2
Bog me bacio na zemlju i bez ikakvog razmišljanja izgovorio: "Ples!", s osmehom kaže za Nova.rs baletski umetnik Miloš Isailović, koga smo pronašli u Moskvi. Trenutno u Boljšoj teatru sa slavnim Edvardom Klugom, čiji je asistent, sprema balet "Majstor i Margarita" Mihaila Bulgakova.
Koliko zna, nastavlja naš sagovornik, jedan je od troje srpskih baletskih umetnika koji je imao prilike da radi u Boljšoju. Pre njega, dodaje, tu čast su imale velika svetska i slavna balerina Dušanka Sifnios kao Žizela i prima balerina Srpskog narodnog pozorista Erika Marjaš – Brzić kao Beatris.
– Boljšoj teatar ne mogu da uporedim ni sa jednim baletom gde sam radio. „Majstor i Margarita“ je veoma kompleksno delo i sam rad na njemu je, ni manje ni više, nego na mestu gde je pisac radio i u gradu gde se radnja ove čarobne knjige dešavala. Rad u ovom hramu baleta i u takvom zdanju je san, koji mnogi sanjaju a ja ga, hvala Bogu, trenutno živim. Čast i čista sreća! Da ne pominjem da su tu jedni od najboljih igrača belog baleta. Sami hodnici odišu takvom energijom i mirisom da možeš da vizualizuješ kako je nekad bilo. Pedagozi su većinom stari baletski igrači Boljšoja, koji u rukama i nogama imaju suvo znanje ruskog baleta. Uvek su elegantno obučeni, tiho govore. Mogu slobodno da kažem, u nadi da se niko ne naljuti, ovde sam po prvi put gledao pravi beli balet i zaplakao.
Miloš Isailović je nedavno dobio nagradu „Smiljana Mandukić“ za najbolju plesnu interpretaciju u oblasti savremene umetničke igre koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije. Ovo priznanje mu je dodeljeno za ulogu u predstavi „Izgubljeni pejzaži“, Bitef dens kompanije, u koreografiji Dunje Jocić. U obrazloženju žirija se ističe da Miloš igra svakim mišićem, tetivom i zglobom, sve to u savršenom skladu i sa lakoćom neprikosnovenog talenta a njegova virtuoznost, agilnost, vladanje telom i prostorom, kao i izuzetna muzikalnost, ostavljaju duboki utisak na gledaoca.
– Kada sam dobio ponudu od Jelene Kajgo da igram u „Izgubljenim pejzažima“ i čuo da moj omiljeni ženski plesač Dunja Jocić potpisuje koreografiju, odmah sam prihvatio ponudu. Tema predstave me je jako zanimala, ali pored toga je i ljubav i želja da opet igram sa svojim kolegama na sceni na kojoj sam i stasao kao igrač savremene igre, doprinelo je da budem na visini zadatka. Mogu slobodno reći da je moja uloga najzahtevnija plesački, te sam se zaista prvo dobro mentalno spremio na težak rad i zahtevnost Dunjinog stila. Ali, celo moje biće je oduvek predano pokretu i glumi, pa je čista sreća bila izneti ulogu do kraja – priča nam Isailović, koji je plesom počeo da se bavi još kao dete u rodnoj Loznici.
Prve igračke korake napravio je u plesnom klubu Ouky Douky, gde je njegov talenat brzo prepoznat.
– Odmah sam doneo titulu državnog prvaka u latinoameričkim plesovima – samba, rumba, ča-ča, mambo…Takođe, pamti se moj argentinski tango nastup, i osvojeno zlato u tadašnjem Show dance stilu. Već sa 12 godina sam napustio svoj grad i otišao u naš „Big apple“ – Beograd gde sam započeo školovanje u baletskoj školi „Lujo Davičo“. Posle toga je usledila stipednija na prestižnoj Ciriškoj akademijji, zatim angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu, i divan osmogodišnji rad u Bitef dance kompaniji. Ostao sam veran plesnom putu jer, kao što rekoh, sasvim sam predodređen za pokret.
Miloš zbog posla često menja mesto boravka i ističe da su putovanja obogatila njegovo umetničko iskustvo.
