Milan Marić: Kao da je deo mene anesteziran

Podeli:
Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Fale mi pozorište i snimanja. Osećam kao da fali deo mene, kao da je deo mene anesteziran i znam da je tu, ali ga ne osećam, kaže glumac Milan Marić u razgovoru za portal Nova.rs.

– Meni je moj posao prostor kroz koji progovaram, krećem se, mislim i promišljam o stvarima oko sebe, o životu, ljubavi, svetu, sadašnjosti, budućnosti i prošlosti. U ovoj izolaciji sam definitivno shvatio da kroz posao zapravo mislim i učim i o sebi: To mi je i dirljivo i tužno. Dirljivo, jer sam siguran da radim posao koji me ispunjava i “vozi” svom snagom, a tužno, jer mi se čini da sam sopstveni identitet izgradio kroz karaktere koje sam igrao – ističe jedan od vodećih srpskih glumaca mlađe generacije.

Milan Marić je pažnju svetske javnosti privukao 2018. godine ulogom pisca Sergeja Dovlatova u ruskom filmu „Dovlatov“ Alekseja Germana i na Filmskom festivalu u Berlinu proglašen „evropskom zvezdom u usponu“. Domaća pozorišna publika ga je upoznala četiri godine ranije u predstavi „Mali mi je ovaj grob“, koju je po tekstu Biljane Srbljanović režirao Dino Mustafić.

Do izbijanja epidemije koronavirusa mogli smo da ga gledamo u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Igrao je u serijama “Nemanjići-rađanje kraljevine”, „Pet“, „Besa“, „Žmurke“ i „Državni službenik“, „Jutro će promeniti sve“…

U intervju za Nova.rs Marić govori i o virusu koji je, kako kaže, na videlo izneo sve trule postulate na kojima je savremeni svet do sada funkcionisao, o solidarnosti i odgovornosti, o sebi i svojm kolegama, o tome šta on misli da nas čeka posle epidemije.

O umetnicima u doba epidemije

– Uloga umetnika u ovoj situaciji je slična kao i u normalnom funkcionisanju. Neophodno je pokušati sagledati što širu sliku, ne podlegati najnižim porivima i emocijama, patetici, histeriji i širenju panike, a najvažnije: ne praviti se previše pametan. Dakle, neki blago modifikovan Hamletov govor glumcima bi bilo dobro uputstvo umetnicima u ovoj situaciji. Eventualno bi bilo dobro da koriste svoju vidljivost na društvenim mrežama za širenje pouzdanih informacija i uputa, a ne za jeftinu samopromociju i patetiku.

Milan Marić, Foto: Christoph Soeder / AFP / Profimedia

O solidarnosti

– Voleo bih da nas ovo malo trgne, da se malo zaustavimo i zapitamo kuda toliko jurimo i kada već jurimo, znamo li zbog čega jurimo. Solidarnost i odgovornost u datoj situaciji zvuče jako lepo, ali to su discipline koje zahtevaju i istrajnost. Mi smo tek nepunih mesec dana u svemu ovome i videćemo šta će od solidarnosti i odgovornosti ostati ukoliko ovo još potraje. To je maraton, a ne trka na 100 metara. Nadam se da ćemo uspeti da trčimo taj maraton i kada pritisak postane sve veći i veći, i da ćemo istrčati do kraja. Pitanje je zašto nam je potreban smrtonosni virus da bismo se okrenuli jedni drugima i da bi shvatili šta je ono najvažnije. Opet, ne volim da generalizujem, nisam siguran ni da znam šta je meni zapravo najvažnije, ali mislim da bismo mogli ovo vreme da iskoristimo i da malo počnemo po sebi da kopamo, malo sa sobom da pređemo na ti, malo da vidimo šta je to što želimo, a šta je ono što moramo da mislimo da želimo. Da nekako iskoristimo ovu „stop“ situaciju da neke stvari počnemo da čistimo sa samima sobom, da se otrgnemo od tuđih očekivanja i da počnemo da mislimo svojom glavom i osećamo svojim emotivnim aparatom, pa koliko god to bilo prihvaćeno ili ne.

