Jugoslav Pantelić, nakon što je sklonjen iz Jugoslovenske kinoteke: Otvaranje vrata oštrim kritičarima vlasti, štrajk i Blokadni Fest mogući razlozi moje smene

Nakon devet i po godina na čelu jedne od naših najvažnijih kulturnih institucija - Državnog audiovizuelnog arhiva Republike Srbije Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić razrešen je dužnosti. Pre nepunih desetak dana na sednici Vlade Srbije doneta je odluka da Jugoslav Pantelić više ne bude direktor Jugoslovenske kinoteke, a umesto njega za vršioca dužnosti direktora imenovan je Aleksandar Erdeljanović, istoričar filma i dugogodišnji upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke.

Kada je smenjen u javnosti su se mogle čuti spekulacije da je sklonjen s dužnosti ne zbog toga što nije dobro radio svoj posao, već "iz partijskih razloga" i zato što nije bio među ličnostima na direktorskim pozicijama koje su dale podršku Aleksandru Vučiću. Prisetili su se mnogi i da se Jugoslovenska kinoteka u martu odazvala pozivu studenata u blokadi na štrajk "želeći da podseti javnost i nadležne institucije na hitnost ispunjenja studentskih zahteva, koje prihvata kao svoje, tako i onih koji se aktivno artikulišu i u domenu kulture".

Tim spekulacijama u prilog ide i razvoj događaja. Naime, Pantelićev drugi mandat na mestu direktora Jugoslovenske kinoteke istekao je u februaru prošle godine, nakon čega ga je tadašnji Upravni odbor, u skladu sa zakonom, na javnom konkursu ponovo izabrao na to mesto. Ali, od februara 2024, dakle više od godinu i po dana Ministarstvo kulture se nije izjasnilo o toj odluci - niti je potvrdilo niti odbacilo izbor Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke.

- Odluka o smeni stoga i nije bila tako neočekivana, jer sam to dugo ćutanje ministarstva mogao da tumačim na jedan jedini način - izjavio je Pantelić nakon razrešenja.

Za neupućene, podsetimo da je Jugoslav Pantelić, pre dolaska na čelo Jugoslovenske kinoteke 2016, bio dugogodišnji izvršni direktor, glavni i odgovorni urednik, direktor, urednik filmskog programa i filmski kritičar beogradske televizije Studio B, da je bio autor više stotina ekskluzivnih intervjua s najznačajnijim domaćim i inostranim filmskim autorima i glumcima i da je za svoj rad ovenčan Nagradom grada Beograda u oblasti novinarstva, Srebrnom i Zlatnom plaketom Festa, čiji je umetnički direktor bio jednu deceniju, te Zlatnom plaketom Jugoslovenske kinoteke. Pre tri godine Pantelića, koji je i član Evropske filmske akademije, predstavnik Srbije u Eurimažu, predsednik Audiovizuelnog saveta Republike Srbije, te član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Ministarstvo kulture Republike Francuske odlikovalo je Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza.

Nakon smene Jugoslav Pantelić je izjavio da mu razlozi za ovakvu odluku nisu predočeni, zbog čega tad nije želeo da ih komentariše. Ali sada, u razgovoru za Nova.rs, priča o svemu što je dosad uradio na čelu Kinoteke i spekuliše o mogućim razlozima za smenu.

Smenjeni ste nedavno s funkcije direktora Jugoslovenske kinoteke. Kada je Vlada Srbije donela odluku o vašoj smeni izjavili ste da ste je, u neku ruku, očekivali. Bez obzira na to, da li ste, ipak, bili bar malo zatečeni kada ste saznali za odluku o razrešenju?

- Kao što sam već izjavio za medije, odluka tadašnjeg Upravnog odbora, koji me je prošle godine odabrao za direktora na javnom konkursu, dugo je bila ignorisana, pa nije bilo mnogo prostora za zatečenost.

Istakli ste i da vam razlozi za smenu s čela Jugoslovenske kinoteke nisu predočeni. Da li ste se zaista nadali obrazloženju smene?

- U međuvremenu mi je dostavljeno rešenje o razrešenju, u kome je, kao formalni razlog, naveden istek mandata...