– Ja sam osoba koja izu konstantno istražuje, pita, i upoznaje ljude i njihove različite energije. To me najviše obogaćuje kao čoveka. Pričam nekoliko jezika što me čini dodatno komunikativnim i podobnim da razumem sagovornika i da prepoznam emociju u razgovoru. Moja internacinalna karijera pored rada i iskustva u najvećim kućama baleta u svetu, čine i akademije i škole gde radim kao gostujući pedagog i koreograf. Ponosan sam što su moji učenici svetski priznati prvaci i osvajači medalja. Ispunjavaju me seminari koje držim i tako gradim i usavršavam svoj plesni potpis. Ništa lepše nego kada preznojite 150 igrača na jednom seminaru, pa vas isprate aplauzom i suzama uz reči: „Miloše, menjaš mi pogled na ples“. Možda ovo sve zvuči kao hvalisanje, ali ovo sto pričam sam ja – uspešan i srećan. To je život.
O saradnji sa slavnim baletskim umetnikom i koreografom Edvardom Klugom čiji je asistent već pet godina, kaže da je neprocenjivo iskustvo i ogromna odgovornost.
– U Beogradu sam igrao glavne uloge u njegovim predstavama „Božanstvena komedija“, „Ptice“ u Bitef dance kompaniji, a posle i proslavljeni „Per Gint“ u Slovenačkom baletu posle koje je i usledila ponuda za asistenta. Ova saradnja je prvenstveno značajna zbog znanja koje stičem od takvog svetski priznatog koreografa. Za Edvarda sam postavljao sam predstave u Bečkoj operi i baletu, potom Veliki balet Novosibirska, Nacionalni balet Letonije. Srećan sam da imam takvog velikog prijatelja i kolegu.
Nakon rada u Boljšoj teatru, Miloš Isailović nam otkriva da mu je u planu da se odmori tokom novogodišnjih praznika.
– U krugu najbližih i uz dobro vino i hranu. Jer, negovanje duše i glave je zagarantovan dalji uspeh u svemu. Putovanja su divna, ali i uskrate to uživanje sa porodicom i prijateljima. Prvo što ću da uradim po povratku u Srbiju jeste da posetim sestru Draganu, mog najvećeg fana i prijatelja, i njenu porodicu, kao i roditelje u Loznici. Tako da jedan zdrav udah i izdah i da se pripremim za sledeću sezonu gde me čeka rad na koreografiji drame u režiji Dina Mustafića u Sloveniji, rad u Cirih baletu i Dortmud baletu, i još nekoliko projekata. Najvažnije je da smo živi, zdravi i siti.
Miloš Isailović (33) kao solista Narodnog pozorišta i Bitef Dance kompanije odigrao je brojne uloge.
Na Međunarodnom baletskom takmičenju “Tanz Olimp” 2005. u Berlinu osvojio je treće mesto u duetskoj igri, a iste godine u Cheseni u Italiji prvo mesto u solo nastupu. Višetruki je prvak države u nekoliko plesnih stilova u Srpskoj asocijaciji plesnih organizacija. Godine 2012, osvaja nagradu za mladog izvođača godine iz oblasti umetnosti. Sa svojim učenicima iz plesne škole “Ris” ostvaruje uspehe sa plesnom predstavom “Family portrait” u Bitef teatru koju potpisuje kao koreograf i reditelj. Uspešno vodi seminare savremene igre po baletskim školama i plesnim centrima širom Evrope, a to ga je odvelo u Njujork gde je radio u komapaniji “Ciruit Debris”. Dve godine je radio kao profesor savremene igre u Nacionalnoj fondaciji za igru Aja Jung. Istovremeno je sudija na međunarodnim i domaćim takmičenjima u modernim plesovima i savremenoj igri.
Iz njegove impresivne biografije izdvajamo Specijalnu nagradu za najbolje umetničko dostignuće za predstavu „Magbet“ na festivalu „Purgatorije“ u Tivtu. Za predstavu „Dunjaluk“ Bitef dens kompanije osvojio je Nagradu „Dimitrije Parlić“, najprestižnije priznanja u oblasti baletske umetnosti u našoj zemlji koja se dodeljuje za najbolje koreografsko ostvarenje premijerno izvedeno u toku jedne sezone.
Bonus video: Milena Vesić o predstavi „Široka zemlja“