"Šta će se desiti s onima koji danas dođu ovde": Brojna otkrića u romanu "Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu"

Autorka, poznata ruska spisateljica Jelena Zelinska inspiraciju za knjigu crpela je iz života jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova, pripadnika bele emigracije koji je u Beograd došao kao dete.

Ovde je Butakov stekao muzičko obrazovanje, učestvovao u podizanju kulturnog života beogradske scene i stao je u odbranu Jugoslavije od nacističke invazije. Čak je nastavio da stvara u nacističkom logoru za zarobljene oficire, gde, uprkos sveopštem zlu, s drugim zarobljenim muzičarima stvara svet muzike i piše većinu kompozicija.

Zelinska, koja je u vreme začetka romana "Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu" živela u Srbiji, sasvim slučajno je došla do ovog otkrića - pronašavši dnevničke zapise Aleksandra Butakova u jednom seoskom muzeju. I tad započinje dalje istraživanje o liku i delu ove fascinantne ličnosti koja je postala osnova za slojevit roman o suživotu Rusa i Srba u prošlosti i sadašnjosti.

- Želela sam da ispričam priču o ljudima - Rusima i Srbima - koji su se, na prekretnicama i 20. i 21. veka, suočili s brutalnim izborom. O tome kako se istorija ponavlja, spajajući prvi talas ruske emigracije sa modernim. O nasleđu koje su ostavili beli emigranti u Beogradu. O tome šta će se desiti sa onima koji su danas došli u Srbiju. Ko je glavni junak romana? Beograd, naravno - objašnjava Jelena Zelinska.

Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja ruske emigrantkinje našeg vremena Rite, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.

Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam, Predraga Miloševića... U knjizi umetnički oživljava nastup Ane Pavlove u Beogradu, vodi kroz stvaranje remek-dela kompozitora Stevana Hristića - baleta "Ohridska legenda", koji su ruski koreografi postavili u Narodnom pozorištu.

Zelinska u knjizi kombinuje oštar realizam sa optimističnim pogledom na besmrtnost kulture, svepobednu snagu ljubavi, moć umetnosti i trijumf umetnikove stvaralačke ličnosti.

Spisateljica Jelena Zelinska, koja je rođena u Sankt Peterburgu, živi na Balkanu od 2014. godine, a danas u Budvi. Tokom novinarske karijere radila je na radiju i televiziji, pisala scenarije i režirala dokumentarne filmove. Prvi roman "Na rekama Vavilona" objavila je 2011. godine, nakon čega su usledili putopisi i istorijski dokumentarci. Objavila je i trilogiju o svojim putovanjima po Balkanu: "Moja lepa Srbija", "Moja ukusna Srbija" i "Moja zdrava Srbija".

Delo "Balkanski dekameron" označilo je početak njenih razmišljanja o životima savremenih ruskih emigranata, a u romanu "Poslednji Rusi viđeni u Beogradu" spaja istoriju prvih ruskih "belih" emigranata s novim talasom modernih "preseljenika".

Dokumentarna novela o opsadi Lenjingrada "Senke na mojoj ulici", "Moja zdrava Srbija" i zbirka kratkih priča „Jubuko od jabuke“ prevedene su na srpski jezik, dok je rusko-srpski razgovornik "25 korisnih dijaloga", objavljen pre dve godine, imao nekoliko izdanja. Inicirala je i udžbenik srpskog jezika za decu koja govore ruski.