Ilon Mask tvrdi da novac više neće postojati 2036. godine: "Ovo je zastrašujuća budućnost koja nas očekuje"

Govoreći u razgovoru sa Zeni Minton Bedouz, glavnom urednicom časopisa The Economist, 55-godišnji Mask izneo je tvrdnju da bi novac do 2036. godine mogao postati suvišan. Njegova sagovornica se na to nasmejala.

„Novac 2036. godine više neće biti važan“, rekao je Mask.

„Nisam sigurna da ljudi koji su kupili akcije vaših kompanija misle da novac neće biti važan 2036. godine“, uzvratila je Minton Bedouz.

Mask je potom pokušao da objasni zašto smatra da bi takav scenario mogao da postane stvarnost, iako ideja društva bez novca mnogima zvuči prilično distopijski.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će u narednih pet godina premašiti zbirnu ljudsku inteligenciju, zbog čega će roboti i AI sistemi proizvoditi toliko robe i usluga da će ih biti više nego što ljudi mogu da potroše.

„Čemu služi novac? Da biste kupovali robu i usluge. Ali ako roboti i veštačka inteligencija proizvode toliko robe i usluga da ih ima više nego što bilo koji čovek može da potroši, za šta će vam onda biti potreban novac?“, rekao je Mask.

Njegova sagovornica priznala je da takav razvoj događaja nije nemoguć, ali je istakla da je mnogo važnije pitanje kako će društvo stići do tog trenutka.

Ona je upitala Maska da li bi u takvom svetu najbogatiji ljudi morali da plaćaju znatno veće poreze kako bi se finansirala pomoć onima koji ostanu bez posla zbog razvoja veštačke inteligencije.

„Da li će biti potrebna velika preraspodela bogatstva od ljudi poput vas ka onima koji izgube posao? Da li će porezi morati da budu mnogo veći kako bi se finansirao neki oblik univerzalnog osnovnog prihoda? U suprotnom, od čega će ljudi živeti?“, pitala je Minton Bedouz.

Mask smatra da bi država jednostavno mogla da isplaćuje novac građanima.

Međutim, njegova sagovornica uzvratila je da bi takav potez izazvao inflaciju ako država samo nastavi da izdaje čekove.

Mask se sa tim nije složio.

„To je važilo u prošlosti, ali neće važiti u budućnosti“, rekao je.

On je objasnio da je inflacija zapravo odnos između količine novca i količine robe i usluga na tržištu.

„Ako proizvodnja robe i usluga dramatično poraste, dovoljno je promeniti stanje u bazi podataka. Ne morate da štampate novac, već ga možete kreirati elektronski, pod uslovom da količina novca raste sporije od proizvodnje robe i usluga. U tom slučaju zapravo dobijate deflaciju“, rekao je Mask.

Prema njegovoj proceni, u ekonomiji budućnosti veći problem neće biti inflacija, već upravo deflacija.

Na kraju razgovora priznao je da ga razvoj veštačke inteligencije istovremeno oduševljava i plaši.

„To je uzbudljivo i zastrašujuće. Ako me pitate bilo kog dana, pa čak i u različitim delovima istog dana, moje raspoloženje prema veštačkoj inteligenciji može da se promeni od oduševljenja do straha“, zaključio je Mask.