"Ako će me pamtiti po nekoj pesmi koju su pevale stotine hiljada ljudi - to možda nije tako loše"

Pesnik i dugogodišnji glavni urednik Drugog programa Radio Beograda kao i urednik brojnih radijskih emisija otišao je iznenada, tiho, kako je i živeo.

"Zbogom dragi Radomane. Sačekaj me tamo gore, da se smejemo, šetamo, smišljamo što se smislite ne može i čeznemo za mestima iz bajki. Gde fotografije neće biti mutne", napisao je Petar Peca Popović na Fejsbuku.

Upravo je Popović pre nepunih mesec i po dana govorio na promociji u Kolarčevoj zadužbini kad je Radoman Kanjevac predstavio svoju poslednju knjigu "Prodavnica magle", u izdanju "Službenog glasnika". Bilo je to prvo delo Kanjevca posle gotovo 15 godina i knjige "Čovek u senci". A ova, ispostaviće se, poslednja bila je od onih koje se, kako je rekao Miroslavu Kosu u razgovoru za "Blic", pišu "same od sebe":

- Vi povremeno ponešto zapisujete i, nakon izvesnog vremena, to i objavite. Najpre sam želeo da ovoj knjizi dam naslov "Čovek na suncu", jer mi se to nekako dobro slagalo sa naslovom "Čovek u senci", a onda sam se ipak odlučio za ovaj naslov u kome ima neke ironije bliske mojoj generaciji i mom načinu razmišljanja. Osim toga, toliko se na sve strane namnožilo prodavaca magle, da još jedan takav neće biti naodmet. Možda vreme u kome ljudi više veruju lažnim nego istinitim vestima i nije tako loše za prodaju magle.

Radio daje slobodu

Radoman Kanjevac je rođen 17. maja 1960. godine u Stupu. Na Fakultetu političkih nauka stekao je zvanje diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju. Početkom osamdesetih godina bio je zamenik, a potom i glavni i odgovorni urednik Studentskog programa radija Indeks 202.

Radoman Kanjevac je od 1982. do 1985. godine bio glavni i odgovorni urednik Studentskog radio programa Indeks 202. Emisije koje je od 1985. do 1989. godine uređivao na programima Radio Beograda - "Prodor", "Niko kao ja", "To je samo rock `n`roll" - bile su, po oceni radio kritike, primeri inovativnog i angažovanog radio novinarstva. Na proleće 1989. godine postaje glavni i odgovorni urednik televizijskog OK kanala, preteče kasnijeg Trećeg kanala Radio televizije Srbije, prve nezavisne televizije u Beogradu i medijskog događaja te godine na jugoslovenskom planu.

Od 2003. do 2004. bio je direktor i glavni i odgovorni urednik Radio sajma, a nakon toga postao medijski menadžer Beogradskog sajma. Na mesto glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio Beograda imenovan je 2015. godine i nedavno otišao u penziju.

Kao neko ko je, gotovo sudbinski, bio vezan za radio, pre nekoliko godina u razgovoru s Rankom Pivljaninom za "Blic" svedočio je o moći radija:

- U slučaju radija kao medija, digitalizacija i internet ne da nisu bili pošast nego su bili čista blagodat. Radio je medij koji, za razliku od televizije, čoveku daje slobodu i razvija njegovu maštu. Internet je omogućio da radio danas možete slušati ne samo na svom radio prijemniku nego i na računaru, tabletu ili telefonu, u realnom vremenu ili kasnije, u bilo koje doba. Za Radio Beograd 2 je to posebna pogodnost jer većinu naših emisija možete slušati više puta, a da ne izgubite ništa od onog početnog zadovoljstva. To je program na kome su uvek radile ličnosti prvoga reda, koji je okupljao vanredne novinare i slušaoce koji se nisu zadovoljavali jeftinim, eskapističkim sadržajima koji služe samo da se prekrati vreme. To je program sa koga su, od njegovog osnivanja do danas, dolazile emisije koje se pamte i novinari koji se ne zaboravljaju.

Široj populaciji Radoman Kanjevac poznat je kao pisac stihova za muziku grupe "Galija". U prestižnoj antologiji jugoslovenske rok poezije Petra Janjatovića "Pesme bratstva i detinjstva" zastupljen je sa 12 pesama.

- Ne verujem u pesme sa porukom, iako moje pesme ponekad imaju neku malu ironičnu poentu. Mislim da je prošlo vreme političkih poruka i da je u dobroj pesmi najmanje važna poruka - pričao je a na pitanje koju bi pesmu izdvojio ovako je odgovorio:

- To je najteže pitanje. Od ovih pesama iz rokenrola volim pesme "Kad me pogledaš", "Ja nisam odavde", "Skadarska", "Dodirni me", a iz svojih knjiga volim, recimo, "Osmeh", "Glas", "Maglu", "Moju staru mati je sve lakše rasplakati"…

Pesnike pamte po jednoj pesmi

Osvrćući se na plodonosnu saradnju s grupom Galija prisetio se trenutka kad ju je okončao:

- To mi, jednostavno, više nije bilo inspirativno. Nekako sam osećao da je bolje da to prekinem nego da se ponavljam. Gledao sam u životu da svaka nova stvar koju radim bude za nijansu zahtevnija od onoga što sam do tada radio. Nedavno sam ponovo slušao te pesme i bio sam veoma zadovoljan jer, nakon trideset godina, nisu izgubile mnogo od svog nekadašnjeg sjaja. Neke od njih mi bolje zvuče sada nego onda kad su napisane. Nije se mnogo promenio ni taj bend. Kad su pre zaboravili da me pozovu na koncert na kome su slavili četiri decenije postojanja, setio sam se čuvenog francuskog arhitekte Šarla Garnijea, koga su zaboravili da pozovu na svečano otvaranje zgrade pariske opere. To ne bi bilo tako neobično da tu zgradu nije baš on projektovao.

https://www.youtube.com/watch?v=_IMKPCnGyRg&list=RD_IMKPCnGyRg&start_radio=1

Upitan da li bi mu zasmetala mogućnost da ostane zapamćeni kao rokenrol pesnik, Radoman Kanjevac je bio iskren:

- Čovek to ionako ne može da bira. Niko ne zna po čemu ćemo biti zapamćeni. Pesnike najčešće pamtimo po jednoj pesmi. Ako će me pamtiti po nekoj pesmi koju su znale i pevale stotine hiljada ljudi - to možda nije tako loše. Nobelova nagrada Bobu Dilanu učinila je takva pitanja pomalo suvišnim. I Peter Handke je, u izvesnom smislu, rokenrol pesnik - podsećao je Kanjevac.

Nakon saradnje s Galijom objavio je nekoliko knjiga pesama od kojih je prvu recenzent, akademik Matija Bećković, definisao kao lirsku autobiografiju Radomana Kanjevca čiji stihovi "sami sebe preporučuju i ja se upisujem u ovu knjigu kao njen prvi prenumerant".

Bio je dobitnik "Pečata Narodnog pozorišta", Nagrade "Radoje Domanović", te "Zlatnog Beočuga", pa "Zlatne značke" Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Nagrade "Dimitrije Davidović" Udruženja novinara Srbije, prve nagrade i priznanja "Zlatna Nika" na internacionalnom festivalu reportaže INTERFER...

Svetski čovek i moj zemljak

Književnik Milisav Savić priznaje za Nova.rs da je vest o odlasku Radomana Kanjevca došla tako iznenada:

- Za mene je šok. Radoman je bio čest gost kod mene u Raškoj, i na Raškim duhovnim svečanostima., Vidli smo se skoro i izgledao je dobro, otuda šok. Kanjevac i ja smo, na neki način zemljaci. Uvek smo se družili i prilikom svakog susreta pričali smo o našem kraju. Kanjevac, iako je bio svetski čovek, nikada nije izgubio kontakt sa svojim zavičajem, tim predelom između Sjenice i Ivanjice koji je predivan a mnogi to ne znaju...

Zbogom veliki pesniče

I glavni urednik novine "Nova" Ranko Pivljanin oprostio se od prijatelja Radomana Kanjevaca prisećanjem na poslednji susret:

- Proslavismo tvoj rođendan i odlazak u penziju, tamo negde sredinom maja u hladovini "Stare Hercegovine", ne sluteći da će nam to biti poslednji susret. Planirali smo nove, duže, jer se pred tobom beše otvorilo prostranstvo nove slobode, a ja bih našao načina da otkinem parče od moje, obevazama osakaćenom. Ništa ti nisam doneo na poklon, osim najlepše zavisti na naslovu tvoje zbirke " Kao ruka niz vrat kontrabasa" i priču kako sam je u dahu pročitao nekih davnih dana u knjižari Beoizloga i žal što je odmah ne kupih, jer je sutradan nisam zatekao. Onda si krenuo na puteve diljem naše zemlje sa, tek rođenom, knjigom kroz koju si, iako beše proza, kao rođeni pesnik, opet pevao. Ispade, da si se zauvek opraštao i sa ljudima i sa gradovima koje si, promovišući knjigu, pohodio.
Otišao si, pre bi se moglo reći, utekao od ovog guravog sveta koji više nije bio za tvoju tananu dušu, tiho, lagano, sklisko - kao ruka niz vrat kontrabasa. Zbogom veliki pesniče...

A ništa se, naglašavao je Radoman Kanjevac, ne može meriti sa snagom reči pesnika:

- Neki Molijerovi, Šekspirovi ili Miljkovićevi stihovi i danas služe kao najbolji opis onoga što vidimo ili osećamo. Novine traju jedan ili sedam dana, a dobra pesma će uvek biti dobra pesma.