Ovo su knjige koje nikako niste smeli da propustite

I baš je to razlog da se u 2023, u godini u kojoj su nove knjige zastrašujućom brzinom nestajale iz vidokruga i bivale zamenjivane još novijima, oblikuju zakoni dugoprugaške čitalačke ekonomije.

Čitalački hit godine 2023. bez sumnje je „Kada prestanemo da razumemo svet“ Benhamina Labatuta (Akademska knjiga). Čileanski autor pružio je čitaocima ono što priželjkuju: naučio ih je da vide kako se budućnost i večnost sreću u prostoru mašte; da vide kako naučno istraživanje može da bude avantura duha na mestima mistike; da urone u pitak i napet fiktivni tekst sačinjen od biografija fanatičnih tragalaca za smislom, mahom fizičara i matematičara; da proverljive podatke o životu i „kretanju u karijeri“ vide združene sa razmaštanim i dramatizovanim epizodama snoviđenja i halucinacija, prosvetljenja i epifanija.

Savršene čitalačke mape

Čekaju dugoprugaško čitanje ne samo da su brojni i dobri romani domaćih pisaca, već i knjiga priča Marijane Čanak „Put od crvene cigle“ (Bulevar books) i drama „Poetesa“ Vide Ognjenović o Milici Stojadinović Srpkinji (Arhipelag). Valja i uroniti u poeziju, i da se podsetimo obnovljenih izdanja kao što je „Restart: panorama nove poezije u Srbiji“ (Dom kulture Studentski grad) i da potražimo nove knjige kao što su „Tu” Ane Ristović (Arhipelag), „Odavde se vidi“ Dejana Aleksića (Kulturni centar Novog Sada), „Manastir” Gorana Korunovića (Kontrast), „Pompeja ili dah u prahu“ Radivoja Šajtinca (Partizanska knjiga) ili „Unutrašnji reljefi“ Sanje Savić Milosavljević (Bedem).

Knjige eseja kakve su „Opklada s vremenom“ Tihomira Brajovića (KOV) ili „Drvo za pticu“ Tanje Kragujević (Kulturni centar Novog Sada) kriju savršene čitalačke mape: hrestomatiju novinskih prikaza s podnaslovom „Kritičke minijature s razmeđe stoleća“ čine tekstovi dužine šlajfne i po, na prelazu iz 20. u 21. vek, dok pesnikinja i esejistkinja niže sedam eseja koji slede tajanstvene puteve misli srpskih, poljskih i ruskih pesnika.

Od prevodilačkih avantura, podsetili smo se nekoliko tehnika izgona iz raja: u delima Oje Bajdar, „Pisma turskih mačaka“ (Agora) i Balzaka, „Malograđani“ (Laguna). Roman turske spisateljice zasnovan je na dosledno provedenom postupku metaforizacije istorije, ideologije, tradicije i njihovih uticaja. Ljudski um predstavljen je kao trajni materijal traume - kao sila materijalizma i praktičnosti, zbunjujuće podvojenosti, ali i kao rutinsko pojednostavljivanje svega što nije besmisleno čvrsto utemeljen princip. Posthumno objavljen 1855, a sada prvi put preveden na srpski, Balzakov zabrinjavajuće aktuelan roman govori o kamernim temama od epohalne važnosti: sklapanje brakova i porodičnih saveza, složene operacije akumulacije finansija i uticaja, trgovanje interesima i iluzijama o bogatstvu i uspehu nisu samo deo slike jednog sveta koji se uspeo na društvenoj lestvici i zauzeo prostor u otmenom kavezu sa darvinističkom bravom.

Strah, tuga i nostalgija

Strah, tuga i nostalgija obeležili su ovogodišnju književnu produkciju, ali i književnu scenu: izgubili smo Davida Albaharija i Dubravku Ugrešić. Njegova proza prepušta se odgonetanju znakova viših poredaka koji su otporni na svakodnevicu i sve njoj prirođene preobražaje: teme pluralizama i okruženja proširene su na ukupnu ljudsku egzistenciju, a nepriznata i nemoguća piščeva spasilačka misija jeste izbavljenje pripovedanja od besmisla, zapovedničke tišine i svih logoreično umreženih pitanja o njegovoj svrhovitosti. Dubravka Ugrešić dala je ženskoj književnosti i ženskoj književnoj istoriji duhovitost i skepsu, angažman i nostalgiju, nateravši nas da se ozbiljno zapitamo o svetu, ali i zabavimo na njegov račun. Tako da - oni kojih nema i dalje nas čekaju.

Bonus video: Promocija knjige Peđe Obradovića