1
Muzika svakako neće i ne sme da stane bez obzira na okolnosti koje se dešavaju, kaže članica popularnog beogradskog sastava Vizelj Jelisaveta Todorov za Nova.rs.
Piše: Marina Lučić
Vizelj je bend koji domaću scenu već godinama osvaja sirovom energijom i nepredvidivim muzičkim obrtima. Njihova muzika kreće se od metala i regea, preko trip-hopa i popa, pa sve do nežnijih, introspektivnih tonova – uvek ostajući dosledna ideji eksperimenta i istraživanja granica zvuka. Pored toga, Vizelj stoji i iza kolektiva Hali Gali, koji je iznedrio čitavu novu generaciju bendova i ojačao alternativnu scenu.
Njihov novi korak vodi ih u Istočnu Srbiju, gde su u okviru Agelast Sessiona spojili svoj zvuk sa pejzažima i pričama koje pripadaju vlaškoj tradiciji. O tome kako je izgledalo svirati na otvorenom, u ambijentu koji nosi kulturno nasleđe ali i duh prolaznosti, i na koji način bend razmišlja o eksperimentisanju, identitetu i budućnosti – za Nova.rs govori bubnjarka Jelisaveta Todorov.
Novi Agelast Session je sniman u Istočnoj Srbiji, u regionu gde još opstaje vlaška kultura. Kakvo je bilo iskustvo snimanja u takvom ambijentu?
– Bilo nam je izazovno i interesantno da snimamo na takvoj lokaciji. Sviranje na otvorenom prostoru, u prirodi, sa pogledom na Dunav je potpuno suprotno od klubova i mesta na kojima inače sviramo, što je dalo potpuno novu dimenziju samoj svirci.
Koje mesto ili scena tokom snimanja vas je najviše impresionirala i zašto? Da li ste pre snimanja znali nešto o ovim krajevima?
– Zajedno sa celim Agleast timom imali smo priliku da pre snimanja obiđemo lokacije. Etnolog Aleksandar Repedžić bio je tu da nas informiše i uputi u značaj svih lokacija koje su se našle na snimku, pa je za nas ovo snimanje bilo pre svega prilika da se upoznamo sa vlaškom kulturom i čujemo interesantne priče iz prve ruke. Od lokacija, izdvojili bismo Dubočku pećinu, kod sela Duboka.
Kako ste pristupili povezivanju svog zvuka s elementima lokalne tradicije i prirodnog okruženja?
– Nije bio lak zadatak. Ko je upoznat sa našom muzikom, zna koliko eksperimentišemo sa žanrovima i da se ni na jednom ne zadržavamo previše. Mislim da je ključ bio odabrati pesme koje u isto vreme predstavljaju nas a takođe se uklapaju sa ambijentom i porukom koju želimo da pošaljemo, i mislim da smo u tome veoma uspeli.
Zašto ste odlučili da učestvujete baš u ovom projektu i kako je došlo do saradnje sa Galebom Nikačevićem i njegovim timom?
– Saradnja je bila u planu nekoliko godina. Ne znam koja strana ju je inicirala, mi ili Agleast tim ali definitivno je želja bila obostrana i samo je bilo pitanje trenutka kada će se svi uslovi pogoditi.
Kako ste birali pesme koje ćete izvesti?
– Pre svega nikad nismo imali snimanje u sličnom formatu, tako da je celokupno iskustvo bilo novo za nas. Uz pažljivo odabrane tejkove, sjajnu montažu, korišćenje drona tokom snimanja Agelast tim je uspeo da naše pesme i zvučno i vizuelno prikaže na najvišem mogućem nivou. Izbor pesama nije bio lak, prvenstveno nam je bio cilj da izaberemo one koje se uklapaju sa ambijentom istočne Srbije.
Koliko je trajalo snimanje i da li se sećate neke posebne anegdote sa seta?
– Snimanje je trajalo dva cela dana. Bila je potrebna odlična organizacija da se postigne obilazak svih lokacija u tako kratkom vremenu. Ono čega se definitivno sećamo jeste pokušavanje da uhvatimo zalazak sunca, kada smo išli da snimamo Prerast.
Šta vam znači što sešn dokumentuje deo kulture koji polako nestaje i kako se osećate kao deo tog procesa očuvanja tradicije?
– Činjenica je da ovo snimanje prevazili samu sviračku formu i da se može predstaviti kao mini-film. Ceo tim se potrudio da prikaže savršen kontrast između neke nove energije i jedne kulture u nestajanju ali iako na prvu ruku deluje kao kontrast, zapravo je spoj vrlo prirodan i drago mi je što je ceo tim imao oko da to prepozna i što se upravo naš bend našao u ovom formatu sessiona.
Kakve su dosadašnje reakcije publike? I šta biste želeli da publika zapamti ili oseti gledajući i slušajući ovaj sešn?
– Reakcije su odlične. Želimo da publika oseti celu atmosferu snimanja. Kasna noć, sredina leta, Dunav iza nas, velika terasa i naša svirka. Da se osete kao da sviramo samo za njih, intimno, energično.
Proteklo leto bilo je za vas veoma koncertno aktivno. Gde sve publika može da vas očekuje u narednom periodu?
– Tako je, sjajna sezona je iza nas. Aktivno radimo, spremamo neke nove stvari a do tada, publika može da očekuje nastup u „Fabrici“ 28. novembra u Novom Sadu.
Koja je trenutna inspiracija za nove pesme i pravac u kojem bend ide? Kako se danas definiše „identitet“ Vizelja?
– Inspiracija dolazi najviše iz muzike koju slušamo. Pravac kojim idemo nije definisan, kao i za prethodne pesme, pojavi se ideja, razradi se, nastane pesma, bez prevelikog opterećivanja kako se ona uklapa u naš dosadašnji rad. Ako osetimo da nas radi, to je to. Rekla bih da je to identitet Vizelja, bio i ostao.
Kako gledate na angažovanje mladih u Srbiji danas – inspiriše li vas i pokreće na ideje?
– Muzika svakako neće i ne sme da stane bez obzira na okolnosti koje se dešavaju. Mi od starta pružamo podršku i podržavamo njihovo angažovanje. Sve što se dešava utiče na nas, na naš rad i verujem da se to svesno ili ne ogleda i kroz našu muziku.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
