Umro Vlatko Gilić

Reditelj, scenarista i profesor Vlatko Gilić ostavio je svojim opusom veliki trag u kinematografiji ovih prostora, kao i u evropskom i svetskom filmu.

Rođen u Podgorici 1935. godine, Vlatko Gilić je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu. U svet filma ušao je kao scenograf, a autorsku karijeru započeo je sredinom šezdesetih godina. Sa Predragom Golubovićem 1966. godine režirao je svoj prvi kratki film "Mala svetlost".

Usledili su naslovi: "Povratak na rodno drvo", "Homo sapiens", "Homo homini", "Zategni dele", "Tok", "Dan više", "Juda", "Ljubav", "Moć" i "In continuo".

Za ovaj poslednji film ovenčan je 1971. godine Srebrnim medvedom na Berlinalu. Gilićevi filmovi nagrađivani su i na festivalima u Oberhauzenu (dva Gran prija), Lajpcigu, Melburnu, Trentu, Nionu...

Film "Ljubav" bio je nominovan za nagradu Zlatni globus, i uvršten je na brojne liste najznačajnijih ostvarenja jugoslovenskog kratkog filma.

Nisu ga mimoišle nagrade na jugoslovenskim festivalima - dva puta je dobio Gran pri, kao i dve Velike zlatne medalje Beograda.

Potpisao je i dva dugometražna filma - "Kičmu" iz 1975. i "Dane od snova" 1980. godine. Oba filma su prikazana u Kanu - "Kičma" 1977. u Glavnom takmičarskom programu festivala, a "Dani od snova" u selekciji "Izvestan pogled".

Iako je njegov opus činilo 12 kratkih igranih i dokumentarnih filmova, nastalih krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina 20. veka, i danas se ta ostvarenja smatraju draguljima jugoslovenske kinematografije. Unikatna ličnost domaće kinematografije, Gilić je prestao da se bavi režijom još osamdesetih godina prošlog veka, jer je bio na udaru jugoslovenskih komunističkih vlasti. Posvetio se pedagoškom radu, baveći se profesurom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju. Potpuno se povukao iz javnosti, a iz protesta je tada prestao da daje i intervjue.

Gilić je jedini reditelj i scenarista iz Jugoistočne Evrope koga je NBC uvrstio na listu pedeset najboljih sineasta u istoriji svetske kinematografije, zajedno s filmskim umetnicima kao što su Felini, Hičkok, Bergman, Kurosava, Kjubrik, Tarkovski, Renoar, Roselini, Orson Vels, Hjuston i Čaplin. Rediteljevi filmovi čuvaju se u Galeriji modernih umetnosti u Njujorku - pohranjeni u kapsuli najvećih stvaralačkih vrednosti baštine čovečanstva, u skloništu obezbeđenom od eventualnog atomskog razaranja, i mogućeg gubitka biografija i pamćenja ljudske vrste.

"Niko ne istražuje ljudsku sudbinu na tako dubok način kao Gilić", naveo je Vilard van Dajk, direktor filmskog odjeljenja njujorškog Muzeja savremene umetnosti u pismu upućenom "Dunav filmu" u kojem je zatražio da otkupi sva Gilićeva dela.

Bio je i inostrani član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Poslednjih godina organizovane su retrospektive Gilićevh filmova, a krajem 2024. godine Harvardov filmski arhiv predstavio je program njegovih kratkih ostvarenja.

Gilićeva "Kičma" bila je inspiracija i za plakat 26. Festivala autorskog fima.