0
Istina je da živimo od danas do sutra. Samo neka je zdravlja, govorio je Matija Dedić svojevremeno za Nova.rs.
Cenjeni hrvatski pijanista i kompozitor Matija Dedić preminuo je u 53. godini. Smrt umetnika, koji je poslednjih tridesetak godina obeležio hrvatsku, regionalnu, pa i svetsku scenu, zatekla je sve.
Matija, sin Arsena Dedića i Gabi Novak , rođen 1973. u Zagrebu, diplomirao je na Džez odseku na Muzičkoj akademiji u Gracu.
Tokom karijere sarađivao je s poznatim džezerima od Boška Petrovića, trija Black Coffee, kvarteta Sensitive, Darka Jurkovića, Alvina Kvina, Martina Druaa, Rona Ringvuda, Marka Marfija, Patricije Konte, Davida Garazova, Tomija Emanuela, Ignacija Beroe…
Nastupao je u Italiji, Sloveniji, Nemačkoj, Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Brazilu, Belgiji, Turskoj, Španiji, Austriji, Francuskoj, Danskoj, Švedskoj, Švajcarkoj, Mađarskoj i Grčkoj, komponovao i za televiziju i pozorište…
Bio je Matija Dedić često gost Beograda i Srbije. Ne samo da je sarađivao s ovdašnjim muzičarima i svirao, već se rado odazivao i pozivima srpskih medija za intervjue. Pričao je, naravno, i za Nova.rs. U jednom od razgovora za naš portal pričao je da je, osim sa inostranim muzičarima, imao divne saradnje i sa domaćima, kao što su Vlatko Stefanovski, Vasil Hadžimanov, Bojan Zulfikarpašić, Miroslav Tadić, Merima Ključo, braća Teofilovići, Džiboni…
– Za mene je večita i nenadmašna veličina Kita Džereta, te od mladih Breda Meldaua. S obzirom da dolazim iz klasike, dan -danas moja inspiracija dolazi iz muzike Johana Sebastijana Baha, Bartoka, Stravinskog, Šopena, te savremene klasike 20. veka, a proučavao sam i mikrotonalnu muziku.
Upitan na koji je trenutak u karijeri, dugoj gotovo 35 godina, najponosniji Matija Dedić je odgovorio:
– Pa nekako i dalje ulazak u polufinale Solo piano takmičenja koje se održava u sklopu Montreux jazz festivala, gde me je od 400 muzičara Kvinsi Džons uvrstio među 11, uspomena je velika zauvek. Ponosan sam i danas kada u ogromnoj globalnoj konkurenciji dobijem poziv za festivale, recimo u Buenos Ajresu, San Sebastijanu, Rabatu…
Osvrtao se i na situaciju u Hrvatskoj, naročito kad je u pitanju džez muzika:
– Kultura ne zanima narod pa smo takve rezultate i dobili. Prazni su i muzeji, džez klubovi, obrazovanje u školama je vrlo tanko. Akademija nema kao zvanični predmet džez… Mi smo generacijski ulovili, ipak, makar deo lepših vremena dok plejada mladih izvanrednih muzičara zna samo za loše – pričao je Dedić za naš portal.
Govoreći o svojim roditeljima Gabi Novak i Arsenu Dediću istakao je kako su mu usadili mnogo dobrih moralnih osobina koje primenjuje u odnosima sa kolegama.
– Arsen mi je uvek govorio da samo rad spasava u kriznim životnim situacijama, dok mi majka Gabi i dan danas govori da sve treba gledati pozitivno i uvek se nadati pozitivnom ishodu… Kao i mnogi, tek nakon Arsenovog odlaska postao sam svestan koliko je toga u stvari napravio. Veliki je to opus i razni ljudi iz regije pošalju mi često neki link nakon kojeg ostajem zatečen.
Na podsećanje da je u jednom razgovoru priznao da je od oca nasledio „kratak fitilj“ i pitanje koliko ga je to koštalo, kratko je odgovorio:
– Naravno da situacije ishitrenosti u životu imaju i svoje posledice…
Živeo je okružen ženama – majkom, suprugom, ćerkom. I na pitanje kako se oseća u „matrijarhatu“, Matija Dedić je kroz smeh kazao:
– Ah, žene… Nije lako (smeh). Dijapazon od 19 do 85!
