Foto: EMMANUEL DUNAND / AFP / Profimedia

Kolekcionarenje umetnosti je postalo unosan posao, više nego što je strast i pasija. Pet najvećih „igrača“ kontroliše imovinu od preko 11 milijardi dolara, po podacima od pre nekoliko godina, što znači da je taj iznos danas sigurno veći. Analizirajući ovu granu ulaganja, Mark Edvards, bivši slikar, koji je izlagao svoja dela u najčuvenijim britanskim umetničkim galerijama, izradio je kompletnu studiju koja sažima najvrednije umetničke kolekcije na planeti.

U današnje vreme koje karakterišu turbulencije i neizvesnost na svim nivoima, zlato, berze, valute, postaju sve nesigurnije tle, pa najsigurniji način da se milijarde pretvore u još nekoliko milijardi postaju umetnička dela, put za finansijsku stratosferu. Lepo za dnevnu sobu, a po etabliranim finansijskim savetnicima jedno od najstabilnijih i najpouzdanijih ulaganja. Otuda i popularnost. Biznis, ali i nota rafirmana i ekcentrike, i priznanja u društvu.

Svet kolekcionara umetnosti definisan je opscenim ličnim bogatstvom, sa pojedinačnim ciframa nekolicine kolekcija koje zapravo nadmašuju BDP nekih zemalja u razvoju.

Ukoliko izaberete prave komade, na putu ste najpropulzivnije ekonomske trase.

Svileni ekrani Endija Vorhola „Orange Marilyn“ prodati su za 2.400 dolara šezdesetih godina prošlog veka, ali kada su bili na aukciji na prelazu ka novom milenijumu, vredeli su oko 17 miliona dolara. Čak i ako se uzme u obzir inflacija, to je približno 102.000% povećanja vrednosti za 40-ak godina. Poznato je da je Žan-Mišel Baskijat bio pasionirani ljubitelj muzike – obožavao je Kurtis Mejfilda, Donu Samer, Baha, Talking Heads. Po ceo dan je mogao da sluša Ravelov „Bolero“. Jedan od njegovih prvih kupaca bila je Debi Heri (vokal benda Blondie). Platila je 200$ za “Cadillac Moon”, koji danas vredi nekoliko desetina miliona.

Sve navedeno samo je uvod da bi vam kolekcije koje slede bile nešto pojmljivije.

Broj pet – Fransoa Pino

Foto: Patrick BERNARD / AFP / Profimedia

Vrednost njegove zbirke iznosi 1,4 milijarde dolara, dok lično bogatstvo premašuje 15 milijardi dolara.

Mali počeci mogu dovesti do veoma velikih stvari. Fransoa Pino započeo je svoju karijeru cepanjem drva 1963. Ovladavši ovim zanatomn, veoma brzo ovu profesiju pretvara u veliki posao uvoza i izvoza drveta. Kompanija je izašla na francusku berzu 1988. godine.

Godinama nakon toga Pinault Group (sada poznata kao Kering) u sebe je inkorporila kompletnu Gucci grupaciju (koja uključuje Gucci, ISL, Stelu Mekarti, Aleksandra Mekvina i Balensijagu). On takođe poseduje modni brend Puma, fudbalski klub Ren, vinograd Chateau Latour. Kolekcija umetnosti je kao šlag na torti.

Njegova posvećenost umetnosti, srećom, nije sebična. Pino posvećeno deli svoju kolekciju sa velikim brojem ljudi. On je 2005. godine kupio kontrolni paket u palati Grasi u Veneciji za 37 miliona dolara i tamo je održao više izložbi iz svoje kolekcije. Godine 2007. ispratio je izazov Fondacije Gugenhajm, a grad Venecija ga je izabrala da izvrši restauraciju muzeja Punta della Dogana. Veliki deo njegove lične kolekcije sada je trajno tamo smešten.

Pinoova prva umetnička kupovina bila je Mondrijanova slika „Tableau Losangique II“, koja mu je donela 8,8 miliona dolara profita. Njegova kolekcija sada obuhvata preko 2.000 dela savremene umetničke elite, uključujući Marka Rotka, Endija Vorhola, Dejmijena Hirsta, Gerharda Rihtera, Sindi Šerman, Agnes Martin, Džefa Kunsa i mnogih drugih.

Broj četiri – Filip Niarkos

Vrednost kolekcije: 2,2 milijarde dolara, lično bogatstvo: 2,5 milijardi dolara. Sve karte bačene na umetnost.Priča o porodici Niarkos je kao zaplet sapunice iz 80 -ih. Stavros Niarkos, grčki brodski magnat, vlasnik trkačkih konja i kolekcionar umetničkih dela, živeo je život isprekidan prevelikim dozama ljubavnih afera i trouglova, drogama, privatnim avionima, optužbama (nedokazanim) za ubistva, i vezama sa međunarodnom politikom.

Foto: GL Archive / Alamy / Alamy / Profimedia

Filip Niarkos imao je sreću da bude njegov najstariji sin. Kada je Niarkos stariji umro 1996. godine, ostavio je za sobom lično bogatstvo od oko 5 milijardi dolara, i zbirku remek-dela za koju se priča da uključuje najveću privatnu kolekciju dela Van Goga na svetu. Otkako je vlasništvo nad kolekcijom prešlo na Filipa, desile su se neke akvizicije, uključujući Van Gogov kultni „Autoportret“, kupljen za 71,5 miliona dolara, i „Yo Picasso“, na kojem je „obrnuo“ 47,9 miliona dolara.

