0
Zemni ostaci Artura Remboa neće biti preneti u Panteon uprkos kampanji i peticiji da jedan od najvećih svetskih pesnika simbolizma počiva kraj velikana francuske kulture u centru Pariza, odlučio je predsednik Emanuel Makron, stavljajući time tačku na polemike koje su potresale javni život protekle godine u toj zemlji.
Peticija da Remboovi zemni ostaci budu preneti sa groblja u Šarlevilu, gde je pesnik rođen i sahranjen 1891, i budu položeni u Partenon zajedno sa zemnim ostacima drugog velikog francuskog pesnika Pola Verlena, sa kojim je bio i u kratkoj ljubavnoj vezi, pokrenuta je prošle godine, a među potpisnicima su i brojne javne ličnosti, među kojima i ministarka kulture Roselin Bašelo i nekoliko njenih prethodnika. U peticiji, čiji je pokretač autor knjige „Roze i crno: Homoseksualci u Francuskoj posle 1968“ Frederik Martel, između ostalog se navodi da su Rembo i Verlen dva najveća pesnika francuskog jezika, da su i „simbol različitosti“ i da su „morali da izdrže nemilosrdnu homofobiju svog doba“.
U međuvremenu je pokrenuta i peticija protiv toga da se dva pesnika sahrane u Partenonu, a Žaklin Tejzije Rembo, praprasestričina autora „Sezona u paklu“ i „Pijanog broda“, takođe se tome usprotivila. Razvile su se velike polemike u francuskoj javnosti, a čekala se konačna reč francuskog predsednika, pošto on po zakonu odlučuje o tome ko će počivati u Panteonu.
Makron je u pismu poslatom Remboovim indirektnim potomcima naveo da će poštovati njihovu želju da pesnikovi zemni ostaci budu na groblju u Šarlevilu u istočnoj Francuskoj.
„Ne želim da učinim nešto suprotno željama porodice preminulog. Remboovi zemni ostaci neće biti premešteni“, napisao je Makron, a prenela agencija AFP, koja je imala uvid u taj dopis.
Francuski predsednik je svoje ovlašćenje vezano za Panteon iskoristio 2018. godine, kada je potpisao odluku da u monumentalni kompleks, gde su, između ostalih velikana kulture, nauke i politike, sahranjeni Volter, Ruso, Igo, Dima, Zola i Malro, budu preneti i zemni ostaci Simon Vejl, nekadašnje predsednice Evropskog parlamenta.
Potez sličan ovom kakav je Makron povukao sada je 2009. godine povukao i tadašnji predsednik Nikola Sarkozi, kada je odustao od predloga da u Panteon budu preneti zemni ostaci Albera Kamija, nakon što se tome usprotivio sin čuvenog pisca.