O danu posle

– Moramo da naučimo da mislimo o sutra, da naučimo da čitamo one vrlo jasne i nekad banalne znakove po kojima ovaj svet i priroda funkcionišu i da shvatimo da to što smo mi izmislili naša pravila funkcionisanja, da su ta pravila zapravo samo nama bitna i da jedino ko mari za ta pravila na ovoj planeti smo mi. Mi smo isto tako deo mnogo većeg sistema zvanog živi svet na ovoj planeti, i moramo da naučimo da igramo timski, inače nam se crno piše. Svet će se sigurno promeniti, a kako i u kojem pravcu, to ćemo tek videti.

Pročitajte još

Osim zdravstvene katastrofe, kažu da nam preti i dosad neviđena ekonomska katastrofa, a iz istorije znamo da to nikada nije izašlo na dobro. Izvesno je da će se pol pozicije svetskih velesila promeniti, a uzevši u obzir ko su ljudi koji vode najveće sile sveta i njihovo dosadašnje delanje, plašim se da će nam ova bliska budućnost biti poprilično turbulentna. Biće zanimljivo gledati preraspodelu zemalja između dva čuvena Istok i Zapad tabora posle ovoga sa koronom. Mislim da će igra postati još surovija i da će se skinuti ionako izanđale rukavice u kojima su do sada igrali svoje prljave igre, a da će najviše nagrabusiti sve ove “male“ zemlje sa identitetskim procepom kao što smo mi.

O samostalnim umetnicima bez prihoda

– To je ozbiljan problem koji se godinama gurka i prebacuje iz fioke u fioku uz nemušta objašnjenja i još nemuštije ideje kako taj problem rešiti. Naravno, sada se imaju veći problemi od toga, kao što je briga o zaraženima, popunjavanju rupa u zdravstvenom sistemu i spasavanje održave od privredne i ekenomske katastrofe. Tek sada je nerealno očekivati da će se iko temeljno pozabaviti tim problemom i uspostaviti neki zdrav sistem. Plašim se da će se napraviti atmosfera u kojoj će se ljudi osećati nelagodno da to pokrenu kao temu, jer će ispasti sebični i razmaženi.

O poslu

– Epidemija je u mom slučaju prekinula kompletan pozorišni repertoar i pripremu za snimanje jedne serije i filma. Nadam se da će se sve što sam započeo i nastaviti, ali to sve zavisi od mnogo faktora. Prvenstveno od toga koliko će trajati ovo sa virusom i koliko će još, posle virusa, biti na snazi zabrana okupljana i socijalna distanca. Nažalost, budući intenzitet mog posla dosta zavisi od svega toga. Nadam se da će se kroz mesec-dva sve normalizovati. Do tada gledam sve što nisam stigao da pogledam u poslednje vreme, a isto tako je i sa knjigama. Konkretne preporuke su serije “Grešnik” na “Netfliksu” i “Oštri predmeti” na HBO, a od knjiga Rot, Frenzen i Amaniti, pa lepo redom. Dosta naloga sa knjigama i onlajn kinoteka je otključano, tako da se može naći sve i svašta. Zanimljive su i onlajn izložbe i koncerti.

O virusu

– Ovo je zaista potpuno nova situacija koja je iznenadila i zatekla ceo svet. Moje mišljenje je da je neophodno imati poverenja u ljude kojima je to struka. O tome da li je i šta trebalo i kako bi i šta bilo bolje, govorio bih kada sve ovo prođe i kada vidimo šta je Covid-19 sve izneo na videlo. Pre svega, mislim na sve trule postulate na kojima je savremeni svet funkcionisao. Ovo sa virusom će mnogo toga dovesti u pitanje.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram