U Mostaru više nema kuće velikog književnika i borca za ljudska prava Predraga Matvejevića, jer su je sravnili bageri, preneli su regionalni mediji.
Srušena je kuća u kojoj je odrastao književnik, publicista, borac za ljudska prava Predrag Matvejević, čije je delo „Mediteranski brevijar“ prevedeno na 23 jezika, podsećaju regionalni mediji, a čitava akcija desila se u sklopu rušenja oštećenih objekata.
Kuća u Liskoj ulici bila je udaljena oko 200 metara od Gradske većnice Mostara i godinama je bila zanemarivana, iako se nalazila odmah uz Dom zdravlja. Očigledno da mnogi nisu ni znali njen istorijat ni značaj, preneo je portal Klix.ba.
Kuća, teško oštećena u poslednjem ratu, trebalo je da bude preuređena kao Rezidencijalna kuću za pisce. Postojao je i plan da se na njoj postavi spomen-ploča u čast Predraga Matvejevića, a nameravalo se da u kuću smesti Matvejevićeva velika biblioteka i rukopisna ostavština. Kada je Mostar podneo zahtev za kandidaturu ovog grada za evropsku prestolicu kulture 2024. godine najavljeno je da će se urediti kao „Mediteranska kuća“, jer je Matvejević smestio Mostar u „srce Mediterana“.
Takođe, u okviru inicijative promene ulica u Mostaru u tamošnje Gradsko veće pre nekoliko dana stigao je, kako prenosi bosanski portal, i predlog da jedna od ulica nosi ime baš Predraga Matvejevića.
Kuća u kojoj je odrastao veliki pisac, humanista i borac za ljudska prava sredine prošlog veka, kako podseća Jutarnji list, bila je u vlasništvu porodice Čović iz Ljutog Doca kraj Širokog Brijega. A poslednji vlasnik Vencel Čović godinama je kuću nudio Gradu Mostaru na otkup, no gradski oci nisu imali sluha za taj predlog, pa je književnikov bivši dom prodat privatnom vlasniku koji ju je na kraju srušio.
A baš je Centar za mir i međuetničku saradnju Mostar dodelio Matvejeviću 2014, tri godine uoči smrti, nagradu „Mimar mira“.
No, kako konstatuje Jutarnji list Matvejević je u rodnom gradu potpuno zaboravljen, uz opasku da „doprinos ovakvom odnosu Mostara i Mostaraca prema Matvejeviću daje i aktualna gradska vlast koja bi po svemu sudeći bila sretnija da Matvejević i Mostar nemaju nikakve veze“.
– Ovo je sramota – reči su kojima je bosanskohercegovački reditelj Dino Mustafić prokomentarisao rušenje Matvejevićeve kuće u Mostaru na Tviteru, uz opasku da su „bageri metafora mostarske vlasti koja ruši one vrednosti za koje se zalagao ovaj divni čovjek i veliki umetnik“.
Predrag Matvejević knjiga „Mediteranski brevijar“. Foto: Zlatno runo i Milstone
Predrag Matvejević je rođen u Mostaru 7. oktobra 1932. godine, a preminuo je u Zagrebu, 2. februara 2017. godine. Bio je hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umetnosti BiH od 2002. godine i jedan od najprevođenijih književnika u svetu sa područja Balkana. Kada je „Mediteranski brevijar“ objavljen u Italiji, italijanski pisci, među kojima i veliki Umberto Eko, predložili su da se Predragu Matvejeviću za tu knjigu dodeli Nobelova nagrada za književnost. Kroz naredne tri i po decenije, značaj ove knjige samo je rastao, pojavljivale su se nova izdanja, a „Brevijar“ je ostao neprevaziđeno delo o Mediteranu i daleko van geografskih okvira tog dela sveta.
Matjevević je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu predavao francusku književnost od 1959. do 1991. godine. Na Trećem pariskom univerzitetu (Sorboni), predavao je slovensku književnost od 1991. do 1994, a od 1994. do 2007. srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom univerzitetu „Sapijenca“.
Pre dve godine Predrag Matvejević je posthumno ovenčan francuskom književnom nagradom „Jean d’Ormesson“ za delo „Mediteranski brevijar“.
