0
Centar za kulturnu dekontaminaciju organizovao je razgovor s autorima, glumcima i saradnicima predstave "Bordel ratnika", koja je nastala na osnovu eseja antropologa Ivana Čolovića i predao vrednu dokumentaciju Muzeju Jugoslavije.
Tačno dve decenije od izvođenja pozorišne predstave „Bordel ratnika“, koja je odigrana u prostoru prazne zgrade Muzeja 25. maj, Centar za kulturnu dekontaminaciju organizovao je na tom mestu razgovor s autorima, glumcima i saradnicima, i predao vrednu dokumentaciju Muzeju Jugoslavije, kako se danas zove ova ustanova.
Ovo je, po mišljenju svih učesnika, bio svojevrstan omaž Borki Pavićević, dramaturškinji, osnivačici Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Predstava je nastala na osnovu eseja antropologa Ivana Čolovića, kao i tekstova drugih autora i raznovrsne sakupljene građe, preispitujući problem raspada jugoslovenskog kulturnog i političkog prostora.
Istoričarka Branka Prpa, koautorka projekta „Moderna – Srpski nacionalni identitet u XX veku“, u okviru kojeg je predstava realizovana, rekla je da je Čolovićeva knjiga“Bordel ratnika – folklor, politika, rat“ bila jedno od vrhunskih dela koja su objašnjavala devedesete godine ne samo kao antropološka, istorijska analiza, nego se suštinski bavi paradoksom na kom počiva srpska nacionalna svest ili njena ambivalentnost.
– Imate tradicionalni deo, kao važan deo te svesti, i onaj moderan, koji osporava i polemiše što bi trebalo biti temelj te svesti. I sukob tog tradicionalnog i modernog je suština što prolazi crvenom istorijom linije poslednja dva veka – istakla je Prpa.
Ivan Čolović je rekao da je uživao što su njegovi tekstovi poslužili kao predložak za predstavu, posebno zato što se ni pre ni posle toga nije našao u toj ulozi, jer nije dramski pisac. Otkrio je i kako je dao naslov knjizi.
– To je aluzija na zbirku francuske evropske poezije koju je izabrao i preveo Danilo Kiš i nazvao je „Bordel muza“, po jednoj pesmi iz zbirke. Istražujući u to vreme lukavstvo ratne propagande, utvrdio sam da se manje propagiralo iskustvo patriotizma, oduševljenje za naciju i narod, nego se rat više prodavao kao potvrđivanje muškosti. I ne samo da je učešće u ratu bilo ponuđeno virilnim muškarcima da potvrde to ili onima koji virilnost još nisu do kraja iskusili već će to u ratu osetiti, nego su se ratnicima nudila i neka seksualna, erotska uživanja. U knjizi je i priča jednog dobrovoljca u nekom ratu kojeg sluša Nenad Čanak i beleži, kaže: „Gledali smo nekakav film, bile su neke kuce i mace, i ovaj kaže nije to za ratnika, daj nešto karanje i ubijanje, rat je seksi“. I na tom primeru se videlo koliko je bilo važno u tom trenutku kada se stvaralo raspoloženje za rat da se podstaknu ovakvi motivi i kako će se steći takva uzbuđenja i zadovoljstva.
Naglasio je da ga je odabir prostora za predstavu naročito fascinirao, jer je bio pun simbolike.
– Muzej 25. maj, Titov rođendan, sa tog mesta je kao u cunamiju sve otišlo, i Jugoslavija. Predstava je bila metafora šta je došlo posle, to je ostavilo jak utisak.
Čolović se prisetio i slavnih glumaca koji su bili deo ovog projekta, kao što su Ljuba Tadić, Đurđija Cvetić, Eva Ras, čije je izjave novinarima nakon premijere zapisao.
– Ljuba je o predstavi rekao: „Nijedna od tih elita ni danas nije okrnjena, uživa iste počasti i privilegije, kao juče.“ On priča o ratnoj eliti, da to što je u ovoj predstavi pokazano, nisu samo ratnici, huligani, dobrovoljci, narodnjaci, nego i akademici, pisci, svako je imao svoje mesto u bordelu ratnika. Đurđija je izjavila: „Predstava podseća poslenike tzv. kulturne elite gde su bili i šta su radili.“ To je i danas opominjuće, jer kada bi se ponovo radila predstava, ova mišljenja bi važila i za nju. Mogli bismo da kažemo, podsećamo vas gde ste bili i šta ste radili.
U razgovoru su učestvovali i rediteljka predstave „Bordel ratnika“ Ana Miljanić, Branko Pavić, autor scenskog dizajna, kompozitor Vladimir Pejković, asistenti rediteljke Bojan Đorđev i Siniša Ilić. Takođe i glumci Aleksandar Đurica koji je tumačio Ivana Čolovića, Vladislava Đorđević, Jelena Ilić, Nataša Marković, Marija Opsenica, Miloš Timotijević, Ivan Tomić i drugi. Moderator je bila Simona Ognjanović, kustoskinja Muzeja Jugoslavije.
Bonus video: Nastup „Fantomki“ na Merlinka festivalu