Jedan od zanimljivijih dodataka koje je Niarkos mlađi uneo u očevu kolekciju bio je autoportret Žan Mišel Baskijata koji je 1982. godine podizao obrve zbog vrednosti od 3,3 miliona dolara, otprilike pet i po puta više od tadašenje projektovane prodajne cene.

Godine 2013, ispostavilo se da je Niarkos bio u pravu, pa je Baskijatova sliku iz 1982. godine, prodata za 48,8 miliona dolara.

Broj tri – Eli Broad

Vrednost kolekcije: 2,2 milijarde dolara, lično bogatstvo: 7,1 milijardi dolara.

Foto: David Livingston / Getty images / Profimedia

Eli je poznat kao „Lorenzo Mediči iz Los Anđelesa“, milijarder i finansijski mag je svoju filantropiju izdigao na nivo sopstvene slave. Jedina je osoba koja je stvorila dve kompanije iz čuvene liste Fortune 500: KBHome i SunAmerica. Zajedno sa suprugom Edit, „gospodin LA“ takođe vodi fondaciju Broad, čiji je deo i Broad umetnička kolekcija.

Njegovo interesovanje za umetnost datira od 1973. godine, kada je kupio Van Gogov crtež „Cabanes a Saintes-Maries“. Zatim je uzeo još nekoliko dela Miroa, Pikasa i Matisa.

Od tada se njegova kolekcija eksponencijalno proširila na dela Jaspera Džonsa, Kunsa, Roja Lihtenštajna, Dejmijena Hirsta, Eda Ruša, Sindi Šerman, Vorhola: u suštini, manje više lista svih velikih umetnika, posle Drugog svetskog rata.

Misija Broad fondacije u potpunosti je ispunjena. Njihovih preko 8.000 dela postalo je dostupno u javnom domenu, i pozajmljivane su u više od 500 institucija. To je deo nesebične filozofije, koja je u skladu sa njegovom percepcijom bogatstva: on je među grupom milijardera koji su se pridružili konceptu The Giving Pledge, u kome se obavezuju da će donirati najmanje 50% svog bogatstva. U tome je ova umetnička kolekcija otišla i korak dalje, pa nje njihov procenat povećan na 75%.

Broj dva – Dejvid Gefen

Foto: Imeh Akpanudosen / Getty images / Profimedia

Vrednost zbirke: 2,3 milijarde dolara, lično bogatstvo: 11 milijardi dolara

Postoji davnašnji citat čuvenog američkog poslovnog magnata, producenta i filmskog direktora, koji je zajedno sa Eliotom Robertsom stvorio Asylum Records 1971, pa Geffen Records 1980, DGC Records 1990, i DreamWorks SKG 1994. godine. Glasio je „majka me je naučila kako da se ne žurim.“ Očigledno ga je dobro naučila.

Gefen je napustio fakultet zbog disleksije, a svoj prvi posao je dobio krivotvorenom diplomom univerziteta UCLA, u pošti. Dug put je prešao od nošenja koverata, do milijardi u akcijama kompanije Apple.

Gefena intrigira umetnost srednjeg veka, uz veliku sklonost ka američkim umetnicima. Džekson Polok, Viljem de Kuning, Marko Rotko. Smatra se da ima jednu od najupečatljivijih zbirki ove škole na svetu. O sveobuhvatnosti njegove kolekcije možda najbolje govori podatak da je bez problema prodao čuvena dela Poloka i de Kuninga („No. 5“ i „Woman III“, svako remek-delo za sebe), a da to uopšte nije okrnjilo status njegovog umetničkog blaga.

Poznat je po tome što je najpametniji kupac i prodavac na tržištu umetnosti, a s obzirom da poseduje najveću umetničku kolekciju u vlasništvu jedne osobe na svetu, ko se sa ovom konstatacijom ne bi složio?

Broj jedan – Ezra i Dejvid Nahmad

Vrednost zbirke: 3 milijarde dolara, kombinovano lično bogatstvo: 3,3 milijarde dolara.

Najvrednija umetnička kolekcija na planeti u zajedničkom je vlasništvu dva brata Nahmada. Magazin Forbes je jednom prilikom u svom tekstu citirao čelnika aukcijske kuće Kristi koji je izjavio da su „prodali više umetnina nego bilo ko živ“.

Foto: JOE RAEDLE / Getty images / Profimedia

Njihova strategija je jednostavna: ostvarite profit. Kupite mnogo umetnina držite ih neko vreme u skladištu, a zatim ih prodajte za tonu više nego što ste je platili. Ovaj brutalni, jedinstveni pristup vlasništvu nad umetninama dao je Nahmadima neprikosnovenu reputaciju u svetu umetnosti. Ironično, to takođe svedoči o njima kao ne preteranim ljubiteljima umetnosti. To je na kraju krajeva, samo biznis.

Investiciono bankarstvo koje krasi njihov portfolio eliminisalo je bilo kakav vid sentimentalnosti.

Braća Nahmad žive na relaciji Njujork – Monte Karlo, ali svoju kolekciju čuvaju u skladištu u blizini aerodroma u Ženevi. Oslobođenu poreza, naravno. Procenjuje se da u skladištu ima preko 5.000 umetničkih dela, od kojih su 300 umetnine Pabla Pikasa. To je najveća Pikasova zaliha bilo gde u svetu, i ona sama se procenjuje na oko 900 miliona dolara.

Razlog za to? Prema Dejvidu Nahmadu, veliki umetnici koji definišu eru, poput Monea i Pikasa „su poput Majkrosofta i Koka Kole. Dobitak je manji nego u savremenom slikarstvu, ali je barem sigurniji. Imajte to na umu ako uskoro razmišljate o pokretanju vlastite kolekcije.

Bonus video:

Pikaso, umetnički genije

Komentari

Svi komentari (0)