u 22 sobe raspoređene na tri sprata i uključujući skoro 400 slika, skulptura, keramike, crteža i grafika. Izložba Fransoaz Žilo u sobi 17 na trećem spratu je privremena, ali se očekuje da će biti tu godinu dana.
Sesil Debre, predsednica Pikasovog muzeja, rekla je da je Žilo „dodeljeno mesto koje joj pripada kao umetnici“.
– U Francuskoj je Fransoaz Žilo poznata kao Pikasova saputnica, dok se u Sjedinjenim Državama gde je živela posle 1970. smatra umetnicom i slikarkom, tako da ovde imamo sobu u kojoj su izložene njene slike. Istina je da su je mnogi ljudi u umetničkoj zajednici u Francuskoj izbegavali nakon što je objavljena njena knjiga o Pikasu. Smatrali smo da je važno da pokažemo ne samo njeno mesto u Pikasovom životu, već i da je ona bila mnogo više od samo njegovog saputnika. Na kraju krajeva, provela je samo 10 godina sa njim, a živela duže od 100.
Bonus video: Pikaso – Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar