Jeza i satira, gušenje od kašlja i crni humor uz "kafu za podneti" u knjizi "Sadmics: stripovi o stvarnosti na koju nas niko nije upozorio"

Milja Šijakinjić, "Sadmics: stripovi o stvarnosti na koju nas niko nije upozorio", Jež izdavaštvo, 2025.

Ko bi rekao da će upravo ovaj artikl biti bezbednosno interesantan: pomno čuvan po supermarketima i zaključavan u providne plastične kutije sa povelikom, zastrašujućom bravom, maslac ulazi u vidokrug jednog renomiranog istraživača iz domena društvenih nauka. Zove se prof. dr Jorgovan T. Maslovec a njegova teza glasi da je upravo ovaj proizvod ključ društvene hijerarhije. Za potrebe daljeg ispitivanja novog fenomena, profesor je utvrdio parametar nazvan "laktozni indeks nejednakosti raspodele bogatstva".

Analize ne bi bilo bez ponuđenog dijagrama, odnosno "sheme klasnog sistema po maslacu". Na njenom vrhu je maslac sa tartufima, malo niže ručno mućeni a sama osnova piramide je stoni margarin, onaj koji jede radnička klasa, živeći "bolji život u tragovima".

Kud nas je odveo savremeni urbani život, sa svojim ekscentričnim (ako ne i suludim) socijalnim hijerarhijama koje su tim detaljnije što je klasni i imovinski jaz u društvu dublji? Histerija potrošnje postala je jednako relevantna koliko i funkcionalna depresija nemaštine, a obe su sveprisutne, nametljive i agresivne. Nisu samo društvene mreže preuzele sva prava na oštar humor u pristupu mikroslikama svakodnevice. Ujedinjen sa Instagramom, stari dobri strip poslužio je kao efikasna platforma za poigravanje pomahnitalim životnim filozofijama koje nas udaraju po džepu i duši.

Sadmics stripovi su odrasli na internetu, piše u beleški o njihovoj autorki, inače kreativnoj direktorki u jednoj agenciji za advertajzing, a znamo je i sa nekoliko podkasta. Stripovi o stvarnosti na koju nas niko nije upozorio približavaju se postmilenijalnoj, trendovskoj verziji Disove "Tamnice" ("To je onaj život, gde sam pao i ja / Sa nimalo znanja, i bez moje volje"). Za razliku od pesnika, Miljina glava neće da "rađa sav svet jada", već duhovitu, ciničnu i maštovitu analizu, obavezno praćenu "kafom za podneti".

Mapa ove knjige istovremeno je i dijagram srpske svakodnevice: predeli koje obuhvata su "vrtlog gradske infrastrukture" i "šuma egzistencijalne krize": sa "brega klasne nejednakosti" skotrljali smo se već u prvom pasusu teksta. Anonimnim likom i zastrašujućim delom prepašće nas komšija koji nije dokon: jer, "komšija opet prosipa svest o smrtnosti sa terase". Bićemo svedoci dolaska gospodina Bebe u bistro zvani život, uronićemo (sa svim bezbednosnim merama) u "jezero kreativne blokade" Toze Vampira. Jeza i satira, smeh i gušenje od kašlja dele tanke statusne koordinate: autorka piše o svetu koji je, rečeno jezikom teoretičara kulture, identitet trampio za imidž.

Imidž deluje kao savršeno sidrište za brzu promenu i promenljivu vrednost: grade ga "autentična lokalna iskustva" ranije poznata kao "pečenjara na Ibarskoj", rasni kućni ljubimci koji se sada zovu "goniči lajkova", kućni sveci koji su "zaštitnici nesačuvanih prezentacija" ali i deponija na periferiji koja skromno i uz pomoć drona obeležava tri decenije tinjajućeg požara. Svet po Milji je jedan gadni "Mobing Dik", koji je zaslužio da mu sve što čini našem džepu vratimo strasnom merom podsmeha.

Bonus video: Matijas Enar