4
Nemam pojma, nemam blage veze; ma ne, bili su većinski odgovori Zagrepčana na pitanje znaju li ko je Diana Budisavljević.
I dok će od danas u Narodnom muzeju Srbije moći da se vidi autentičan spisak od 5.800 srpske dece spasene iz hrvatskih logora u drugoj polovini 1942. godine, zahvaljujući toj plemenitoj i hrabroj dami, kada je pre dve godine rađena anketa u Zagrebu, s pitanjem „Ko je Diana Budisavljević“ većina stanovnika hrvatske prestonice nije imala blage veze…
– Ko? Nikad čuo – bio je preovlađujući odgovor stanovnika Zagreba, i mladih i starih.
Bilo je i ovakvih odgovora: „Redateljica, ne“; „Majka nečija, ma ne znam“; „Zvuči mi kao neka partizanska prvoborka“; „Poznato mi je jako, ali ne mogu se setiti“; „Zar nije bila književnica“; „Nešto mi poznato zvuči, ali ne mogu sad to da izbacim iz sebe“…
Tek nekolicina slučajnih prolaznika u centru Zagreba znalo je ko je Diana Budisavljević, pa je tako jedna gospođa odgovorila da je u pitanju „Zagrepčanka koja je pomogla tokom rata djeci da ne stradaju od fašizma“; drugi, relativno mlad čovek da je bila „velika dobrotvorka“; dok je jedan stariji gospodin naveo da je bila „zgodna, ali lošeg srca“.
Oni retki koji su „bili u materiji“ na pitanje da li je zaslužila priznanje Hrvatske države što je iz logora spašavala ne samo jevrejsku, već i srpsku i drugu decu, smatrali su da svakako jeste, neki da joj je odato time što je o njoj snimljen film, a drugi upitali kakva to uopšte Hrvatska ima priznanja?
A ko je bila Diana Budisavljević? Rođena 15. januara 1891. godine u Inzbruku, bila je humanitarka austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 dece iz logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, jednog od malobrojnih Srba koji je bio pošteđen za vreme NDH.
Akciju spašavanja dece počela je u drugoj polovini oktobra 1941. godine. Decu koju je uspela da spasi, smeštala je kako je stigka – neke po raznim hrvatskim porodicama, pa u objektima katoličke crkve, a hranu i ostale potrepštine obezbeđivala je dobrovoljnim prilozima građana. Spašena deca bila su većinski srpskog porekla i sa Korduna i Kozare, ali pomogla je i pripadnicima drugih vera i nacionalnosti. Akcija koju je Diana sprovela jedna je od najtežih i po broju spašenih najobimnijih vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu, pa ne čudi što je porede s Oskarom Šindlerom.
Za čovekoljublje Diane Budisavljević šira javnost saznala je kada je objavljen „Dnevnik Diane Budisavljević“, napisan na nemačkom jeziku, po kojem je snimljen i istoimeni film.
„Nošeno devet meseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju negovano i odgajano, a onda – Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im decu, pustite ih da propadnu; kakva neizmerna tuga, kakva bol“, zapisala je u dnevniku 1942. godine.
Nakon rata, iscrpljena, jer je preležala tifus, a doživela i tri nervna sloma, povukla se u Inzbruk…
Bonus video: Komemoracije žrtvama Jasenovca