Kad krene odjavna špica, kad se potom upale svetla u dvorani a deo gledalaca izlazi sa suznim očima, onda nema sumnje: film je ostvario temeljni zadatak, pobudio je osećanja i ostavio utisak koji neće lako izbledeti. To se, evo, dogodilo sa filmom „Toma“ (140 min. Kombank dvorana Beograd) reditelja Dragana Bjelogrlića i koreditelja Zorana Lisinca, koji su još potpisali scenarističku saradnju sa Nikolom Pejakovićem.
Reč je o muzičkoj slikovnici koja se zasniva na životu zvezde naše narodnjačke estrade, Tome Zdravkovića (1938-1991), čiji je uspon ka prepoznatljivosti i priznanjima bio, kao što to obično biva, prepun slučajnosti i neželjenih obrta. I kad se pokazalo da on kao pevač, prekaljen u neizvesnim okolnostima kafanske svirke, dolazi do koncertnih dvorana, festivala i diskografskih izdanja, protiv njega počinju da rade samoubilačke navike i sklonosti: alkohol, opsesivno pušenje, kocka, neuredan život. A tu leka nema.
Reditelj Dragan Bjelogrlić, u punoj stvaralačkoj zrelosti, dobro je sa svojim saradnicima osetio da je ovaj biopik kao sadelan za melodramu, koja po pravilu junaka provlači naporedo kroz lične traume i javna iskušenja, za koja je junak predodređen svojim poreklom i socijalnim statusom. Priča se otvara završnom godinom života, kad su pod pritiskom neizlečive bolesti junaku već odbrojani dani. A onda se vraćaju vremenske sekvence iz proteklih decenija, od dečačkih sirotinjskih dana u seocetu Pečenjevci i potom Leskovcu, sve do prvih primetnijih estradnih uspeha, kad Toma Zdravković konačno ulazi u krug priznatih zvezda narodnjačke vrhuške.
Ovaj oblik izlomljene dramaturgije nije mnogo umakao od opštih mesta, premda, da odmah priznamo, sve deluje zabavno i dovoljno ubedljivo kad je reč o znalačkoj upotrebi prepoznatljivih Tominih hitova. Prelomni trenutak u Tominoj karijeri nastaje kad u leskovačku kafanu dolazi poznata estradna zvezda Silvana Armenulić koja prepozna pevački dar pomoćnog radnika u kafani. Ovaj obrt je izvrsno izveden i tako je uvedena u naraciju osnovna tema – veliko prijateljstvo Silvane i Tome.
Glavni junak filma Toma Zdravković u filmu deluje kao što to kažu svi izvori: srdačno, prostodušno, iskazujući bol duše, a pozivanje na dušu mu je i stalni mehanizam odbrane od upozorenja da se sačuva od prekomerne upotrebe alkohola, duvana, opsesivnog pribegavanja kocki, zbog čega neprekidno ostaje u zoni trajne oskudice.
Pozivanje zbog svega toga na tradiciju boemije je prozirna samoobmana, vreme autentične boemije je davno prohujalo, ostao je samo nemar prema sebi i bližnjima. Njegove čuvene pesme poput „Dotako sam dno života“ i sličnih o tome dovoljno govore, bez zazora.
Lik Tome nosi izvrstan glumac mlađe generacije Milan Marić, koji je ulogom u ruskom filmu „Dovlatov“ pokazao šta može kad mu se ponudi izuzetno dobro napisana uloga. U „Tomi“ Marić igra naslovnog junaka od mladih dana do završnih godina, što je na ivici ubedljivosti, ali taj izazov je nosio sa šarmom i elegancijom. Posao mu je otežala nadgradnja nosa, koja se u nekim krupnim kadrovima primećuje, a to film teško podnosi. Mnogo primera pokazuje da za filmsko otelovljenje postojećih ličnosti uopšte nije neophodna velika fizička sličnost (likovi Kenedija, Niksona, generala Patona i Ajzenhauera), moglo se i bez ove intervencije. Nije bilo lako rešiti ovu dilemu, jer da lik Tome nema u filmskoj verziji izraženiji nos, možete misliti šta bi se sve sručilo na Bjelu!
Ulazak lika Silvane u priču diže temperaturu filma, jer je reč o jedinom složenijem liku u moru poznatih i prepoznatljivih. Velike zasluge nosi i mlada glumica Tamara Dragićević koja je sa puno dara i senzualnosti oblikovala ovu junakinju. Kad god su Toma i Silvana bili u središtu sekvence, sa ekrana su vrcale pozitivne vibracije, što je vrhunilo u zajedničkoj interpretaciji kultne Tomine pesme „Šta će mi život bez tebe dragi“. Sve njihove pesme su u punom sjaju izvodili Aco Pejović i Suzana Branković, filmska slika je uglavnom uspešno skrivala „glasovne izmene“, sem u nekoliko slučajeva kad Marić usred rečenice počne da peva, ali to nije mnogo smetalo.
Ipak, moram reći da su rane godine Tominog života ubedljvije dočarane od njegovog snalaženja u novokomponovanom „kremu“. Prizori javnog okupljanja i porodičnih žurki su dati sa očekivanom površnošću, jer šta da očekujete kad Radmilović, Tozovac, Lepa Lukić izgovore poneku rečenicu i nestanu. Možda će njihovo učešće u Tominoj životnoj priči biti primetnije u najavljenoj tv-seriji.
Nijedan život ne može da stane u filmsku priču, čak i ne očekujemo da sve bude potaman, stoga, iako nisam zakleti fan Tomine umetnosti, prelazim preko nekih sloboda u pomeranju godina i događaja. Toma Zdravković je imao četiri braka (tako kažu njegovi fanovi), a u filmu su okrznuta samo dva. Kad vidimo kako je to ispalo, moglo je i to da se preskoči jer se u junakovom životu to odrazilo bez ikakvog odjeka. Brak sa hercegnovljanskom lepoticom Nadom (Milena Radulović) uneo je erotično osveženje u film (to uvek godi), dok je brak sa čikaškom frizerkom Gordanom (Sanja Marković, unakažena katastrofalnom perikom!) verovatno bio bitan da se pokrije gostovanje u Americi.
Pošto emotivnu i narativnu osnovu filma čini Tomina veza sa Silvanom, ostaje nejasno zašto ona muklo nestaje iz filma, zar Tomu nije pogodila njena pogibija u saobraćajnoj nesreći 1976! Uostalom Toma Zdravković je imao zapažene uloge u filmovima „Balkan ekspres“ i „Bolje od beskstva“, ali to se možda nije uklapalo u početne zamisli.
Pored Silvane, kao početna erotska fiksacija ostaje lik male Romkinje Ruške, važan je i lik doktorove žene Ljiljane (Paulina Manov), koja doktora preokrene da se u završnoj godini 1991 posveti Tominoj završnoj turneji. Petar Benčina, doktor, i Andrija Kuzmanović, menadžer Drda, deluju kao dobri duhovi koji čine sve što mogu, ali uzalud.
Apoteoza filma je završni koncert u Sarajevu, pre nego što se domovina raspala u krvi. Toma sa Kemalom Montenom i Davorinom Popovićem, u gledalištu kao na Vudstoku.
Novokomponovana, narodnjačka, folk muzika često je korišćena u našem filmu kao uzgredni začin, povod za laku sprdnju sa folk-trešom, ali samo je jedan film imao za osnovu život velike narodnjačke zvezde. Sa katastrofalnim ishodom. Sada je Bjelogrlić pokazao da može i drugačije. Veliki hit.
Bonus video:
Ovacije za film Toma
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare