2
Od početka leta su izašla tri albuma koja postavljaju nove granice u hip hopu, čiji su autori sveži heroji Doja Cat i Tyler The Creator, te legendarni Nas.
Vaš potpisnik se nada da se negde dobro provodite, te da su vas mimoišle poplave i požari, pošto već ne možemo izbeći temperature što dovode do ivice moždanog udara. Budući da Golfska struja polako staje i da se Atlantik pretvara u baruštinu, šta raditi u ovom budućem „Potopljenom svetu“, osim proučavati istoimeno Balardovo naučnofantastično delo u kome je naša budućnost odavno opisana?
Ukoliko ste imalo fan afroameričke muzike, preporučujemo vam sledeća tri nedavno izašla albuma za glasno slušanje, posebno u vrelim noćnim satima, kad najviše preti opasnost da vam sa svih strana dovikuju „utišaj“! Sva tri donose trenutnu relaksaciju i zabavu od koje ćete se možda osećati malo pametnije.
Naši junaci su dva ključna predstavnika najnovije hip hop generacije – Doja Cat i Tyler, The Creator – kao i Nas, istorijska ličnost ove scene: njihova izdanja su istovremeno umetnički izazovna i komercijalno uspešna, te vraćajući veru u autentični rap, sa one strane višegodišnje globalne popularnosti iz njega izniklog trapa.
Doja Cat
Doja Cat je sa Planet Her (Kemosabe / RCA) stigla do mesta broj 2 američke liste albuma, ali je njena pojava i više od toga – jedna je od najomiljenijih novih ženskih zvezda, čije vreme tek dolazi, pozicionirana visoko na listi onih koji najviše obećavaju u dvehiljadedvadesetim. Muzički izraz joj se kreće između hip hopa i popa, poništavajući granice među njima, što savršeno odgovara ovom transžanrovskom trenutku. Njen stil oblačenja uvek je hazarderski inovativan i futuristički glamourozan, kako to već treba da bude u generaciji posle Beyoncé i Rihanne. Prijateljica je pop stara Ariane Grande, raskošne Megan Thee Stallion i izuzetno talentovane SZA – sve jedna drugoj gostuju na singlovima, a njena pesma sa Niki Minaj „Say So“, prošle godine je završila na Billbordovom vrhu, kao prvi ženski rap duet koji je to uspeo.
Amala Ratna Zandile Dlamini (26), poreklom iz Los Anđelesa, u umetničkoj porodici jevrejsko-južnoafričkog backgrounda, poštovaoc hindu religije, od malih nogu je usmerena na ples i samostalno komponovanje. To je jedna od milion ovakvih američkih priča, te samo Doja Cat zna koliko je trebalo rada da se njeni ukršteni talenti za stvaranje muzike, vizuelno izražavanje i moderni dance izraz, materijalizuju u uspeh, očigledan u činjenici da je višestruko nominovana za Grammy već sa prethodnom pločom Hot Pink (2019). Zato je album ikoničnog imena – Planet Her – njen konačan dokaz da pripada eliti, i prvi na kome ona ne pokušava da bude zvezda, nego to jeste, na veoma originalan način.
Doja Cat definiše ovo vreme svojim vizionarskim pop izrazom, suvereno vladajući svim stilovima, dajući lični pečat svakoj kompoziciji – pa je ovo putovanje planetom na kojoj vladaju dame, čulno uživanje posebne vrste. Zavodljivi baladerski R&B vrhunci kao što su „I Don’t Do Drugs“ (featuring Ariana Grande) ili „You Right“ (with the Weeknd), numere su sa potencijalom hita – ali je najveći hit sam album.
Prepun referenci na cyberpunk, video igrice, popularne tv serije – on je autentičan komentar na savremeno hiper-realno okruženje u kome odrasta mlada osoba, prihvatajući ga takvog kakvo je, željna da joj se nešto lepo desi i spremna da radi na tome. Sve je ovde kako treba – pop fantazija služi da nas pokrene da nađemo bolju stranu sebe: ekstremno pozitivna i ohrabrujuća, Doja Cat nam je sa Planet Her dala jedno od najoptimističkijih muzičkih dela ove godine.
