Piše Maja Uzelac: Rio ExTinto

Sve, sve, ali mi smo znate demokratija, pa ćemo onda referendum. O Rio Tintu.

Hahhahahhahhhahahhah
Tako bih se ja sad smejala da je recimo smešno, međutim malkice nije smešno, a to nije smešno zato što će da se pomre. A nekom je pomor ljudi, stoke, okolne prirode, zemlje, voda i priključenija prosto u rok službe. Ali, da se ne kocka s tim da mu u devedesetoj savest zakuca na vrata kao bludni sin – raspisaće nam referendum: ta-na! Projekat Jadar: sami ste odlučili. I tu se ukida eventualija da mu jednog dana koktel pokvare neprilične misli dok mu talasi zapljuskuju stopala – sad tako ja zamišljam jer znam da u Savu posle Rio Tinta ne bi noge turio…a znam i da se malvazija neće piti – lol – uostalom, otkud malvazija na Maldivima.

Generalno je naprosto genijalno koliko nas se računa ekspertima. Na vakcini smo se dokazali: svako je imao šansu da, u skladu sa svojim naučnim dostignućima, bira šta od ponuđenog najvećma voli. Pošto je to odlično prošlo, a narod se nije bunio – šta je za nas sad jedna jedina fabrikica litijumskih baterija. Čak neće da ima ni tri opcije – samo oću-neću.
A kad se u toj priči pominju milijarde bilijarde – a pominju se non-stop, šta nam valjda uopšte preostaje nego da kličemo s radošću. Daj! Hitno!
E sad, jeste, pomaljaju se tu iz pozadine i neki arseni, sumpori, – ovo prvo znam, bio je Dedić, ovo drugo jbmliga – je l’ tako ono beše mirišu pokvarena jaja?
E sad, s jedne strane – loš miris, s druge bilijarde – pa nije baš ni nuklearna fizika odabrati.

O, dobro – sad, načuli smo i za taj Rio Tinto. Nešto kao da nije baš super. Ali, svašta se piše po tim internetima. Sve sama teorija zavere.
Uostalom, premijerka je lepo rekla onomad kako se ionako bavimo tom ekologijom samo zato što previše dobro živimo. Ko još za te trice & kučine ima vremena dok u rudniku tuca stenu? E da više radite, braćo, vi biste lepo pustili našu vladu – koju ste zato valjda i izabrali – da za vas donosi te sofisticirane odluke na velike, zvučne teme – kao što je recimo ona da l će da vas potruju arsenom ili ipak možda ne (da.)

Nego, nazad na multinacionalnu korporaciju…Sve okej, al recimo nešto kao kažu da su naoružavali naciste u Drugomsveckom, pa izazvali sedmogodišnji građanski rat u Papua Novoj Gvineji, pa onda da su na sudu zbog ratnih zločina, rasizma i ekološke devastacije; takođe da su kao razneli najstariju ljudsku naseobinu na planeti, ej – aboridžinsko naselje u zapadnoj Australiji, arheološki lokalitet star 46000 godina, i tako sad ta neka ludila.
Al ko bi to poverovao. To su sigurno sve smislili protivnici ovog fantastičnog plana koji nam je naše rukovodstvo nesebično omogućilo kako bi Srbiju vaznelo u visine neslućene i od svih nas napravilo milijardere.
Bilijardere.
A mi se otimamo.
Tipično.
Ludi Srbi.

…

(Ej, a samo nešto da vam kažem. Tu nam je negde i jedina šansa. Da još malo poludimo na ovo što smo već ludi. Da ekipa u odelcima kaže: Ovi Srbi su STVARNO ludi!
Da skapira da je đavo odneo šalu jbg.
I da pobegne

Da pobegne
Odavde

Vrišteći.)

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.