Sve je danas poljuljano, no do koje mere će tek sve da ide to ne znamo... Na svakom od nas je da se ponašamo odgovorno i da pazimo jedni na druge. Proći će i ovo ludilo, poručuje za Nova.rs Branislav Babić Kebra, muzičar, pesnik, likovni umetnik i frontmen sastava "Obojeni program", koji je ovih dana objavio novu pesmu.
Jedan od najdugovečnijih sastava na domaćoj muzičkoj sceni „Obojeni program“ osnovan je pre tačno četiri decenije u Novom Sadu. Tada tinejdžer Branislav Babić Kebra, pod uticajem britanskih i američkih andergraund sastava, okuplja ekipu koju su činili gitarista Aleksandar Jocić Cana, basista Zoran Geratović Gera i bubnjar Edi Keler.
Nije prošlo ni godinu dana, a „Obojeni program“ imao je već prvu svirku u novosadskom klubu „Bronks“.
Iako su tada već snimili i svoje prve pesme, kuriozitet vezan za novosadski bend jeste taj što je grupa postojala čitavu deceniju pre nego što je objavila svoju prvu ploču „Najvažnije je biti zdrav“, ali su zato samo godinu dana kasnije već objavili drugi album „Ovaj zid stoji krivo“.
Još jedna osobenost vezana za Kebrin bend jesta i ta što je „Obojeni program“ prvi sastav sa ovih prostora koji se u prvoj polovini devedesetih pojavio u nekada uticajnoj emisiji MTV-ja „120 minuta“, i čiju je muziku čuveni britanski di- džej i radijski autor Džon Pil emitovao u svojoj emisiji na BBC-ju.
Posle godinu i po dana od spota za „Umeš li da upravljaš vremenom“ sastav „Obojeni program“ objavio je prošle nedelje, bez ikakve pompe, na svom Fejsbuk profilu novu pesmu „Jedini u maštu veruju“, kao i spot za istoimenu numeru. Za početak razgovora pitamo Kebru, koji čitav svoj rad vezuje za sferu alternativnog jer u njoj ima „najmanje neukusa“, da li je nova pesma uvertira za novi album sastava?
– U nekom smislu da, mogla bi biti najava vinilnog maksi singla koji bi trebalo da se pojavi na proleće sledeće godine. Malo se sve ispomeralo zbog ovog virusa i više nije zahvalno bilo šta planirati na duži rok. Snalazimo se koliko je to god moguće.
Ove, 2020. godine navršilo se četiri decenije od osnivanja „Obojenog programa“. Iako ste jednom izjavili da vam nije padalo na pamet da će sve toliko trajati kada ste počinjali, šta vas je održalo i šta vas gura da nastavite da stvarate?
– Da ne poveruješ… 40 godina… Mi volimo tu muziku i to je to. Naravno, nije to samo muzika, to je i estetika, to je čitava akcija, kao i svi oni ljudi koji su na razne načine bili i jesu u tome. I publika… Svašta je tu na svoj način bitno, i nama je drago što smo deo toga i verovatno zato i toliko dugo traje.
Kao bend koji se za svaki koncert trudio da bude najbolje moguće pripremljen, koliko vas ova „suša“, koja traje praktično od proleća, pogađa i profesionalno ali i finansijski?
– Naravno da nas pogađa ovo ludilo, kako profesionalno, tako i privatno i mentalno. I, naravno, finansijski. Kako god… Ali, to je sada tako i nadamo se da će biti bolje. Imali smo razne planove za ovu godinu, i sve je propalo. Ali, ok idemo dalje. Napravićemo nove planove, nove pesme, jer život ide dalje…
Kada se 30 godina nakon izlaska debi albuma „Obojenog programa“- „Najvažnije je biti zdrav“ osvrnete samo na naslov ploče zvuči li vam, u svetlu pandemije, vizionarski ili kao šala koja se pretvorila u zbilju?
– Zvuči mi više kao šala koja je sada aktuelna… A trebala bi da je, u stvari, „fraza“ koja je uvek aktuelna i da nikako ne bude šala (smeh).
Svoje crteže ste još na početku likovne karijere nazivali realističnim. Koliko je danas realnost nezaobilazna u vašem likovnom radu?
– To realistično je samo po sebi relativno u zavisnosti od toga u kom kontekstu se upotrebljava. Mislim da je dobro biti u nekom prijateljskom odnosu sa realnošću.
Crteže ste više puta izlagali, a već dugo ih delite na svom Fejsbuk profilu. Koliko vam znači kada ih odmah „pustite u etar“ i dobijete povratnu reakciju publike?
– Dobar je osećaj kada objavim crtež na Fejsu. I sasvim je drugačiji u odnosu na to kada crteže izlažeš na izložbama… To su, prosto, dva sveta. Ali, svaki na svoj način je zanimljiv…
„Bio jednom jedan siguran čovek. 100% siguran. Kakav čovek!“ – ovim stihovima otvorili ste svojevremeno svoju zbirku poezije „Reci pravo“. Koliko je u ovom vremenu poljuljana unutarnja sigurnost svakog bića na ovoj planeti?
– Sve je danas poljuljano, to je sasvim sigurno. No, do koje mere će tek sve da ide to ne znamo… I to je to. Na svakom od nas je da se ponašamo odgovorno i da pazimo jedni na druge. Proći će i ovo ludilo!
Pišete, stvarate muziku, crtate… Kom delu svoga umetničkog bića ste u poslednje vreme najposvećeniji?
– U poslednje vreme najviše crtam, ali to se kod mene za čas sve promeni…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare