0
Zima je 1991. godine, jedna od najoštrijih ikad zabeleženih u Njujorku. U svojoj uniformi konobarice izlazim iz kafea Monako gde radim, sa stranim novinama u rukama. Smrzavajući se u dekoltiranoj bluzi (obaveznoj uniformi na mom radnom mestu), stojim na uglu Amsterdama i Brodveja i otvaram glavni članak s nadnaslovom: „Tragična sudbina velike hrvatske glumice”. Zatim mi oči skliznu do naslova: "Težak život lake žene". Ko bi to mogao biti, pitam se. Sigurno ne ja. Kako bih to mogla biti ja? Pokušavam da se setim svog poljuljanog osećaja identiteta. Zar nisam ja bila "ugledna pozorišna glumica i popularna filmska zvezda s glavnim pozorišnim i filmskim nagradama", kao što tvrdi moj CV? Zar me nisu voleli i publika i kolege? Kako sam odjedanput tretirana kao izdajica?
Autorka teksta je Krokodilova novinarka na dan Ana Živanović
Ovim rečima glumica Mira Furlan započinje svoju autobiografsku prozu objavljenu pod naslovom „Voli me više od svega na svijetu“ u izdavačkim kućama Fraktura (Zagreb) i Booka (Beograd).
U okviru četrnaestog izdanja Festivala KROKODIL, koji nosi naziv Godina magisjkog mišljenja, razgovarali smo sa vlasnikom izdavačke kuće Booka Ivanom Bevcom, koji Mirinu knjigu smatra paradigmom uspona i padova jedne zemlje.
– „Voli me više od svega na svijetu“ nije priča o Miri, već o svima nama i zemlji u kojoj smo svi rođeni, ali u kojoj nećemo umreti. Zbog toga je uspeh knjige bio toliko veliki. Štampali smo je u četiri izdanja, 12 000 primeraka, a prodata je u oko 10 000 primeraka, kaže Bevc i dodaje da Mira za sobom možda nije ostavila veru u ljude, ali je ostavila veru u ljubav, kao što govori i sam naziv knjige.
Epitet „nacionalno indiferentne“ glumice, intelektualke i književnice oduvek je pratio slavnu jugoslovensku heroinu koja nas je napustila prošle godine, usled komplikacija prouzrovanih virusom Zapadnog Nila. Poznata je priča da je Mira otišla iz Jugoslavije na vrhuncu svoje slave i umetničke karijere i odbiviši da učestvuje u nacionalističkim diskursima krenula je od nule u nekoj drugoj zemlji. Kada je je devedesetih godina buktao rat nije želela da odabere stranu zbog čega je trpela ogroman pritisak, koji ju je naveo da emigrira u Ameriku, vodeći se elementarnim humanističkim principima.
Ivan Bevc navodi da je Mirina duša na kraju svega ipak ostala čista, uprkos mračnoj strani kapitalizma sa kojom je bila suočena otišavši u Ameriku. On ističe da je ostala večiti idealista i da je zadržala veru u socijalnu pravdu, pored toga što je godinama proživljavala strašan terror.
– Jako je teško objasniti ljudima koji su odrastali početkom novog milenijuma kakav je život ona vodila. Mi smo stalno osuđeni da iznova prolazimo kroz neke stvari i iako možda mlađim generacijama nije jasno kroz šta je Mira prošla, biće im jasnije kroz koju godinu. Živimo u cikličnom talasu užasa i ružne stvari se nikada ne završavaju, stalno neke rane sami sebi kopamo i pokazujemo drugima. Ne puštamo ih da zarastu, čak ni ne želimo da ozdravimo, ali ne umemo ni da budemo zdravi. Volimo osećaj žrtve, volimo samosažaljevanje – objašnjava Bevc.
Na pitanje zašto se nekim akterima Mirine knjige nije dopao način na koji ona rekapitulira svoja sećanja i koliko su osporavanja sadržaja knjige od strane Radeta Šerbedzije dotakla izdavača Bevca, on odgovara da su Mira i Rade bili ljudi sa iste strane, ali i da je normalno da između bliskih osoba ima neslaganja i od toga ne treba praviti veliku priču.
– Izgleda mi kao da su ljudi jedva dočekali da iskoriste ovu knjigu kako bi napali Radeta Šerbedžiju, što je malo perfidno, jer svi koji su ga napali zbog ovoga su isti oni koji su svojevremeno Miru Furlan terali sa ovih prostora. Rade je rekao određene stvari i na jedan gospodski način nije želeo da ulazi u polemiku. To je bila neka bura u čaši vode, koju su mediji napumpali, a to je ozbiljno lešinarstvo od koga su neki oboleli – rekao je Ivan Bevc.
Mira Furlan bila je kompletna umetnička ličnost koju su mnogi cenili zbog njene buntovne prirode, hrabrosti, pravednosti i dobrote. To je razlog zbog kojeg su je prijatelji i porodica zaista voleli više od svega. O jednom iskrenom prijateljstvu razgovarali smo sa hrvatskom spisateljicom i aktivistkinjom Mimom Simić, koja prvi put ovom prilikom priča o njihovom odnosu.
– Ja sam se sa Mirom upoznala kada sam moderirala jedan razgovor sa njom. Dan nakon tog događaja, moja devojka, koja je mlađa od mene, imala je priliku da se upozna sa njom i uvek se rado prisetim te anegdote zbog koje smo se kasnije Mira i ja zbližile – započinje Mima Simić i dodaje:
– Prilikom upoznavanje Mira me je pitala da li je to moja kćer na šta sam rekla da je mi je to cura. Njoj je bilo toliko neugodno da me je pozvala da dođem u Ameriku kod nje u goste i tako kreće naše prijateljstvo, kaže Mima i dodaje da je teško rečima objasniti kakva je osoba Mira bila, ali da je jedno sigurno – njena osobnost bila je njena empatija.
Ikona jugoslovenske, ali i svetske kinematografije Mira Furlan rođena je sedmog septembra 1955. u Zagrebu. Od 1975. započinje svoju glumačku karijeru i od tad je igrala u mnogim filmovima i serijama jugoslovneske produkcije, od kojih su najpoznatiji „Lepota poroka“ i „Otac na službenom putu“.
U Americi je bila poznata po ulozi Delen u televizijskoj seriji „Babilon 5“, kao i po ulozi Danijel Ruso u seriji „Izgubljeni“. Dobitnica je dve Zlatne arene na Filmskom festival u Puli. Godine 2010. objavila je zbirku eseja pod nazivom „Totalna rasprodaja“, a posthumno njen suprug objaviljuje knjigu koju je pisala pred smrt „Voli me više od svega na svijetu“. Furlan je umrla 20. januara 2021. u svom domu u Los Anđelesu.
„Stojeći na tom aerodromu u Stockholmu, shvatila sam jedno: ono što stvarno želim jest vratiti se kući. Željela sam živjeti u svojem stanu i vratiti se svojem teatru“.
I vratila se.
Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0. koji finansira Evropska unija
Bonus video: Sajam knjiga nekad i sad
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
