"Htela sam da prikažem snagu i izdržljivost kakve žene mogu da imaju. Ne završava se svako slamanje srca tragedijom. Verujem u nadu", rekla je umetnica performansa Marina Abramović opisujući "Sedam smrti Marije Kalas", svoju prvu operu, premijerno izvedenu preksinoć u Bavarskoj državnoj operi u Minhenu.
„Ne znam šta sam tačno radila, ali bila sam u kuhinji sa svojom bakom i sećam se da sam se zaledila. Bukvalno je vreme stalo, ništa se nije pomeralo. Pojačala sam radio do kraja i glas je samo ispunio prostor… Osetio se elektricitet u vazduhu”, opisala je Marina Abramović u razgovoru sa direktorom Bavarske državne opere Nikolasom Bahlerom trenutak kada je sa 14 godina prvi put čula opersku divu Mariju Kalas.
Marina Abramović režirala je i izvela operu zasnovanu na životnoj priči operske dive Marije Kalas. Opera je trebalo premijerno da bude izvedena još u aprilu, ali je odložena zbog pandemije koronavirusa. Ovaj put, u sali Bavarske državne opere u Mihnenu, u sali koja u redovnim uslovima prima 2.300 gledalaca, mesta za publiku su redukovana zbog preventivnih mera, pa je izvođenje pratilo 200 ljudi. Opera će zbog toga moći od 5. septembra besplatno da se pogleda i onlajn, na sajtu Bavarske opere.
Prednji redovi gledališta takođe su bili sklonjeni, da bi se publika dodatno odelila od orkestra sastavljenog od 40 muzičara, pod upravom dirigenta Joela Gamzua. Originalnu muziku za operu komponovao je Marko Nikodijević, a čule su se i kompozicije Belinija, Bizea, Donicetija, Pučinija i Verdija.
Marina Abramović rekla je nakon generalne probe da joj je žao što mora da radi pod tako strogim uslovima, da su „imali mnogo problema i ograničenja u vezi sa svim“, dodajući i da nakon premijere mora u karantin da bi mogla da nastupa i narednih pet večeri.
– Ne mogu da vas poljubim, ne mogu da vas zagrlim, ne mogu da podelim svoj entuzijazam sa vama i to mi zaista slama srce – rekla je Marina Abramović, a prenosi „Artnet“.
I sama opera inspirisana je slomljenim srcem Marije Kalas. Opera prati priču o operskoj divi čiji su dramatični život i ljubavna veza sa magnatom Aristotelom Onazisom često zasenjivali njene nastupe.
– Ako pogledate život Marije Kalas, njena životna priča nalik je mojoj. Govori o umiranju zbog slomljenog srca, govori o tome kako je kad vas ubije neko koga volite – rekla je Marina Abramović za „Artnet“, misleći na poslednje dve godine života operske dive koje je provela u stanu u Parizu nakon Onazisove smrti 1975.
Marija Kalas imaka je samo 53 godine kada je preminula od posledica srčanog udara.
– Po mnogo čemu vidim sebe u Mariji Kalas. Obe smo strelci u horoskopu, obe smo veoma emotivne, ali istovremeno i krhke. Skoro da sam doživela i istu sudbinu. Razlika je u tome što je mene spasao moj rad – ispričala je umetnica, ističući da je Marija Kalas „umrla od slomljenog srca“.
Njena opera, međutim, govori o ženskom osnaživanju.
– Htela sam da prikažem snagu i izdržljivost kakve žene mogu da imaju. Ne završava se svako slamanje srca tragedijom. Verujem u nadu – rekla je umetnica.
Opera uključuje nekoliko ključnih tema i elemenata iz njene umetničke prakse, uključujući noževe, zmije, vatru, a čak se i oblaci pojavljuju iz mašine za azotni led, dodajući potpis umetnice na život protagonistkinje, piše „Artnet“.
Svaku od sedam glavnih arija prati projekcija kratkog filma na sceni. U svakom od segmenata, Marinu Abramović „ubija“ holivudski glumac Vilijam Defo. Ti filmovi snimljeni su jesenas u Los Anđelesu.
Veći deo prve polovine, umetnica provodi ležeći nepomično, zatvorenih očiju, u krevetu sa leve strane scene.
Za to vreme smenjuju se muzičke teme u širokom rasponu, odražavajući različite nivoe žaljenja i bola, da bi kombinacija muzike i predstavljenog kulminirala u celinu mnogo veću i značajniju od pojedinačnih delova, piše „Arnet“. Na sceni se čuju i dobro poznate arije iz Verdijeve „Travijate“ i „Norme“, naporedo sa muzikom Marka Nikodijevića.
Druga polovina opere od sat i po odigrava se u rekonstruisanoj verziji pariskog stana Marije Kalas. Tu umetnica ustaje iz kreveta, polako šeta sobom, nesigurna u to koje je doba dana, dok stihovi otpevani sopranom na sceni otkrivaju mučni unutrašnji dijalog protagonistkinje, opisuju delo u „Artnetu“, dodajući da koreografija umetnice sa sporim pokretima svedoče o izazovima da se načine i osnovni pokreti kad je srce slomljeno, sve dok to ne postane „bolno i za gledanje“.
Marina Abramović ranije je primećivala da protagonistkinje u operama mahom umiru. U ovom slučaju, protagonistkinja umire sedam puta. Međutim, iako je lik kog tumači Defo ubija na različite načine, ona se vraća na scenu trijumfujući pred svojom konačnom smrću, u zlatnoj elegantnoj haljini, odajući osećaj nadmoćnosti.
– Htela sam da uzmem stari mediji poput opere i da ga dekonstruišem, da otvorim novi način na koji može da se gleda -rekla je Marina Abramović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare