2
Jedini način da se zaustavi nasilje jeste da naučimo da opraštamo. A mi kao ljudska bića ne umemo da opraštamo, reči su umetnice Marine Abramović.
Umetnost koncentracije, istrajavanja, samokontrole i moći volje u fokusu su novog poduhvata Marine Abramović. U pitanju je serijal instrukcija umetnice kako da „restartujemo život“, nazvan „The Marina Abramović Method“. Zapravo, reč je o setu od 30 karata, a na svakoj od njih je drugačiji „uradi sam“ savet.
I dok su neke instrukcije sasvim neobične, poput one koja glasi „Hodaj unatraške s ogledalom“, druge kao što je „Otvori i zatvori vrata“ deluju ordinarno. A zapravo su „zakučaste“, jer taj savet prati poruka da to treba činiti u kontinuitetu od jednog do tri sata.
Jedna od životnih instrukcija glasi i: „Požali se drvetu“, uz prateći „nalog“ – „Odaberi drvo koje ti se sviđa, zagrli ga, žali mu se“ i savet da to treba raditi 15 minuta.
– Uvek treba da kreneš s igrom. Sa šalom. Nasmej ljude kako bi otvorili srca, pa im tek onda saopšti grozomornu istinu, jer su tad spremni. Zato su ove karte zabavne, ali ako ih posmatraš na pravi način proživećeš duboko iskustvo – objasnila je svoj novi poduhvat za londonski „Gardijan“ Marina Abramović, uz komentar kako ne misli da će se obogatiti prodavajući te karte:
– Interesantan sam primer kada je u pitanju umetničko tržište. Imam toliko poštovalaca, i tako veliku mladu publiku, a opet cene mojih dela su niže od onih za prosečnog slikara u srednjim godinama. Ali, moj jedini cilj jeste da proširim broj svoje mlade publike – kazala je umetnica.
Pojašnjavajući svoj „metod“ ukazala je da ga ne treba posmatrati kao vid samopomoći, već kao savete kako izvući najviše iz svog rada i života.
Prisetila se Marina za londonski dnevnik i šta ju je odvuklo od „klasične umetnosti“ kako bi se posvetila performansima:
– Najpre sam se bavila likovnom umetnoću, ali kada sam prvi put izašla pred publiku osetila sam takav elektricitet kakav nikada nisam doživela u ateljeu. Nažalost, sada zbog mojih godina više nisam u stanju da izvodim dugotrajne performanse. Performans „Umetnik je prisutan“ (tokom kojeg je sedela za stolom čitavih osam sati dnevno, prim.aut.) sam izvodila kada mi je bilo 65. godina. I bio je to pakao na zemlji za mene. A sada, kada mi je 75. godina, razmišljam kako da izrazim sve te misli na drugačije načine – priča Abramovićeva.
Osvrće se i na surovu realnost u kojoj živimo već dve godine i kazuje da je pandemija na neki način zaustavila umetnike u misiji rušenja granica:
– Kontakt sa publikom je apsolutno suštinski. Ako umetnik koji se bavi performansom nema publiku uz sebe, onda je njegovo delo nepostojeće!
I dok se proteklih godina srpska umetnica prilično oslanjala na tehnologiju, od 2018. kada je za projekat „Rising“ koristila virtuelnu realnost, do prošlogodišnje saradnje sa kompanijom „WeTransfer“ za digitalni projekat „Tragovi„, smatra da je pristup onlajn sferi pogrešan:
– Sve je danas postalo Zum. Ne podnosim da radim preko Zuma. Zvuk je loš, a i slika je očajna. Stalno mislim o tome kako bismo trebali da imamo strpljenja i sačekamo. Jer, neće ova pandemija trajati doveka. Govorimo samo o dve godine. Pa, to je ništa!
