Podeli
Dragan Ambrozić, Foto: Goran Srdanov

Postoje grupe koje su naprosto posebne, i koje zauzmu svoje mesto u istoriji bez mnogo guranja, samo svojom ličnom vrednošću. Jedna od takvih je beogradski sastav Kanda, Kodža i Nebojša, koji je u dugogodišnjoj karijeri uspeo da se ustali kao onaj specijalni bend na sceni što od rokenrola stalno pravi umetnost. Kod KKN je najlepše to što je ono artističko u njima prirodno rokersko, a ne nešto uneto spolja kao koncept. Njihovo shvatanje rokenrola jeste da je on umetnost, i tako ga i sviraju – kao vrhunsku autorsku tvorevinu, u kojoj su zvuk i poezija jedno.

Album Popis (Mascom) je njihova prva kompilacija, ali čak i ona spada u autorska dela. Dobre kompilacije su, inače, uvek nalik na kasete koje smo nekad sami pravili, sa našim privatnim izborom omiljenih pesama određene grupe, sastavljene po nekom svom izboru. Izbor kog su KKN sami napravili, vođen je tim fanovskim principom, dakle – ne u formi kolekcije najvećih hitova, već sačinjen od onih stvari koje je grupa osećala kao sebi najdraže, toliko da ih ponovo snimi. U kojoj meri su to uradili sa uživanjem, pokazuje već i sama selekcija numera, sabranih ovde u formi duplog CD izdanja ili duplog albuma, kako vam drago.

KKN Foto: promo/Tijana Đinđić

Ne treba nijednog trenutka zaboraviti da su KKN čist albumski bend, to jest da institucija hit singla ne igra neku veliku ulogu u njihovoj karijeri. Zbog toga su imali tako širok izbor sjajnih kompozicija raštrkanih po izdanjima iz sve tri faze grupe – od one rane, koja je zabeležena samo na “Guarda Toma!” (Metropolis Records, 1996) odakle ovde nećemo naći nijednu numeru, srednje sa “Igračka plačka” (Radio B92, 1998) i “Become” (FreeB92, 2000), te najnovije, koja započinje pločom “Prekidi stvarnosti” (PGP RTS, 2005), i traje do danas. Ovde takođe nećemo naći ni neke od njihovih najpoznatijih stvari iz 1990-ih, koje svi znamo, tipa “Priroda”, “Štastopojo”,”Proći će i njihovo”, ali hoćemo neke drage “sporedne”, kao što su “Šafl” (odlična verzija!), “S.A.T.” i “Mediteran”, te skoro sve one koje su bile centralne na pločama što su objavljene kasnije: “Kafane i rokenrol”, “Prekidi stvarnosti”, “Danas nebo silazi u grad”, “Deveti život”, “Sve je stalo (u r’n’r)”, “Kad oživimo”, “Najsvetliji dan”, “Prekidi ponovo”, “Deca tame”, “Divni dani”, “Vera, nada, ljubav i stav”, kao i prvi singl sa ovog izdanja “Tajne letenja”.

Neke od ovih numera su u novom čitanju otkrile svoj prikriveni sjaj, zbog postupka kojim je Popis pravljen: koliko god da je kompilacija, ovo je takođe i koncertni album, nastao za tri dana uživo u studiju. Aktuelna postava KKN dala je sve od sebe da udahne sopstvenu dušu u pesme iz svih faza razvoja benda, pa nam Popis predstavlja novonapisanu istoriju grupe, posmatranu iz sadašnjeg vremena. Isto toliko on je i dokument o njihovoj pravoj prirodi u ovom trenutku, koja se vidi tek na stageu, gde se ove pesme istinski dešavaju, te je grupa snimljena kako zajedno svira, bez dodataka. Bend upravo obožava da nastupa, te je u nekim pesmama, kao što su “Nebo” ili “Deveti život”, očigledno koliko vole da zazvuče kao neka naša verzija Crazy Horse, sa sve Neilom Youngom, goreći u ekstazi dosezanja spritualne dimenzije onom plemenitom silinom zvuka, pokušavajući da dosegnu gitarama nebo. Kad se dorađeni aranžmani ukrste sa jedinstvenim pevanjem Olivera Nektarijevića i ovde specijalnim gostom Ivanom Simićem na duvačkim instrumentima (Bullet for a Badman, ex-Metak za zlikovca), dobijamo jedan stilski ujednačen, svež album, koji konačno KKN predstavlja kao sam vrh domaćeg rokenrola, i stvaraoce jedne od najboljih rok pesmarica na srpskom.

