Podeli
Oliver Nektarijević. Foto: Dragan Mujan

Moja majka u vreme kada je osnovan bend "Kanda Kodža i Nebojša" nikako nije mogla da se pomiri sa tim da se bavim muzikom. A sad je presrećna što sam roker, što se ne bavim nekim poslom gde ću zavisiti od nekog šefa koji će mi biti nad glavom i što nisam, ne daj Bože, otišao u politiku, kaže za Nova.rs Oliver Nektarijević, frontmen beogradskog sastava.

Sastav “Kanda Kodža i Nebojša” je pre nekoliko dana premijerno pustio video spot za novu verziju pesme “Izlazim”, koji je režirala Đurđica Gajić. “Izlazim, nema me ceo dan, a gde sam, ne znam”, stihovi su koje peva Oliver Nektarijević, a iako je reč o pesmi koja je stara dvadesetak godina bend kao da je anticipirao situaciju u kojoj se planeta nalazi godinu dana.

– Kada mi neko kaže da je tekst koji sam napisao proročki, to mi je najveći kompliment. Neko je jednom rekao da je vreme najbolji rok kritičar. Ispostavlja se da neki od ovdašnjih bendova i njihov rad samo dobijaju na težini kako vreme prolazi. Kod nas je uvek bilo bendova koje su ljudi više manje voleli oduvek. A slučaj “Kande Kodže i Nebojše” je specifičan, jer je javnost bila ozbiljno podeljena. Ljubav i mržnja, pola-pola. Ne zna se kojih je tačno bilo više, onih koji nas vole ili onih koji nas ne podnose. Ali, eto vreme je radilo tako da su neki prešli na našu stranu – kaže za Nova.rs Oliver Nektarijević.

Kanda, Kodža i Nebojša. Foto: promo/Tijana Đinđić

Simbolika pesme iz 2000. godine danas je, prema rečima gitariste benda Nenada Pejovića, gotovo “ubitačna”, iako je pre dvadesetak godina imala potpuno drugačiju konotaciju.

– Pesma se nalazi na prošlogodišnjem duplom albumu “Popis”, na koji smo uvrstili sve te neke stare stvari koje komuniciraju s vremenom u kome živimo. Nismo primetili da je vreme nešto oduzelo na njihovoj aktuelnosti. U tom smislu je i tekst pesme “Izlazim” veoma aktuelan. Drugo je vreme, ali tekst slično “radi slušaoce” – priča za naš sajt Pejović i podseća da to nije prvi put da su neki stihovi benda proročki.

– Ne bih rekao da možemo da vidimo šta će se desiti u budućnosti, ali takvo smo društvo koje ima neke doslednosti u ponašanju i očigledno nećemo daleko odmaći zbog jednih te istih priča koje se vrte non-stop.

Uvek u poeziji i književnosti možeš da uočiš neka naslućivanja budućnosti koja će doći. Ali, meni je bilo bezveze kad bi se neko hvalio time. Kao kad se raspala Jugoslavija – odjednom su svi bili pametni, hvaleći se kako su nešto proročki govorili, predvideli šta će da se desi, poput “Top liste nadrealista”. A glavno pitanje nije da li ti nešto možeš da naslutiš iz književnosti, muzike, tekstova, poezije, već šta možeš da uradiš. Da li možeš da zagospodariš vremenom, istorijskim neminovnostima koje treba da se dese? Da li čovek može da zauzda to istorijsko vreme koje ga vodi u propast? Ali, kod nas kad promišljaš o tome šta će da bude, ti to možeš da naslutiš i u svom ličnom životu i unapred amortizuješ nesreću koja će nam se neminovno primaći – objašnjava gitarista “Kande Kodže i Nebojše”.

Osvrćući se na mnoge svoje stihove koji kao da su slutili događaje koji će uslediti Nektarijević se priseća kako su se njegovi najbliži protivili tome da piše i da se bavi muzikom.

– Na primer, moja majka u vreme kada je osnovan bend “Kanda Kodža i Nebojša” nikako nije mogla da se pomiri sa tim da se bavim muzikom. A sada je presrećna što sam otišao u te vode, što se ne bavim nekim poslom gde ću zavisiti od nekog šefa koji će mi biti nad glavom ili što nisam, ne daj Bože, otišao u politiku. I skoro mi je rekla za pesmu “Izlazim”: “Ovo je stvarno himna tvoje i tih nekih mlađih generacija. I mnogo mi je drago što si roker i nisi postao ništa drugo!” A moja majka ima skoro 80 godina, pa mislim da mogu da se oslonim na njeno iskustvo i mudrost koju je nakupila tokom svog burnog života – priznaje Nektarijević.

Bend je 2020. povodom tridesetogodišnjice rada objavio dvostruki album “Popis” sa 33 pesame iz svih perioda karijere koje su prearanžirali i ponovo snimili za samo tri dana. Trebalo je da značajnu godišnjicu, osim ovim albumom, obeleže i koncertima i turnejom. Ali, sve je stalo. Zato pitamo šta je, kada popišu svoj život u proteklih godinu dana, ostalo?

