Podeli:
Rembrant, Noćna straža (detalj), Printscreen: Rijksmuseum
Rembrant, Noćna straža (detalj), Printscreen: Rijksmuseum

Rajksmuzeum iz Amsterdama učinio je dostupnom najveću i do sada najdetaljniju fotografiju Rembrantovog remek-dela "Noćna straža" iz vremena Zlatnog doba holandskog baroka.

Reč je o fotografiji rezolucije 44,8 gigapiksela koja će omogućiti svim znatiželjnicima i ljubiteljima umetnosti da je uveličaju do te mere da mogu da vide tragove poteza kičicom, čak i čestice pigmenta i napukline od boje.

Fotografija će imati ključnu ulogu u višegodišnjoj “Operaciji: Noćna straža”, najvećem projektu restauracije ovog Rembrantvog dela.

Foto: EPA-EFE/FREEK VAN DEN BERGH

– Naš tim istraživača koristi najnovije tehnologije i stalno pomera granice onoga što je do tada smatrano nemogućim. Ova fotografija biće ključni izvor informacije za istraživače, dok onlajn posetioci mogu da je koriste da bi se divili remek-delu do najkrupnijeg detalja – rekao je Tako Dibits, generalni direktor Rajksmuzeuma, prenosi “Art dejli”.

Fotografija je nastala od 528 pojedinačnih i potom spojenih slika i omogućiće naučnicima da precizno prate sve buduće procese “starenja” dela. Operacija restauracije nastavlja se i narednih dana u još uvek praznom muzeju.

Foto: EPA-EFE/KOEN VAN WEEL

Ulje na platnu, dimenzija 363×437 cm, nastalo je 1642. godine i predstavlja vojničku četu u tradiciji gradske straže. Pun naziv slike je “Četa kapetana Fransa Baninka Koka”.

Čuvena je po svojoj veličini, dramatičnoj, kontrastnoj upotrebi svetlosti i senke i osećaju kretanja u nečemu što je tradicionalno smatrano za statični grupni portret.

Svaka osoba od 34 prikazane na slici, postojala je u stvarnosti i platila je umetniku po 100 guldena, pozamašnu sumu u to vreme. Međutim, Rembrant je potpuno odstupio od dotadašnje ikonografije grupnog portreta i nije im dao jednaku slikarsku važnost.

“Želeo je da izbegne mehanički ujednačene kompozicije pa je od slike stvorio virtuozno delo ispunjeno pokretom i svetlošću koja izražava uzbuđenje trenutka i daje prizoru izuzetnu dramatičnost”, piše Dženson u svojoj “Istoriji umetnosti”.

Reembrant van Rajn, Noćna straža, 1642, Foto: Wikipedia

Upečatljivom upotrebom svetlosti i senke, Rembrant vodi oko posmatrača do tri najvažnija lika u gomili: dvojici u središtu i ženskoj osobi sa leve strane, u pozadini, koja drži vezanu mrtvu kokošku oko struka.
U središtu je kapetan Frans Banink Kok, u crnoj uniformi sa crvenom lentom. Levu ruku pruža ka nama, i usput baca senku na žuti kaput poručnika Vilema van Rajtenburha.

Rembrant, Noćna straža (detalj), Printscreen: Rijksmuseum

Ženska figura u pozadini je neka vrsta maskote, pošto oko struka ima kandže kokoške, kandže koje su bile simbol udruženja pripadnika civilne straže sa slike (igra reči na holandskom).

Slika je trebalo da stoji u sali za bankete u novoizgrađenoj Većnici musketara u Amsterdamu. Neki naučnici su nagovestili da je povod za njen nastanak, kao i niz drugih, sličnih narudžbina raznih udruženja kod drugih umetnika, bio dolazak francuske kraljice Marije de Mediči 1638. Iako je ta poseta, zapravo, bila njeno bekstvo iz egzila u koji ju je oterao sin Luj XIII, kraljica je veoma svečano dočekana u Holandiji.

Nema jednoglasnog stava gde je Rembrant naslikao sliku, koju je radio između godinu i dve dana. Očigledno je bila prevelika za njegov kućni atelje. Jedni smatraju da je slikao u letnjoj kuhinji u zadnjem delu svoje kuće, drugi da je rađena u obližnjoj crkvi, dok treći misle da je nastala u samoj sali za bankete.

Odatle, ovo 337 kilograma teško delo premešteno je 1715. u Gradsku većnicu, zbog čega je malo “secnuto” sa sve četiri strane, kako bi stalo između dva suba. Tako su odstranjena dva lika sa leve strane, vrh luka odozgo, balustrada i ivica stepeništa. Originalne dimenzije bile su za oko 20 odsto veće: 400×500 cm.

Kada je Napoleon osvojio Holandiju, slika je premeštena u Kuću porodice Trip, gde se danas nalazi Holandska akademija nauka. Tamo je bila sve do 1885. kada je prebačena u Rajksmuzeum, čim je sagrađen. Tokom Drugog svetskog rata platno je izvađeno iz rama, urolano i sklonjeno u poseban sef za vredna umetnička dela, koji je bio sakriven u pećinama u Mastrihtu.

Pročitajte još:

Većim delom svog postojanja, slika je bila prekirvena tamnom glazurom, zbog čega je odavala pogrešan utisak da prikazuje noćnu scenu (po čemu i danas nosi netačan naziv).

Kada je januara 1911. jedan obućar pokušao da je iseče nožem, iz protesta što je bez posla, taj debeli sloj laka sačuvao je sliku od veće štete. Međutim, lak je skinut tek četrdesetih godina prošlog veka.

Septembra 1975. sliku je isekao i jedan nastavnik, takođe iz protesta što ne može da nađe posao. Uspešno je restaurisana, ali i dalje su na njoj vidljivi ožiljci od ovog napada.

Nakon još jednog ataka na sliku, kada je odbegli pacijent iz pshijatrijske bolnice poprskao kiselinu na platno, prošlog leta je započet složen, dug i temeljan proces restauracije.

Čišćenje se odvija u javnosti, iza specijalnog stakla, uz živi prenos, sloj po sloj, pigment po pigment.

Foto: EPA-EFE/FREEK VAN DEN BERGH

Pošto je oduvek bila izložena u javnosti, čak i oni koji je najbolje poznaju imaju štošta da nauče sada kada je ovako izdvojena i eksponirana za detaljnu analizu.

Tako Dibits kaže da, iako radi u muzeju 17 godina, nikada do sada, na primer, nije video sam vrh slike.
– Mnogo je još nepoznanica. Recimo, znamo veoma malo o tome kako je Rembrant stvarao “Noćnu stražu” – poručio je on.

Komentari

Vaš komentar