Pogled na izloženu fotografiju Milana Konjovića na biciklu, iz 1966, Foto: Dom vojske Srbije/Promo

Kupci umetničkih dela u Srbiji dolaze iz različitih oblasti, ali poslednjih godina se kao nova kategorija pojavljuju kupci iz IT branše koji u odabiru umetničkih dela posebno uživaju, jer po njihovoj oceni, u slobodnim trenucima kroz konzumiranje određenih umetničkih dela na najbolji način odmore oči, kaže za Nova.rs istoričar umetnosti Drago Rakoćević iz galerije Arte.

Ova galerija će danas organizovati prvu onlajn novogodišnju aukciju na kojoj će biti ponuđena dela naših slavnih umetnika.

Mladen Josić, Jovan Bijelić, Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Milan Konjović, Milo Milunović, Ivan Tabaković, Mića Popović, Petar Omčikus, Đorđe Andrejević Kun, samo su neki od njih.

Petar Omčikus Pekara II, Foto: Promo/Galerija Arte

Radovi slikara koji predstavljaju najznačajnija dostignuća u istoriji umetnosti ovog područja bila su izložena u galeriji Arte. Pored pomenutih mogli su se videti i dela umetnika koji su pripadali grupi „Desetorica“, „Decembarskoj grupi“ i „Medijali“: Ljubice Cuce Sokić, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana Ćelića, Leonida Šejke, Dade Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića…

Završnu 13. izložbu u galeriji  Arte obeležilo je i stvaralaštvo savremenih autora prepoznatljivog senzibiliteta, poput Radomira Damnjanovića Damnjana, Predraga Peđe Neškovića…koja svoju kulminaciju doživljava današnjom aukcijom.

Selekcija umetničkih dela na završnoj izložbi ove galerije hronološki je pregled najznačajnijih tokova srpske i jugoslovenske istorije umetnosti 19. i 20. veka, a sam odabir za postavku i aukciju rađen je tokom cele godine, pojašnjava za naš sajt Drago Rakočević.

Leonid Šejka, Kutija Skladište, 1960. godina Foto: Promo/Galerija Arte

Aukcijsku praksu, kako kaže, čini raznolik raspon cena, koje se kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti kog autora, odnosno delo, neko želi da osvoji.

Za većinu dela je dostupna cena, pa je najmanje 350 evra potrebno izdvojiti za, primera radi, „Borbu“ Čedomira Krstića iz 1980. godine, za „Kompoziciju sa crnim tačkama“ Dragoša Kalajića, naslikanu 1963. godine, 10.000 evra, za „Portret starca“ Ivana Radovića iz 1920. godine 12.000 evra, a najviše za „Sremske Karlovce XX“ Milana Konjovića iz 1976.- 12.500 evra.

Za Damjanove slike potrebno je izdvojiti 3.700 evra, „Kuću iz prigradskog naselja“ Cuce Sokić (1995) 4.200 evra, Peđu Neškovića 5.800, za Mladena Josića 5.500 odnosno 6.500 evra, koliko je i Konjovićev „Aurel Nikolić“.

Milan Konjović, Aurel Nikolić, delo iz 1943. Foto: Promo/Galerija Arte

Međutim, kod mnogih ponuđenih dela cene su, isključivo na upit. Samim tim nameće se zaključak da su neki od radova Marka Čelebonovića, Jovana Bijelića, Lubarde, Peđe Milosavljevića, Stojana Ćelića, Omčikusa, Dade Đurića ili Veličkovića daleko veće.

Vladimir Veličković, Fig V iz 1980. Foto: Promo/Galerija Arte

I dok se izložba odvijala tradicionalno, uz poštovanje epidemioloških mera, aukcija će prvi put u istoriji ove galerije biti održana onlajn.

– Onlajn aukcije su širom sveta postale realnost, jer nam tehnologija i internet komunikacija omogućava da na komforan način u bilo kom trenutku sa bilo kog mesta ispratimo kompletnu ponudu umetničkih dela sa svim informacijama, a uz asistenciju tima Arte galerije publika i potencijalni kupci će imati sve potrebne detalje o učešću kao i mogućnost da na jedan nov i siguran način izaberu pravo umetničko delo. Veliki je izazov u ovom formatu prilagoditi publici sve potrebne podatke imajući u vidu da ipak nije isto „osetiti“ umetničko delo putem fotografije i videti ga uživo u galerijskoj postavci – kaže Rakočević.

Pandemija koronavirusa je u godini za nama promenila, kako svedoči naš sagovornik, i sam način „konzumiranja“ likovne umetnosti:

– Izmenila je poglede u svim oblastima, pa su se i likovne umetnosti našle na jednom specifičnom testu gde sada publici morate da omogućite da na siguran način isprati određeni galerijski program. Arte galerija je kroz virtuelne projekte putem svog portala animirala publiku, a istovremeno uz limitiran broj posetilaca i sve neophodne mere nastavila galerijsku praksu organizovanja izložbi. Iskustva galerije pokazuju da se pojavio jedan novi vid interesovanja za konzumiranje likovnih sadržaja u sprezi sa tradicionalnim koji će neminovno ostati u nekoj formi – priča naš sagovornik, a na pitanje da li se danas slike manje ili više kupuju, i koji su to naši umetnici „na ceni“, kaže:

Drago Rakočević Foto:N1

– Što se tiče samog tržišta i kupovine umetničkih dela teško se može izvući prosek. Ova oblast, kao i ponuda etabliranih autora poput odabranih za aukciju: Mladena Josića, Jovana Bijelića, Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Miće Popovića i mnogih drugih značajnih imena na likovnom nebu je uvek bila zanimljiva kako pasioniranim kolekcionarima tako i ljubiteljima umetnosti koji tek ulaze u ovo polje. Reklo bi se da je kupovina umetničkih dela u porastu u kriznim vremenima, ali je možda još rano za takvu ocenu. Zanimljivo je što je korona iznedrila jedan novi način uživanja u delima, te ljubitelji umetnosti u ovakvim okolnostima više žele da uživanje svedu na svoje prostore i kroz odabir radova po svom ukusu prave mini postavke – objašnjava Rakočević.

Đorđe Andrejević Kun, Svedoci užasa, 1948. godina Foto: Promo/Galerija Arte

Uoči aukcije nameće se i pitanje ko su danas kupci likovne umetnosti u Srbiji?

– Kupci umetničkih dela u Srbiji su, uglavnom, veliki ljubitelji, veoma obrazovani i zainteresovani. A dolaze iz različitih oblasti, od advokata, doktora, arhitekata, do profesora i drugih. Ali posebno je zanimljivo što se poslednjih godina kao nova kategorija pojavljuju kupci iz IT branše koji u odabiru umetničkih dela posebno uživaju, jer po nihovoj oceni u slobodnim trenucima kroz konzumiranje određenih umetničkih dela na najbolji način odmore oči – otkriva Drago Rakočević.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare