Direktor Gugla tvrdi da je veštačka inteligencija važnija od vatre i električne energije: "Promeniće svet više nego što mislimo"

„Veštačka inteligencija je jedna od najvažnijih stvari na kojima čovečanstvo radi. Njena važnost prevazilazi čak i električnu energiju ili vatru“, rekao je Pičaj.

Njegova izjava izazvala je iznenađenje, pa ga je Kara Svišer, izvršna urednica portala Recode, prekinula uz opasku da je ipak „vatra prilično dobra stvar“.

Pičaj, međutim, nije promenio stav.

„Vatra je kroz istoriju donosila ogromnu korist, ali je i odnosila ljudske živote. Naučili smo kako da je koristimo u korist čovečanstva, ali smo morali da se izborimo i sa njenim negativnim stranama. Isto važi i za veštačku inteligenciju – ona je izuzetno važna, ali moramo da budemo svesni rizika koje nosi“, objasnio je.

Veštačka inteligencija već je deo svakodnevice

Pičaj smatra da mnogi ljudi nisu ni svesni koliko često već koriste veštačku inteligenciju.

„Važno je da ljudi razumeju da AI koriste svakog dana. Reč je o tehnologiji koja računarima omogućava da budu inteligentniji i obavljaju veliki broj različitih zadataka. Toliko smo se navikli na to da više i ne primećujemo kada je koristimo“, rekao je.

Kao primer naveo je Gugl prevodilac, koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji svakodnevno prevodi između velikog broja jezika i koristi se milijardama puta.

Slična tehnologija stoji i iza Gugl pretrage fotografija. Kako je objasnio, korisnik može da potraži fotografije zalaska sunca ili ljudi koji se grle, a sistem zahvaljujući veštačkoj inteligenciji uspešno pronalazi upravo takve slike.

„Sve je to rezultat primene veštačke inteligencije. Ona je već prisutna u brojnim uslugama koje svakodnevno koristimo“, rekao je Pičaj.

Može da pomogne u lečenju teških bolesti

Prvi čovek Gugla veruje da će najveći doprinos veštačke inteligencije tek uslediti.

„Kada pročitam vest da je mlada osoba preminula od raka, pomislim da će veštačka inteligencija u budućnosti imati važnu ulogu u rešavanju takvih problema. Zbog toga imamo obavezu da nastavimo razvoj ove tehnologije“, rekao je.

Ipak, naglasio je da uz razvoj moraju da idu i odgovornost i oprez.

„Potpuno je opravdano biti zabrinut. Ako ne razmišljamo o mogućim problemima, nikada ih nećemo ni rešiti“, smatra Pičaj.

Strah od gubitka radnih mesta

Jedna od najvećih bojazni jeste mogućnost da roboti i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji zamene veliki broj radnika, posebno na poslovima koji zahtevaju niži nivo kvalifikacija.

Zbog toga je Gugl najavio da će u narednih pet godina izdvojiti milijardu dolara za programe prekvalifikacije zaposlenih kako bi se lakše prilagodili promenama na tržištu rada.

Međutim, izvršna direktorka Jutjuba Suzan Vojčicki smatra da teret tog procesa ne može da padne samo na privatni sektor.

Prema njenim rečima, kompanije i države moraće zajedno da rade na tome da se zaposleni pripreme za promene koje donosi razvoj novih tehnologija.

Ona ističe da tehnološki napredak nije moguće zaustaviti niti bi to trebalo pokušavati.

„Živimo u vremenu velikih tehnoloških promena i inovacija koje neće stati. Tehnologija će nastaviti da se razvija i zato moramo odgovorno da idemo ukorak s njom“, rekla je Vojčicki.

Celoživotno učenje postaće neophodno

Pičaj smatra da će se zbog brzog razvoja tehnologije promeniti i način obrazovanja.

Kako kaže, nekada je bilo dovoljno steći diplomu i znanje koje će čoveku koristiti tokom čitavog radnog veka. To više neće biti slučaj sa generacijama koje danas odrastaju.

„Ljudi će morati da uče tokom celog života. To znači da ćemo morati iz korena da promenimo način na koji organizujemo obrazovanje“, rekao je.

Na kraju je poručio da će razvoj veštačke inteligencije biti nastavljen bez obzira na pojedinačne kompanije.

„Važno je razumeti da će veštačka inteligencija napredovati bez obzira na to da li Gugl postoji ili ne. Takva je priroda tehnologije – ona će nastaviti da se razvija“, zaključio je Pičaj.