Mala premijera i veliko gostovanje: Kritika dve predstave

Drama se najvećim delom svodi na raspravu dvoje svesnih evropskih intelektualaca o posledicama svakog novorođenčeta po planetu i njenu prirodu. Treba li Zemlji još zagađivača, još proizvodnje ugljen monoksida, jednokratnih pelena i ostale životne plastike, u trenutku kad se broj njenih stanovnika približava osmoj milijardi? Ili savesno ponašanje podrazumeva odricanje od roditeljstva?Na tom pitanju posebno insistira ženski lik, Suzana Lukić, pomalo stroga i suva intelektualka, za razliku od njega, Gorana Jevtića, koji uz svo razumevanje ekoloških problema zadržava neke uobičajene porive, tipa da dvoje ljudi koji se vole treba da imaju dete.

Težište drame je na neki način poremećeno, pa se rasprava oko trudnoće proteže, čini se, na čitavu prvu polovinu, uz dosta ponavljanja. Naravno da se kroz ovu tematsku raspravu likovi otkrivaju, ocrtava se odnos dvoje savremenih, mladih Evropljana, strah za planetu sve više deluje kao strah od braka, bliskosti ili obaveza, ali tek od polovine pisac unosi pravu dramu, pa teorijske rasprave o životu konačno prerastu u pravi život. Na samom kraju dolazi do dodatnog ubrzanja, i priča se u nekoliko krokija zatvara.

Reditelj Ivan Vuković tu priču vodi inteligentno, minimalističkim sredstvima, smestivši glumce među publiku, na kamernoj sceni Madlenianuma. Njihov prostor je omeđen sa nekoliko sedišta među gledaocima, kao i prolazima sa strane, što je maksimalno dobro razigrano. Živosti i životnosti ipak najveći dobrinos daju glumci, Goran Jevtić i Suzana Lukić. I pored razvučenog prvog dela, ova topla melodrama pruža obilje prepoznatljivih bračnih situacija, izazivajući mnogo smeha i pomalo sete.U isto vreme, u Beogradu je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta gostovala koprodukcija niškog i leskovačkog Narodnog pozorišta, njihova najnovija premijera, ''Oslobođenje Skoplja'' Dušana Jovanovića. Ovaj kultni tekst iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, režirao je Gorčin Stojanović. Glavni lik je sedmogodišnji dečak, a narativ se odvija kao njegovo sećanje na godine Drugog svetskog rata, kao i dolazak oslobodilaca. U središtu su ratom određeni odnosi unutar porodice, kao i oni sa ulice, među vršnjacima, uz nekoliko jakih udara surovog ratnog zla.

Posle iskustva ratova iz devedesetih, priča ne uspeva da funkcioniše kao u vreme najveće slave teksta, jer ne daje odgovore na pitanja koja su se u međuvremenu otvorila. Ipak čista, iako pomalo hladna režija, i tradicionalno dobra gluma niškog ansambla na čelu sa Aleksandrom Marinkovićem i Milošem Cvetkovićem, iznedrili su pristojnu, klasičnu melodramu, idealnu za takozvani porodični izlazak u pozorište.Bonus video: Ovacije za predstavu "Rolerkoster" u Ateljeu 212

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgpredstavarolerkosteruateljeugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3249710"]