Od tehno rejva do pakla: Kritika moćnog i surovog filma "Sirat" 

Piše: Dejan Šapić

Jedna učesnica zabave će im reći: „Tražiš ćerku koja je bila na rejvu, a ti dečko tražiš sestru. Nisam je videla“. Već u prvoj sceni i izgovorenoj rečenici Oliver Laše, reditelj i koscenarista „Sirata“ jasno postavlja priču, platformu za potragu i kasnije putovanje.

„Sirat“, prikazan na Festivalu autorskog filma, je prepun neizvesnosti i opasnosti koja sve vreme visi u vazduhu dok otac, kog glumi Serhi Lopez ujedno i jedini profesionalni glumac u celom filmu, sa malim sinom i psom traži odraslu ćerku koja je nestala na tehno žurci u pustinjama Maroka. Njihovo putovanje započeto automobilom koje nakon upoznavanja grupe rejvera nastavljaju zajedno sa dva kampera otvoriće pitanja odgovornosti i krivice. Desiće se suočavanje potpuno različitih svetova – grupe slobodoumnih ljubitelja tehna, korišćenja droga i uživanja u životu naspram dva slučajno zatečena stranca.

Ali najpre, tokom rejva, pristiže vojska i prekida žurku zahtevajući evakuaciju stanovnika Evropske unije usled novonastalog ratnog stanja u Maroku. Grupa rejvera nisu mladi koji su česti posetioce takvih zabava već su u kasnim 30-tim i 40-tim godinama života. Njihovo razumevanje sveta i odnos prema stvarnosti vidljiv je kad probijaju vojnu blokadu i beže od vojske krećući na sledeći rejv nezainteresovani za moguće posledice. Ishitreni i buntovni odaju utisak da su napustili sve što su imali a otac i sin su očajni nemajući drugi izbor osim da nastave započetu potragu.

Ništa ne znamo o junacima, o njihovoj prošlosti, odakle dolaze. Upoznali su se na zabavama i postali grupa koju čine tri muškarca od koji jedan nema ruku a drugi ima veštačku nogu i dve razborite žene - mala petočlana porodica koja kamperima putuje zajedno po rejvovima. Takođe niti o ocu i njegovom sinu, osim da traže izgubljenu ćerku u dvadesetim godinama koja je otišla i prestala da se javlja.

Tehno muzika najavljuje razvoj situacije i priprema nas za dolazak preteće opasnosti a tehno - kao što će jedna junakinja reći „nije da se sluša već da se uz njega igra“. Laše se verovatno odlučio za prikazivanje rejv žurke jer tako definiše aktere koji nemaju planove, žive za sadašnji trenutak ne razmišljajući o budućnosti. On kroz film ne razvija pojedinačno likove i njihove karaktere već ih predstavlja u grupi - rejveri su kontrapunkt ocu i sinu. Ovako postavljen milje u pustinji ogoljeno pokazuje prirodu junaka bez suvišnih detalja.

Pas Pipa koga su otac i sin poveli na put ima važnu ulogu jer unosi toplinu koja nedostaje u odnosu između njih dvojice, najviše zbog oca zaokupljenog potragom i brigom. Istovremeno Pipa je i veza sa rejverima, koji igrajući se s njim, zbližavaju se sa ocem i sinom i dodatno stvaraju saosećanje zbog nestanka ćerke a kasniju prisnost kroz podelu troškova za gorivo i hranu.

Vožnja po liticama planina i teško prohodnim putevima stvara tenziju i strah kod publike, dostojna one u „Nadnici za strah“ (1953) Georgesa Clouzota kada je putovanje kamionom i prevoženje opasnog nitroglicerina postalo noćna mora, u trileru prepunom isčekivanja i najava potencijalne katastrofe gde je pažnja kao i u „Siratu“ posvećena više tehničkim aspektima nego odnosu između likova. Sama vožnja kamperima u “Siratu“ ima i zabavnih elemenata svojstvenih „Pobesnelom Maksu“ posebno kroz jurnjavu i takmičenje u vožnji sa akrobacijama u pustinji.

“Sirat“ je smeo i otrežnjujući film koji nas u prvoj polovini uvlači u zabavu dok se ne dogodi katastrofa, a onda nas u drugoj polovini mučki i nemilosrdno suočava sa posledicama nepromišljenih odluka držeći nas prikovane za stolice dok pratimo scene užasa. Laše nas vodi po „siratu“ što je na početku, na špici definisao kao „tanak most koji povezuje raj i pakao“.

Upravo su njegovih pet likova ignorišući stvarnost i bežeći u tehno i rejv svet stvorili lični univerzum koji je za njih neka vrsta trenutnog blagostanja i raja. Kada i pored upozorenja vojske uporni i istrajni nepromišljeno krenu „preko tog mosta“, sa druge strane će ih sačekati pakao. Najgore je to što su sa sobom poveli i nespremnog oca i sina sa preslatkim psom koje je muka naterala na put...

https://www.youtube.com/watch?v=ww-IXHXvS70

Ovo je roud muvi u kojima se posebno ističu zvuk i zrnasta fotografija impresivne prirode snimane kamerom na super 16mm traci koja potcrtava atmosferu pustinje i planina i drži nas u pripravnosti punih dva sata.

„Sirat“ je „eksplodirao“ u ovogodišnjoj produkciji zavodljivije od tehno muzike koju smo slušali, snažnije od bombi koje odjekuju pustinjom. Toliko moćno i surovo da je favorit za film godine.