– Ostala je isceljujuća moć muzike. Ta moć je još jednom, po ko zna koji put potvrđena. Na sreću, koronavirus nije uticao ni na jednog od nas petorice u bendu, ali jeste uticao na to da se brže i više posvetimo pravljenju nove muzike. Sve je poništeno, ostali smo bez svirki, izvođačka delatnost je nepostojeća, internet je pobedio muziku 100 odsto… Shvatili smo da nemamo šta da izgubimo i da možemo samo da pravimo novu muziku. I nauk posle ovih godinu dana jeste da muzika isceljuje. I nastaviće da isceljuje, jer ko zna koliko će ovo sve još trajati – smatra Pejović.

Na omotu albuma “Popis”, završenog još pre pandemije, nalazi se jedna devojčica sa kikicama, kako ljutito gleda u izlog radnje koja je zatvorena. Jer, radi se popis…

– Kada sada vidim omot, moram da priznam da sam bio vidovit. Osmislio sam omot gde je radnja zatvorena i piše popis… To je stvarno bio anticipirajući moment. A sada je od tog “popisa” ostalo to da smo prinuđeni da popisujemo novo. Sada popisujemo robu koja je stigla. I kada završimo popis, to će tačno da se poklopi sa mogućnošću konačnog otvaranja radnje. Na popisu će tako da bude i nova muzika koju smo napravili zahvaljujući tom zatvaranju radnje još od proletos i nemogućnošću da sviramo – objašnjava Oliver Nektarijević.

Priseća se i da je prošlo leto trebalo da bude “jako što se tiče svirki i ubiranja plodova rada u studiju”. A pošto se to nije desilo, to ih je primoralo da se “zabodu” u podrum:

– I zato imamo skoro završen album u džepu. Osam stvari je tu, šest pesama su potpuno gotove. Kad već pominjemo temu popisa, ja sam uvek imao tu neku vrstu opterećenja da čim se završi nešto, posle izvesnog vremena imam manijačku potrebu da vidim da li smo u stanju da napravimo nešto približno dobro, ili smo u kreativnoj krizi, gotovi… Nekada mi se desi da pomislim kako sam se kreativno “ispucao” na prethodnom albumu i da neću više biti u stanju da ponovim to. Ali, eto skoro je spreman album. Imamo album u džepu zahvaljujući popisu. Svako zlo ima svoje dobro – smatra frontmen “Kande Kodže i Nebojše”.

Da su pribežište od svega pronašli u studiju, priča i gitarista beogradskog sastava:

– Čim je ukinuta odredba da više od dvoje ljudi ne smeju da se nalaze mi smo brže bolje pohitali da se sretnemo i pravimo muziku. Pošto smo očigledno svi bili veoma inspirisani, desilo se da smo sa ogromnom energijom počeli da radimo. Još uvek traje taj kreativni proces i jedini plan koji za sad imamo jeste da u nekom trenutku snimimo sve nove pesme na kojima radimo, što će nadam se biti skoro – ističe Pejović.

Tokom prošle godine u dva navrata je zbog pandemije odlagan koncert beogradskog benda u Kombank dvorani, a Nenad Pejović ne misli da će skoro opet stati na scenu:

– Mi bismo hteli što pre da se vratimo. Ne radimo već dugo… I prvih šest meseci taj nedostatak svirki bio je podnošljiv kako bismo se malo odmorili od koncerata, putovanja… Međutim, u nekom trenutku shvatiš koliko ti sve to nedostaje. Jer, kad ti to uđe pod kožu nema nazad. Svi čekamo proleće. Ali, gledajući zapadne bendove i koncertne agencije vidim da se sve prebacuje za jesen – priča gitarista “Kande Kodže i Nebojše”, dodajući da su za čitavih godinu dana uspeli da održe svega četiri – pet koncerata kada su prošlog leta mere malo “olabavljene”:

– Koliko se umoriš kao muzičar od koncerata toliko te i osveže. Kada je krenula totalna paranoja oko korone bilo je jasno da ne da nema svirki, već da nema ni izlaska napolje. A ako ti je posao da sviraš, ako si se za to opredelio, onda ti to padne veoma teško. Uvek je ranije bilo priča za muzičare – idi beri krompir, ili idi prekvalifikuj se i budi konobar. A gde da budem konobar kad ništa ne radi? Gde tačno da berem krompir? To se uvek provlačilo kada se načne tema o tome da li muzičari mogu da žive od svog posla… Nedostaju koncerti ne samo zbog toga što nam je to posao, nego i zbog simulacije normalnog života. Dajte nam makar tu simulaciju. Trenutno mi deluje kao da svemu ovome nema kraja – priznaje na kraju Nenad Pejović, dok Oliver Nektarijević osluškuje šta drugi pričaju:

– Ne gledam televiziju i ne gledam vesti. Odem u kafanu ili kafić i to je moja televizija. Tamo se informišem. Neko mi prepriča šta je video na televiziji ili pročitao u novinama i tako saznajem šta se dešava u svetu oko mene, čujem glasine. Ni sam ne znam šta će i kako biti. Nedostaju mi koncerti, ali kad ih bude biće ih…

Komentari

Vaš komentar