Vaš drugi mandat na mestu direktora Jugoslovenske kinoteke istekao je još u februaru prošle godine. Iako vas je tad Upravni odbor, na konkursu, ponovo izabrao na tu poziciju niko, toliko dugo vremena, nije aminovao tu odluku. S obzirom da su meseci i meseci prolazili, a Vlada Srbije nije potvrdila vaš izbor, kako ste se osećali i u kakvim uslovima obavljali svoj posao?

- Rad u takvoj vrsti neizvesnosti svakako nije idealan, ali jedina smislena opcija je da se na to ne obazireš, jer rukovođenje podrazumeva dugoročno planiranje. Primera radi, nedavno smo obezbedili uslove za digitalnu restauraciju još 10 domaćih filmova u naredne dve godine. Očekujemo otvaranje legata Aleksandra Saše Petrovića i Nede Arnerić, kao i nastavak evropskog projekta "Sezona klasika". Uskoro će u Lionu biti prikazana restaurirana verzija filma "Kradljivac bresaka", a do kraja godine pred publiku izlazi i film "Nož" Živorada Žike Mitrovića...

Mislite li da je do ovakvog raspleta došlo, možda, i zbog toga što se Kinoteka u martu priključila štrajku institucija kulture na poziv studenata u blokadi?

- Taj razlog je vrlo moguć, ali ne mora biti krucijalan i jedini. Razlozi se, ukoliko razmišljamo u kriterijumima koji meni, a pretpostavljam ni vama, nisu bliski, mogu tražiti i u tome što je Jugoslovenska kinoteka bila otvorena i za filmske stvaraoce koji su oštri kritičari vlasti. Takođe, Jugoslovenska kinoteka je ove godine priredila program filmova koji je predstavljao deo Blokadnog Festa u organizaciji studenata.

Kinoteka je, nažalost, postala još jedna institucija kulture koja je stavljena u v.d. stanje. Svedoci smo da brojnim institucijama u nas, od nekoliko pozorišta i muzeja do Filmskog centra Srbije, gde mimo zakonskih propisa već nekoliko godina imamo v.d. stanje, rukovode vršioci dužnosti. Kako to tumačite?

- Uopšteno govoreći, pozicija neizvesnosti može da ima za cilj kontrolu, a svakako ne doprinosi atmosferi koja je neophodna za obavljanje bilo kog posla.

Kada se osvrnete na dva mandata na čelu Kinoteke, na proteklih devet godina - na šta ste najponosniji?

- Svakako na to što smo pokrenuli digitalnu restauraciju posleratnog srpskog igranog filma i do sada je, kada se sve sabere, restaurisano oko 50 naslova, a kao što rekoh, obezbeđeno je da se taj proces nastavi narednih godina. Pokrenuli smo i projekat "Razgovori u Kinoteci", koji sada sadrži nemalu arhivu ispovesti i svedočanstava naših filmskih autora, glumaca, kritičara i uopšte značajnih figura naše kinematografije, od kojih mnogi više nisu sa nama. Ta arhiva predstavlja dragoceni materijal za sve one koji će se u budućnosti baviti istorijom našeg filma. Pored toga, otvorili smo stalnu postavku "Naš muzej filma", a tu je i letnji bioskop, koji je izuzetno posećen, časopis "Kinoteka" koji je nedavno obeležio jubilarno stoto izdanje. Veliko mi je zadovoljstvo što od 2. februara 2019. svečana sala Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici nosi ime Makavejev, te što su za vreme mog mandata otvoreni legati Milene Dravić, Dragana Nikolića, Bate Živojinovića, Karla Maldena, Danila Bate Stojkovića i drugih. Generalno govoreći, ponosan sam i na to što mogu da stanem iza svakog programskog koncepta Jugoslovenske kinoteke koji smo kreirali u tih devet i po godina.

Niste više u Kinoteci, a prošle godine istekao vam je i dugogodišnji mandat na mestu selektora Festa, našeg najuglednijeg festivala čije je održavanje već dva puta odloženo. I sada, posle svega, kuda dalje?

- Bio sam već u poziciji da se pitam kuda dalje, nakon što sam, doduše samovoljno, napustio RTV Studio B, nakon privatizacije. Međutim, nisam siguran koliko iskustvo u ovakvim situacijama pomaže.