0
Zamislite da ste u pedesetim godinama života bez posla, da vozite auto stare, bolesne majke i pozajmljujete novac od ćerke koja se sprema da upiše fakultet.
Piše: Dejan Šapić
Teško je takvu situaciju objasniti čak i u siromašnim delovima Medeljina u Kolumbiji odakle je Oskar, akter filma “Pesnik” sineaste Simona Mese Sotoa ovenčanog Nagradom žirija u selekciji “Izvestan pogled” u Kanu koji je prikazan u Takmičarskoj selekciji na Festivalu autorskog filma.
„Pesnik“, kolumbijskog reditelja Simona Mesa Sotoa je tragikomičan portret sredovečnog alkoholičara Oskara koji je izgubio motivaciju u životu. Izbačen je iz stana u kome je živeo sa ženom i ćerkom. Vraća se kod majke i prolazi kroz krizu. Oseća da ga nije odbacila samo porodica već i okolina. Nisu ga prepoznali kako je mislio da treba, te traži potvdu pesničkog dara koji je kao mlad iskazao u nekoliko knjiga. Izvanredna je u filmu uloga profesora književnosti Oskara (Ubeimar Rios) koji uporno traga za kreativnošću.
Malo se zna o pesničkoj sceni u Medeljinu i Kolumbiji… U ovoj zemlji s velikom tradicijom zbog siromaštva pesnici nisu imali vremena za poeziju već su bili prinuđeni da se bave drugim poslovima kako bi preživeli. Tako više puta u filmu Oskar se divi slici koja visi iznad njegove fioke, na kojoj je njegov veliki idol i zemljak- pesnik Hose Asunsion Silva, koji je izvršio samoubistvo u 30. godini iz vatrenog oružja. I sam Oskar sada u pedesetim pita se da li je možda i on to trebalo da uradi sa trideset, jer možda bi tako postao značajan pesnik.
Ali sve se menja kad počne da predaje u jednoj školi koju pohađa učenica talentovana za književnost. Oskara zadivljuju crteži i pesme u svesci petnaestogodišnje Jurlejdi (Rebeka Andrade), koja živi sa siromašnom, ogromnom i haotičnom porodicom na periferiji Medeljina. Oskar odlučuje da učini nešto dobro: pokušaće od nje da stvori veliku pesnikinju – što on nije uspeo.
Učenica Jurlejdi je katalizator kroz koju se prelamaju društveni problemi a Oskar i drugi članovi pesničkog kruga koriste je kao svoju „umetnost“. Ona za to nije mnogo zainteresovana, jer samo voli da piše i crta u svojoj svesci. Životna želja joj je da se bavi kozmetičarskim poslom sređivanja noktiju. Želi da pomogne velikoj porodici tako što će raditi i nesebično im davati zarađeno. Poduhvat je bio pronaći pravu ličnost za ovu ulogu. Ekipa filma išla je u mnogo različitih škola i testirala oko 1.000 devojaka pre nego što su pronašli Rebeku Andrade, koja je stvorena za ulogu.
Veći deo filma održava dinamika u odnosu Oskara i Jurlejdi. Suptilan i nežan u početku će stvarati sumnju u prave namere oba učesnika drame. Kako se zaplet bude razvijao postaće jasnije da liči na odnos oca (koji može mnogo da pruži) i ćerke kojoj to nedostaje u pravoj prodici.
Reditelj u filmu otvara više tema kao što su nedostatak kreativnosti u društvu, komercijalizacija umetnosti, pojava lažnih sponzora koji žele da pomognu mladim talentima, odnos profesora i učenika, nedostatak roditeljske pažnje.
Snimljen je na filmskoj zrnastoj traci od 16 mm (snimatelj Huan Sarmijento) sa dosta prirodnog svetla čime dobija vanvremenski izgled koji naglašava univerzalnu priču i deluje dokumentaristički. Česte su scene snimane kamerom iz ruke što osim dokumentarističkog efekta doprinosi i povećanoj pažnji.
S obzirom da glavni akteri u filmu – Oskar i Jurlejdi nisu profesionalni glumci i da priča deluje kao autobiografska još je impresivniji uspeh reditelja Sotoa sa ovim malim filmom. Prethodno se dokazao sa drugim od tri kratka filma “Leidi” za koji je osvojio Zlatnu palmu za kratki film, kao i sa debitantskim igranim “Amparo” (2021) koji je učestvovao u selekciji Nedelja kritike u Kanu.
Kroz Oskarove napore da pomogne drugima, prikazano je savremeno kolumbijsko društvo i sve njegove anomalije. Započeta kao satirična komedija prepuna apsurda o sudbini jednog pesnika, završava se kao otrežnjujuća socijalna drama uz razotkrivanje pojedinačnih, malih interesa koji svaki od junaka pokušava sebično da ostvari.