Tyler, The Creator
Ne samo da je Tyler, The Creator sa Call Me If You Get Lost (Columbia) uleteo direktno na mesto broj 1 američke liste albuma (ostavljajući Doja Cat iza), nego je prethodni Igor dobio Grammy nagradu za najbolje hip hop izdanje 2020. Više nego dovoljno postignuće da bi rekli kako je upravo on, uz Lil Nas X-a (22), tržišna budućnost rapa. Njihova izdanja su naprosto revolucionarna, donose svežu, uzburkanu, eksperimentalnu krv u ovaj žanr, koji ponovo izgleda kao da ima nešto da nam važno kaže u moru brbljanja, a ne samo da nas zabavi ekscesima. Možda važan podatak: oba ova kreativna momka su gej, što je već samo po sebi inovativno za tu scenu.
Tyler Gregory Okonma (30) pojavio se u Los Anđelesu oko 2008. kao vođa Odd Future, uticajne postave koju su zbog brojnosti članova i radikalnosti neki poredili sa Wu-Tang Clan, a iz koje je ponikao i visokotiražni R&B hitmejker Frank Ocean. U muzičkom smislu, na njega su najsnažnije uticali N.E.R.D. svojim debijem In Search of … (2001), i posebno Pharrell Williams, posle odvajanja od pomenute grupe sa pločom In My Mind (2006), direktno ga inspirišući da pokrene kolektiv Odd Future.
Sledeći Pharrellov primer, Tyler se kasnije osamostalio i do sad potpisao šest solo albuma, ali je tek nedavno njegov dramatičan stil priznat kao predvodnički. U njemu ima eksplozivne strasti koja se ne sreće svaki dan, elemenata neosoula i alternativne hip hop estetike, a narativ kaleidoskopski istražuje mračne strane savremenog društva, jednako kao i autorove lične stranputice i greške.
Tako je Call Me If You Get Lost fantastično nepredvidljiv, i neprekidno iznenađuje nekonvencionalnom muzikom (flauta u rapu!), krećući se oko priče o izmišljenom junaku Baudelaireu i tome šta se sve njemu dešava dok traži svoj put kroz život.
Domaćin albuma je DJ Drama, koji služi i kao voditelj što nas upoznaje sa detaljima. Učestvuju viđeni gosti, kao što su Jamie xx, Lil Uzi Vert, Pharrell Williams, Lil Wayne, Ty Dolla $ign i mnogi drugi. Cela storija dobija autobiografsku notu čim Tyler uzme da nam prepričava jednu anegdotu o svojoj majci, ali postaje potresna kad u „Massa“ izjavi: „Everyone I ever loved had to be loved in the shadows“.
Privatna drama koja zvuči univerzalno važno, to je ono što Call Me If You Get Lost čini poezijom, nečim sasvim neočekivanim u hip hopu.
Nas
Nas je legendarna faca, koja se upravo vratila odličnim albumom King’s Disease II (Mass Appeal), kao produžetkom prošlogodišnjeg King’s Disease – oba su naišla na povoljne kritike, a prvi deo sage je dobio Grammy nagradu za najbolji hip hop album 2021, te je opšte mišljenje da prisustvujemo mini-renesansi ovog klasika žanra. U primerenoj produkciji Hit-Boya, on se ovde opušteno i bez nostalgije vraća uglačanom starom zvuku, koga potenciraju provereni gosti u rasponu od popularnog belačkog epigona kakav je Eminem, preko zaslužnih jazzy-hip hop veterana EPMD, do uvek jedinstvene soul pojave Ms. Laureen Hill.
Nasir Jones (48) je poznat kao osoba koja je uz Wu-Tang Clan utemeljila umetnički kredibilitet njujorške škole rapa u novim vremenima i posebno u doba sukoba sa školom Zapadne obale – njegovo prvo izdanje Illmatic (1994), smatra se jednim od najboljih u istoriji hip hopa.
Neko je već zapazio kako je Nasov stil „bacanja rima“ originalan u tom smislu što rečima ne sledi ritam bubnja, nego prirodan tok razgovora. I danas je urgentni flow koga on ima – kategorija za sebe.
Na King’s Disease II nam još jednom (četrnaesti put) dokazuje da ne može da zastari: spiritualna tendencija koja se uvek protezala njegovom muzikom, čini Nasa definitivno drugačijim, čak i kad peva o zaboravljenim predgrađima i kriminalu koji je tamo jedini način privređivanja. On je onaj koji je preživeo, pa ima pravo o svemu da donosi svoje zaključke i hvali samog sebe, ako to poželi – navođenje detalja u „Death Row East“, kako je pokušavao da se pomiri sa Tupac Shakurom, pre nego što je ovaj ubijen, verovatno je najilustrativniji primer zatvaranja životnog kruga kome ovde prisustvujemo. Ili, kako bi to Nas rekao: „Everything I know now, wish I knew back then.“ Rečenica koja važi za sve nas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare