Hedi Lamar su smatrali najlepšom ženom sveta, ali bila je potcenjivana. Nije bila prepoznata kao inteligentna žena osobenog karaktera, kojoj nije bilo lako da se prilagodi holivudskom sistemu, rekao je direktor Austrijskog filmskog arhiva Nikolaus Vostri gostujući na Austrijskom filmskom festivalu, koji se završava sutra.
Glumica Hedi Lamar i rediteljka i producentkinja Luiza Kolm-Flek bile su u fokusu jučerašnjeg programa Austrijskog filmskog festivala koji se još danas i sutra održava u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci.
O ove dve značajne dame, koje su obeležile istoriju austrijske kinematografije, govorio je juče u Jugoslovenskoj kinoteci direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri, napomenuvši kako Lamarova nije bila tako velika zvezda pre nego što je otišla u Ameriku.
– U austrijskoj kinematografiji imala je manje uloge do „Ekstaze“, po kojoj je pamte danas. Hedi Lamar je bila veoma važna i slavna, ali je bila i dosta potcenjivana. Smatrali su je najlepšom ženom sveta, ali tada nije bila toliko prepoznata kao inteligentna žena osobenog karaktera, kojoj nije bilo lako da se prilagodi holivudskom sistemu. To je razlog zbog kojeg je osnovala svoju producentsku kuću. Bila je veoma interesantna i u neku ruku nezavisna. Sada znamo da je dala nemerljiv doprinos naporima SAD tokom Drugog svetskog rata, a njen izum je danas od velikog značaja za moderne digitalne tehnologije. To je dugo bilo zaboravljeno, u senci njene slave i lepote. Bila je veoma obrazovana i inteligentna žena – ocenio je Vostri.
U petak, u okviru Austrijskog filmskog festivala, u Jugoslovenskog kinoteci je prikazana restaurisana kopija tog kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) koji je potpisao Gustav Mahati.
Publika je juče mogla u Kinoteci da vidi i dva američka filma Hedi Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, koji će biti prikazani i danas u 19 časova.
Vostri je pokušao je da osvetli i delo Luize Kolm-Flek, koje je manje poznato u Srbiji, iako je praktično bila osnivačica austrijske filmske industrije i smatra se drugom ženom rediteljkom u istoriji svetske kinematografije.
– Zajedno sa svojim mužem, osnovala je prvu austrijsku producentsku kuću 1910. i od tada je bila uključena u krupan biznis. Ali, ona nije bila samo rediteljka, već i tehnička direktorka kompanije i veoma uspešna na mnogo polja. Kada je njen prvi suprug umro, venčala se sa svojim rediteljskim partnerom Jakobom Flekom, koji je bio jevrejskog porekla. Bila je prinuđena da se 1933. vrati u Austriju, a samo pet godina kasnije njen muž odveden je u koncentracioni logor. I nije se razvela kao što su to uradili mnogi, već se borila za njega, i uspela je da ga izvuče, nakon čega su emigrirali u Šangaj. Tamo su uradili i film, jedini u istoriji emigracije u Šangaju – naveo je direktor Austrijskog filmskog arhiva.
I dok je rediteljka i producentkinja bila veoma poznata, nije mnogo njenih filmova preživelo, a gost Austrijskog filmskog festivala izdvojio je ostvarenje iz 1929. godine „Devojka na krstu“ koji tematizuje silovanje.
– U njemu je bila veoma izražena ženska perspektiva, sa izuzetnom empatijom prema tim ženama. To je bilo pravo remek-delo, veoma dobro urađeno i moderno.
Upravo sada publika u Kinoteci može da pogleda dva filma Luize Kolm-Flek, koja je potpisala zajedno sa suprugom Jakobom Flekom, već pomenuti „Devojku na krstu“ i „Varšavsku citadelu“ iz 1930. godine.
Bonus video:
Filmske lokacije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar