Jelena Đokić: Zaposli se, nađi čoveka, rađaj decu...to je previše

Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu, u predstavi „64“ Ateljea 212 po tekstu Tene Štivičić, ulogu Bele, žene koja živi sama, igrala je naša poznata glumica Jelena Đokić. Za Nova.rs rekla je kako vidi život žene koja je odabrala ili sticajem okolnosti živi takav život i kako se ljudi koji tako žive nose sa onim što okolina od njih očekuje?- To jeste neka ogrlica očekivanja koja se nameće već od puberteta. Ja osećam sada da, prema svojoj ćerki koja je u pubertetu i ima 14 godina, već imam tu neku ogrlicu očekivanja, a koju sam besno cepala sa sebe kada sam ja osetila očekivanja svojih roditelja. Trudim se da joj nikakve svoje percepcije ne namećem, osim što brbljam kao majka o nekim opasnostima. To je sve njeno kroz šta mora proći, a ja kako roditelj znam da ću, kad se skrši ako se skrši,  biti tu. Kroz to mora da se prođe i mislim da je lepota toga upravo u slobodi. Ne mislim da je to generalno dozvoljeno niti da je lako. Čak i kada misliš da uspevaš da se odupreš tim uzusima muškog sveta, kao što ja mislim za sebe da sam feministkinja i da se ja tu vrlo dobro borim i snalazim u ovom svom svetu, ipak dođemo do toga da za isti posao kolega ima veći honorar, tu gubim bitku - kaže za Nova.rs glumica Jelena Đokić.

Doživljaj okoline ljudi koji žive sami izaziva ne samo nerazumevanje već i sumnju i podozrivost. Sa druge strane, koliko snage za takav život treba, najbolje znaju oni koji kroz njega prolaze. Jelena kaže da se kod nas na to uglavnom gleda sa negodovanjem, kao na neki feler, da nešto nisi uspeo, šta god to značilo biti uspešan.- Od žene se očekuje redosled: Završi školu, zaposli se, nađi čoveka, rodi decu, budi majka, imaj neku karijeru... To je mnogo, to je previše. Ne treba niko ništa da radi van onog što mu se hoće i što želi, to je naše pravo, ne samo žena nego i muškaraca. Ja imam mnogo prijatelja i prijateljica koji su sami, mnogo ih volim i podržavam. Niko od njih to nekako izabrao, oni se svi nalaze u nekoj fazi života tražeći nekog ali je to sve teže i teže. Sve smo zatvoreniji, teško se otvoriti i nekome dati, ali je važno kako se čovek sa tim nosi. Pitanje samoće nije više vezano za pol, usamljenosti sve više ima i u braku. Mnogo ima i muškaraca u već poodmaklim godinama, kao i žena, koji su se odlučili na samoću ili im je iz nekog razloga postalo tako lakše. Mislim da smo malo svi razmaženiji nego ikada, sami sebi dovoljni ali i uplašeniji kao ljudi danas - dodala je glumica.Bonus video:Intervju, Boris Isaković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=borisisakovicintervjuam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2572911"]