"Nikad čuo za Dianu, da li je bila nečija majka": Zagrepčani o ženi koja je spasila 15 hiljada dece iz logora

I dok će od danas u Narodnom muzeju Srbije moći da se vidi autentičan spisak od 5.800 srpske dece spasene iz hrvatskih logora u drugoj polovini 1942. godine, zahvaljujući toj plemenitoj i hrabroj dami, kada je pre dve godine rađena anketa u Zagrebu, s pitanjem "Ko je Diana Budisavljević" većina stanovnika hrvatske prestonice nije imala blage veze...- Ko? Nikad čuo - bio je preovlađujući odgovor stanovnika Zagreba, i mladih i starih.Bilo je i ovakvih odgovora: "Redateljica, ne"; "Majka nečija, ma ne znam"; "Zvuči mi kao neka partizanska prvoborka"; "Poznato mi je jako, ali ne mogu se setiti"; "Zar nije bila književnica"; "Nešto mi poznato zvuči, ali ne mogu sad to da izbacim iz sebe"...Tek nekolicina slučajnih prolaznika u centru Zagreba znalo je ko je Diana Budisavljević, pa je tako jedna gospođa odgovorila da je u pitanju "Zagrepčanka koja je pomogla tokom rata djeci da ne stradaju od fašizma"; drugi, relativno mlad čovek da je bila "velika dobrotvorka"; dok je jedan stariji gospodin naveo da je bila "zgodna, ali lošeg srca".Oni retki koji su "bili u materiji" na pitanje da li je zaslužila priznanje Hrvatske države što je iz logora spašavala ne samo jevrejsku, već i srpsku i drugu decu, smatrali su da svakako jeste, neki da joj je odato time što je o njoj snimljen film, a drugi upitali kakva to uopšte Hrvatska ima priznanja?A ko je bila Diana Budisavljević? Rođena 15. januara 1891. godine u Inzbruku, bila je humanitarka austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 dece iz logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, jednog od malobrojnih Srba koji je bio pošteđen za vreme NDH.

Akciju spašavanja dece počela je u drugoj polovini oktobra 1941. godine. Decu koju je uspela da spasi, smeštala je kako je stigka - neke po raznim hrvatskim porodicama, pa u objektima katoličke crkve, a hranu i ostale potrepštine obezbeđivala je dobrovoljnim prilozima građana. Spašena deca bila su većinski srpskog porekla i sa Korduna i Kozare, ali pomogla je i pripadnicima drugih vera i nacionalnosti. Akcija koju je Diana sprovela jedna je od najtežih i po broju spašenih najobimnijih vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu, pa ne čudi što je porede s Oskarom Šindlerom.Za čovekoljublje Diane Budisavljević šira javnost saznala je kada je objavljen "Dnevnik Diane Budisavljević", napisan na nemačkom jeziku, po kojem je snimljen i istoimeni film."Nošeno devet meseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju negovano i odgajano, a onda - Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im decu, pustite ih da propadnu; kakva neizmerna tuga, kakva bol", zapisala je u dnevniku 1942. godine.

Nakon rata, iscrpljena, jer je preležala tifus, a doživela i tri nervna sloma, povukla se u Inzbruk…Bonus video: Komemoracije žrtvama Jasenovca

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pomentrvamandh-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5881232"]