I te reči izgovara Abramovićeva iako ju je pandemija sprečila u realizovanju silnih planova. Jedan od njih jeste velika retrospektivna izložba u Velikoj Britaniji, koja je zakazana za 2023. u Kraljevskoj akademiji u Londonu. Ako se ta solo izložba konačno ostvari, Marina Abramović će postati prva žena u 250 godina dugoj istoriji Kraljevske akademije koja će svojim delima okupirati čitavu galeriju. Izložba je zamišljena kao retrospektivni pogled u Marininu poluvekovnu karijeru. Biće “oživljeni” svi njeni kultni performansi, uz izvesna prilagođavanja sadašnjem trenutku, ali će publika biti u prilici da vidi i novija dela:
– Kraljevska akademija je donela odluku da pomeri izložbu za tri godine. Nije to baš mala stvar. Jer, imam 75 godina, a vreme leti. Zaista mi je neophodno da ovu izložbu uradimo što pre. Ali, s druge strane razumem njihovu odluku. Da smo izložbu održali 2020, kada je prvobitno bila planirana, bila bi to katastrofa, jer sam zavisna od publike. A nje ne bi bilo…
Pandemijsko vreme donelo je i promene na polju likovne i vizuelne umetnosti, pa je tako pre 11 meseci digitalno delo umetnika Bipla oborilo rekord, s obzirom da je prodato za „nezamenljivi token“ (NFT) u iznosu ravnom cifri od 69,3 miliona dolara. No, Marini se baš i nije dojmio novi trend u umetnosti:
– Ne bih volela da me svi posmatraju kao neku staromodnu umetnicu koja mrzi i kritikuje sve što je novo. Volim sve novo, radoznala sam po prirodi. Ali, u toj vrsti „novotarije“ ne vidim ništa dobro. Ne vidim dobre ideje, dobar sadržaj, već samo kako svi pričaju o tome koliko novca mogu da zarade. Nikada nisam pravila umetnost za pare. A svakoga dana se od mene to traži. Kažu mi da su moja dela idealna za „nezamenljive tokene“ i pitaju što ne uradim nešto s tim. Pa, neko me je čak upitao da li bih mogla da prodam dušu za tokene…
Na tako nešto, naravno, nikada ne bi pristala. Uostalom, temom besmrtnosti se mnogo bavila tokom karijere. Baš je Marina prva umetnica koja je potpisala delo nazvano „Život“ u kojem uz pomoć 36 kamera pravi simulaciju sopstvenog tela.
– To je najbliže besmrtnosti što sam stigla. To delo možda sada neka toliku vrednost zato što sam još uvek živa, ali onoga trenutka kad odem… Mogu da se pojavim u vašoj dnevnoj sobi, u vašoj bašti. To je nešto od čega se može zanemeti!
Abramovićeva se osvrće i na česte kritike kojima je podvrgnuta u svetskim medijima i žali se kako se njene reči vade iz konteksta. I dok niko ne može da joj ospori uspeh, i danas, posle toliko decenija karijere, na udaru je kritika. „Kičerica“ ili „Praznjikava umetnost za zvezde“, samo su neke od „karakterizacija“ Marininog rada. Za sve osude s kojima se nosi krivi medije koji manupulišu ljudima. I seksizam:
– Mediji su mnogo žešći prema ženama nego muškarcima. Toliko ljudi smatra da ono što radim uopšte nije umetnost – podseća Marina Abramović, koja priznaje da ne koristi, primera radi, Instagram, i da u digitalni svet „ulazi“ samo da bi proverila mejlove i eventualno zbog onlajn sastanaka.
Još uvek ne može da oprosti londonskom „Tajmsu“ zbog prošlogodišnjeg teksta koji su naslovili „Marina Abramović, mladi ljubavnik, prljave šale i magični kristali“ i zaključuje:
– Tako nešto ne bi uradili mojim muškim kolegama. Koristili su moju fotografiju za intervju koju nisam odobrila. Ne znam ni gde su je našli. Sve ovo je tako tužno. Jedini način da se zaustavi nasilje jeste da naučimo da opraštamo. A mi kao ljudska bića ne umemo da opraštamo. Ali, to nije ništa novo, traje već vekovima…
Bonus video:
Uroš Predić