“Popis” benda KKN Foto: promo/Svetlana Ćopić

Nije ovo ni po čemu običan bend, posebno kad pesme počinju da se slivaju jedna u drugu i kad uspete da pohvatate konce jedne priče koju su nam pripovedali godinama. Naime, Popis može da se sluša i kao novi album sastavljen od starog materijala, konceptualno izgrađen oko odrastanja u Beogradu u poslednjih 25 godina. Ovaj aspekt pričanja priče o gradu, u šta se sakupljaju sve odabrane pesme onda kad se poređaju zajedno – puno je zanimljiviji od prostog nagađanja da li su neke od njih odsvirane bolje sada ili onda. Oliverova ispovedna poezija sama po sebi jedinstven je kvalitet u našoj kulturi, i mnogo šire nego što je to oblast rokenrola: tek ovako na jednom mestu sabrana, kao u kakvoj oživljenoj knjižici, postaju jasna njena prostranstva. Ona hvata nove nivoe neutešnosti što verno opisuju ovdašnje stanje duhova, evo već 30 godina unazad. Uostalom, niko nije tako lepo opisao noći beogradske koje svi tako dobro poznajemo, kao Oliver u mnogobrojnim pesmama u kojima je obično on glavni junak, tražeći i nalazeći sebe u gradu, a ponekad otkrivajući i nekoga ko ga voli: “Socijalno, svakome dovoljno / ti si digla noge na sto / a ja volim da te gledam / I palim sva svetla nad ulicom / sijaju kafane i rokenrol / Nina Simone, Simone de Beauvoir /drugi pol” (“Kafane i rokenrol”).

Stalan lament domaće kritike, pa i publike, za davno nestalom Ekatarinom Velikom, kao modelom umetnički orijentisane rok grupe, nije sasvim na mestu. Posle ovih velikana, rokenrol se i dalje dešavao tokom 1990-ih – naravno, idući tragovima istorijskih bendova kakvi su Disciplina Kičme ili EKV, ali postavljajući nove granice. Od pobede KKN kao demo grupe na Paliluskoj olimpijadi kulture 1992, gde sam imao čast da budem u žiriju, preko građanskog aktivizma 1999/2000, kad smo išli zajedno na turneje “Nije ljudski ćutati” i “Izađi na crtu”, pa sve do danas, imao sam prilike da se uverim koliko su svi muzičari koji su prošli kroz bend bili verni specijalnoj misiji.

Naime, KKN su se u svemu tome dokazali kao jedinstvena grupa, koja je dosledno branila umetnički i moralni integritet rok muzike sve vreme, odigravši izuzetno značajnu ulogu u ovom novom, nedovoljno opisanom i vrednovanom periodu, što traje poslednje tri decenije – isto koliko i celokupna prethodna istorija rokenrola u našim krajevima. Na kraju, od svoje generacije bendova sa početka 1990-ih (poznate pod imenima “Neo Beo” ili “Brzi bendovi Srbije”), oni su praktično jedini istrajno ostali na poprištu borbe duž širokog kulturnog fronta, na čijim su barikadama progresivne i kosmopolitske ideje nekako uvek bile u manjini u našoj sredini.

Bilo bi krajnje vreme da sa ovakvim opusom KKN dobiju onaj status koji zaslužuju – jedne od najvažnijih rokenrol postava koje su ikad pevale na našem jeziku.

Komentari

Vaš komentar