Ludnica i pakao istorije od Francuske do Maroka: Šta čitati ove nedelje

Antonija Frejzer, „Marija Antoaneta: životni put”, Laguna, 2023.Petnaesto dete svoje majke, Marija Antoaneta rođena je na Zadušnice, na dan posvećen mrtvima. Bila je tema tračeva i meta intriga; nepotvrđena anegdota, koja čak nije ni najsočnija, kaže da ju je prosio Mocart kad je bio mali. Pre nego što je rodila prvo od četvoro dece, bila je osam godina predmet poruge zato što nije odmah postala majka. Antonija Frejzer piše napetu i mračnu biografiju usredsređenu na razvojni put Marije Antoanete, težeći da demontira glasine i laži, da raskrinka mit o manipulativnoj strankinji.

Ova knjiga smatra se rehabilitacijom Marije Antoanete i strogi kritičari autorki neuvijeno prigovaraju da je stala na stranu junakinje koja je pogubljena u 38-oj godini, nakon višednevnog sudskog procesa kojim je pokušano da se tradicionalna predstava „o nemoćnoj ženi, kraljici pratilji oslobođenoj svake odgovornosti” (pa i odgovornosti za stanje u državi), zameni slikom „pakosno moćne i dominantne Mesaline”. U sredu, 16. oktobra 1793, glava kraljice Marije Antoanete odrubljena je i pokazana oduševljenoj gomili. Žandari su odveli muškarca koji je pokušao da se probije do leša i svoju maramicu natopi kraljičinom krvlju. Zahvaljujući dugom ručku grobara u Ulici D'Anžu, buduća madam Tiso uspela je da sačini voštani otisak Antoanetinog lica.Dobre biografije nema bez spekulacije i literarizovanja alternativnih životnih puteva, ni bez kopanja po duši zatočenika u ludnici i paklu istorije. Antoaneta je predstavljena kao dinastički i diplomatski pion, kao žrtva majčinog provodadžisanja i diplomatskog avanturizma francuskog kralja koja je sa četrnaest godina saterana u brak, kao žena izazovne sudbine, „stisnuta između francuskog čekića i austrijskog nakovnja”.Lejla Slimani, „Gledajte kako plešemo”, Booka, 2023.

Kada student ekonomije s nadimkom Karl Marks izjavi da želi da piše, Ajši Belhadž čini se „da niko nikada nije pred njom izrekao tako lep san, tako plemenitu ambiciju”. Ona sama ne želi da bude lakoumna malograđanka, ne želi da veruje da je njen vredni i odlučni otac eksploatator, a ni da je ravnodušan prema bedi koja ga okružuje. Svesna je, ipak, da ne zna ništa ni o svetu ni o svojoj zemlji, da živi samo za sebe, „u prestupničkom individualizmu”. Ajša nije jedina u potrazi za avanturom i iskustvom. Njen brat Selim iz žudnje i radoznalosti postaje ljubavnik tetke Selme: iz te „protivprirodne priče” ne rađaju se planovi ni budućnost; Selim će, kad upozna Dankinju Nilsu, pasti u naručje halucinantne hipi kulture.Drugi tom trilogije iz pera Lejle Slimani, književnice i novinarke marokanskog i francusko-alžirskog porekla, nije samo zasnovan na porodičnoj istoriji zapletenoj u trougao tradicionalnog, modernog i revolucionarnog, već je i slika postkolonijalnog Maroka iz šezdesetih godina prošlog veka koji gorljivo traži ključ napretka i tolerancije. Pripovedanje je decentralizovano i epizodno zato što nas izveštava o ambicijama i strastima nekoliko junakinja i junaka koji su u potrazi za samoostvarenjem i slobodom. Konflikt hipi kulture i islamskog konzervativizma neće biti jedina a ni najvažnija tema, kao što ni zbunjeno laviranje između idealizma i uspostavljanja kompromisa neće biti jedina nelagodnost koja prati sazrevanje.Bonus video: Bibliotekari u Zaječaru mališanima približavaju književnost